Војислав Коштуница у обраћању Народној скупштини Србије
Аутор:
ФоНет
Званични сајт Владе Србије преноси обраћање Војислава Коштунице у целини.
"Поштовани народни посланици,
Ви сте почетком године једногласно поверили овој извршној власти и њеној преговарачкој екипи да заступају интерес народа и државе у преговорима о будућности Косова и Метохије. Ми смо тада преузели обавезу да вас редовно обавештавамо о току преговора и о свему што предузимамо, и ту смо обавезу, као што видите, испунили.
Ви, као и сви грађани Србије, морате знати да у протеклом периоду није било аргумента који нисмо изнели, могућности коју нисмо испитали, врата на која нисмо закуцали, да нисмо ништа пропустили и ни пред чим устукнули. Сачували смо стрпљење и прибраност, држали смо се оквира које сте ви, као Скупштина, својом Резолуцијом одредили.
Суочени са тешким предрасудама, предубеђењима и пристрасностима, са одсуством противразлога и неспремношћу на компромис, настојали смо и, верујем, успели да останемо чврсти и разумни. Све су то разлози што је Влада Србије тражила сазивање ове седнице и прилику да стане пред вас са извештајем о учињеном и предлозима будућих потеза.
На све нас, поштовани посланици, и на целу нашу генерацију, у овом историјском тренутку пада судбинска одговорност да се изјаснимо и заједнички донесемо одлуку о Косову и Метохији.
Ми нисмо први који се у историји нашег народа и наше државе изјашњавамо о Косову, али знамо да је тај одговор у свим временима био један и једино могућ. Још од оних који су пре више од шест векова на Косову пољу оставили животе, преко свих поколења која су живела, борила се и умирала за Косово, тај одговор је гласио да је Косово одувек било и да ће заувек бити саставни део Србије.
Тиме је наш положај у овом историјском тренутку истовремено олакшан и отежан. С једне стране, он је отежан зато што морамо бити свесни највеће одговорности и достојни да одговор дамо, а с друге стране је олакшан зато што одговор на судбинско питање Косова не може бити нов, јер док је Србије други одговор не постоји.
Тим пре што се то питање нама данас поставља на начин на који никоме пре нас није постављано и што се данас од нас тражи нешто што се никад ни од кога није тражило. Од нас се, поштовани народни посланици, захтева ни мање ни више него да се одрекнемо Косова и Метохије и сагласимо са нечувеном намером да се на нашој територији формира још једна независна албанска држава.
Држава Србија данас мора поново да се изјасни о Косову и ми то морамо да урадимо са пуном свешћу о тежини и далекосежности историјског питања пред којим смо се нашли. Када је реч о Косову и Метохији, апсолутно ништа не сме да остане недоречено, ништа мутно, магловито и нејасно.
Напротив, ми морамо, гледајући се очи у очи са онима који одлучују о судбини Космета, а тиме и о судбини саме Србије, свим демократским средствима бранити свој суверенитет и пред целим светом огласити и озаконити свој став.
Од када постоји Србија, сваки припадник нашег народа рађа се и умире са свешћу да је Косово увек било и да ће заувек бити саставни део Србије. Нама, који у овом тренутку представљамо грађане Србије, пала је у део највећа обавеза да ову истину изнова потврдимо уписујући је великим и неизбрисивим словима у нови устав Србије.
То значи само једно: за државу Србију Косово никада неће бити независно. Исто тако, то значи да ће за Србију, чак и кад би правним насиљем био отет, Космет по уставу државе увек бити њен саставни део.
Ако данас донесемо одлуку да у нови устав Србије запишемо необориву истину да је Космет саставни део Србије, донећемо судбински важну и једино могућу одлуку. На тај начин ми свима шаљемо недвосмислену поруку да државу Србију, када је реч о Косову и Метохији, обавезује једино и искључиво оно што стоји у њеном уставу. Другим речима, читав свет мора знати да ће, све док постоји држава Србија, Косово за нас бити њена неодвојива покрајина.
Због свега овога, данас је суштински интерес Србије да донесе нови устав у коме ћемо једнодушно, вољом свих партија, и што је од свега важније, вољом читавог народа и свих грађана израженом на референдуму, потврдити да је Косово и Метохија једноставно Србија.
