П:
О:
Читај ми
Грађани и даље подржавају реформе на путу ка ЕУ
Београд,
19. август 2012.
Канцеларија за европске интеграције Владе Републике Србије саопштила је данас да би на референдуму са питањем “Да ли подржавате учлањење Србије у ЕУ?” 49 одсто грађана наше земље гласало за, 25 одсто против, 19 одсто не би гласало, док осам одсто не зна шта би одговорило.
У саопштењу се наводи да ово показују резултати првог овогодишњег истраживања “Европска оријентација грађана Србије – трендови”, које је Канцеларија за европске интеграције спровела крајем јуна.
Анкета рађена према стандарду Еуробарометра, у којој су учествовала 1.034 испитаника старија од 18 година, показује да је садашњи ниво подршке грађана ЕУ за два одсто мањи у односу на претходно истраживање, али и да је три одсто мање оних који су против чланства наше земље.
Чланство у ЕУ би за 41 одсто грађана била добра ствар, 28 одсто сматра да је то лоше, а 31 одсто сматра да то није ни добра, ни лоша ствар.
Међу онима који би гласали против чланства Србије у ЕУ највећи проценат, њих 19 одсто, би се на тај корак одлучило јер сматра да чланство Србији не би донело ништа добро, 14 одсто грађана се противи уласку Србије у ЕУ због „политике условљавања, уцена и притисака“, док је 15 одсто оних који не знају, односно немају одговор зашто би гласали против.
Велики број грађана, њих 68 одсто, и даље сматра да би реформе неопходне за улазак наше земље у ЕУ требало спроводити и да нису услов за чланство, већ због нас самих, ради стварања боље Србије.
Ипак, уочљив је пад безусловне подршке реформама у односу на претходно истраживање, када је чак 85 одсто грађана изразило позитиван став према реформским процесима.
Највише грађана, чак 41 одсто, борбу против корупције сврстава међу најзначајније и са највише утицаја на њихов свакодневни живот.
И поред тога што је опао проценат оних који сматрају да се Косово поставља као главни услов Србији за добијање статуса кандидата, највећи број грађана, 41 одсто, овај проблем и даље види као главну препреку кандидатури.
У складу с тим, 61 одсто грађана разуме важност овог питања и сматра да би проблеме Београда и Приштине требало свакако решавати, независно од тога да ли то тражи ЕУ.
Највише грађана сматра да ће статус кандидата Србији донети бољи живот, нова радна места (32 одсто) и приступ европским фондовима (27 одсто), док је значајно опао проценат оних који кандидатуру повезују са више административних обавеза, већим ценама и порезима, што је став који тренутно има тек 17 одсто грађана.
Као главне факторе који отежавају улазак наше земље у ЕУ, грађани су наводили политику сталног условљавања ЕУ (37,48 одсто) и неспособност домаћег руководства (19,44 одсто), док се смањио број грађана који као препреке чланству виде менталитет наших људи и неспремност на промену (8,14 одсто).
Опада и проценат оних који су спремни да се у циљу уласка у ЕУ усавршавају, дошколују и измене досадашње навике. На пример, у односу на децембар 2009. године, када је чак 44 одсто грађана Србије било спремно на додатно школовање и усавршавање, сада се тај број смањио на 35 одсто. Ипак, важно је истаћи да је и даље више од трећине грађана Србије вољно да учини тај додатни напор.
Такође, повећан је ниво информисаности грађана о фондовима ЕУ, па тако тренутно 57 одсто грађана ЕУ види као највећег донатора Србије од 2000. године, што одговара реалном стању према којем су Унија и земље чланице заиста највећи донатори и инвеститори у Србији, за којима следе САД, Норвешка, Швајцарска и Јапан.
Грађани Србије, њих 30 одсто, верује да ће ЕУ успети да превазиђе садашње проблеме, али да ће све теже примати нове чланице, 16 одсто грађана мисли да ће превазићи све проблеме и наставити да се шири, док 25 одсто грађана мисли да ће се Унија пре потпуно затворити или чак распасти, него што ће се даље ширити и јачати.
За највећи број грађана, њих 39 одсто, ЕУ и даље представља пут ка бољој будућности младих људи, више могућности за запошљавање (35 одсто), као и могућност за слободније кретање унутар граница Уније (32 одсто).
Канцеларија за европске интеграције од 2002. године редовно спроводи истраживање јавног мнења како би испитала рационалну процену грађана који су њихови интереси, како виде будућност коју очекују за себе и своју децу, као и њихова очекивања од политичара којима дају мандат да спроводе реформе на путу ка Европској унији, подсећа се у саопштењу.
Анкета рађена према стандарду Еуробарометра, у којој су учествовала 1.034 испитаника старија од 18 година, показује да је садашњи ниво подршке грађана ЕУ за два одсто мањи у односу на претходно истраживање, али и да је три одсто мање оних који су против чланства наше земље.
Чланство у ЕУ би за 41 одсто грађана била добра ствар, 28 одсто сматра да је то лоше, а 31 одсто сматра да то није ни добра, ни лоша ствар.
Међу онима који би гласали против чланства Србије у ЕУ највећи проценат, њих 19 одсто, би се на тај корак одлучило јер сматра да чланство Србији не би донело ништа добро, 14 одсто грађана се противи уласку Србије у ЕУ због „политике условљавања, уцена и притисака“, док је 15 одсто оних који не знају, односно немају одговор зашто би гласали против.
Велики број грађана, њих 68 одсто, и даље сматра да би реформе неопходне за улазак наше земље у ЕУ требало спроводити и да нису услов за чланство, већ због нас самих, ради стварања боље Србије.
Ипак, уочљив је пад безусловне подршке реформама у односу на претходно истраживање, када је чак 85 одсто грађана изразило позитиван став према реформским процесима.
Највише грађана, чак 41 одсто, борбу против корупције сврстава међу најзначајније и са највише утицаја на њихов свакодневни живот.
И поред тога што је опао проценат оних који сматрају да се Косово поставља као главни услов Србији за добијање статуса кандидата, највећи број грађана, 41 одсто, овај проблем и даље види као главну препреку кандидатури.
У складу с тим, 61 одсто грађана разуме важност овог питања и сматра да би проблеме Београда и Приштине требало свакако решавати, независно од тога да ли то тражи ЕУ.
Највише грађана сматра да ће статус кандидата Србији донети бољи живот, нова радна места (32 одсто) и приступ европским фондовима (27 одсто), док је значајно опао проценат оних који кандидатуру повезују са више административних обавеза, већим ценама и порезима, што је став који тренутно има тек 17 одсто грађана.
Као главне факторе који отежавају улазак наше земље у ЕУ, грађани су наводили политику сталног условљавања ЕУ (37,48 одсто) и неспособност домаћег руководства (19,44 одсто), док се смањио број грађана који као препреке чланству виде менталитет наших људи и неспремност на промену (8,14 одсто).
Опада и проценат оних који су спремни да се у циљу уласка у ЕУ усавршавају, дошколују и измене досадашње навике. На пример, у односу на децембар 2009. године, када је чак 44 одсто грађана Србије било спремно на додатно школовање и усавршавање, сада се тај број смањио на 35 одсто. Ипак, важно је истаћи да је и даље више од трећине грађана Србије вољно да учини тај додатни напор.
Такође, повећан је ниво информисаности грађана о фондовима ЕУ, па тако тренутно 57 одсто грађана ЕУ види као највећег донатора Србије од 2000. године, што одговара реалном стању према којем су Унија и земље чланице заиста највећи донатори и инвеститори у Србији, за којима следе САД, Норвешка, Швајцарска и Јапан.
Грађани Србије, њих 30 одсто, верује да ће ЕУ успети да превазиђе садашње проблеме, али да ће све теже примати нове чланице, 16 одсто грађана мисли да ће превазићи све проблеме и наставити да се шири, док 25 одсто грађана мисли да ће се Унија пре потпуно затворити или чак распасти, него што ће се даље ширити и јачати.
За највећи број грађана, њих 39 одсто, ЕУ и даље представља пут ка бољој будућности младих људи, више могућности за запошљавање (35 одсто), као и могућност за слободније кретање унутар граница Уније (32 одсто).
Канцеларија за европске интеграције од 2002. године редовно спроводи истраживање јавног мнења како би испитала рационалну процену грађана који су њихови интереси, како виде будућност коју очекују за себе и своју децу, као и њихова очекивања од политичара којима дају мандат да спроводе реформе на путу ка Европској унији, подсећа се у саопштењу.
-
Београд, 9. септембар 2024.Посета председника Израела прилика за унапређење билатералних...
-
Кула, 9. септембар 2024.Економско оснаживање избеглица кључно за интеграцију у друштво
-
Београд, 9. септембар 2024.Унапређење комуникације са Саветом за штампу
-
Београд, 9. септембар 2024.ОШ „Вук Караџићˮ у Рипњу препоручене инклузивне мере
-
Београд, 9. септембар 2024.Развој законодавства у области рибарства важан за приступање ЕУ
-
Београд, 9. септембар 2024.Још један успех наших младих информатичара на међународним...
-
Београд, 9. септембар 2024.Јачање сарадње са компанијом „Тошибаˮ у области дигиталних...
-
Београд, 9. септембар 2024.Наставак мера појачане контроле саобраћаја у зонама школа
-
Београд, 8. септембар 2024.Висок одзив грађана на превентивне здравствене прегледе
-
Београд/Загреб, 8. септембар 2024.Успостављање редовне комуникације Министарства информисања и...