Ако је до сада и било више или мање оправданих и објективних препрека да се донесе нови устав, сада, када је Косово у питању, све мора да се потчини овом највишем државном и националном интересу. Унапред можемо одбацити сваку помисао да референдум о новом уставу можда не би успео, јер чврсто верујем да сви делимо уверење да нема грађанина Србије који не би изишао на референдум о новом уставу само зато да потврди како је Косово наше и како заувек остаје саставни део Србије.
Вама је, уважени народни посланици, познато да смо 24. јула у Бечу разговарали са представницима албанске заједнице са Косова и Метохије. Све што су они, а неке од њих наша држава основано сумњичи да су им руке крваве од ратних злочина почињених над Србима, саопштили у присуству међународних представника може се у потпуности свести на то да би Албанци једноставно волели да имају још једну албанску државу, и то ову нову на територији Србије.
Своју снажну вољу и жарку жељу да им се поклони 15 одсто српске територије, како би имали још једну државу, ниједним, ама баш ниједним аргументом и иоле рационалним разлогом нису успели да поткрепе или образложе. Желим да вам саопштим да се у том разговору по сваком мерилу далеко надмоћном показала наша аргументација, која се темељила на начелима правде, међународног права, демократских вредности и европских стандарда.
Пошто смо у тој, као и у свим другим приликама, остали ускраћени да чујемо макар један аргумент у прилог независности Косова, на наредној рунди преговора, 8. августа, међународни посредник Марти Ахтисари се постарао да нашој делегацији пружи до сада једини аргумент у прилог независности.
Тај нечувени аргумент да се нашем народу одузме територија данас зна већ читав свет, и он гласи да су "Срби криви као народ". Ако се неко данас у Србији или у међународној заједници још пита да ли је Ахтисари заиста рекао да су "Срби криви као народ", одговор је категоричан, он је рекао баш то, и тачно тим речима.
Ми смо на овај Ахтисаријев став реаговали сталожено и принципијелно, а не претерано како се понегде може чути. Најмање што смо очекивали било је да се Ахтисари извини српском народу. Али показало се да је овом дипломати било теже да се извини него да читав један народ увреди. И он не само што није урадио оно што је само по себи било и природно и праведно, него је убрзо изашао са новим оптужбама против Србије.
Када је то већ тако, онда је Народна скупштина Србије пред обавезом да јасно и недвосмислено осуди Ахтисаријеву изјаву да су Срби криви као народ. Колики је после свега ауторитет међународног посредника, и колико се још може веровати у његову непристрасност и објективност, бар што се Србије тиче сувишно је говорити.
Скупштина Србије мора да нађе трајан и свеобухватан одговор на све могуће тешкоће које нам предстоје око Косова. Ја сам чврсто уверен да наш најбољи одговор, и по далекосежности и по снази потребној да кроз време издржи све притиске и искушења који се могу изродити, јесте у томе да једнодушно у најкраћем року, до краја децембра, доношењем новог устава у Скупштини Србије, потврдимо јединствен и неодустајан став да је Косово саставни део Србије.
С друге стране, свако решење које би се заснивало на наметању, сили и правном насиљу не би представљало ништа друго до голо и брутално отимање наше територије. А када се отима скоро једна шестина територије једној слободној, сувереној и демократској земљи, онда се тресу сви темељи и руше све демократске вредности, крше се начела међународног права и поретка, а заправо се доводи у питање устројство савременог света. И наравно - све то заједно озбиљно угрожава стабилност целог нашег региона.
Наш став је савршено јасан. Србија, када је реч о Косову, говори о свом Уставу, говори о начелима међународног права на којима почивају УН и целокупни међународни поредак, говори о општеприхваћеним демократским вредностима и говори о европским стандардима решавања мањинских питања. Србија говори о компромису и о историјски правичном решењу.
Она говори и о томе да су Срби вековима живели заједно са Албанцима и каже да ми хоћемо да се тај заједнички живот у покрајини по први пут у историји утемељи на демократским принципима у виду суштинске аутономије за Косово и Метохију. Шта у томе може бити спорно? Шта је то погрешно у оваквим ставовима које заступа Србија? Да ли је погрешно то што заступамо поштовање начела међународног права на којима почива данашњи међународни поредак или можда грешимо када се залажемо за компромисно решење?
У сваком случају пре него што било коме падне на памет да нам каже да треба да се одрекнемо једне шестине наше територије, и то територије на којој је поникла наша држава и где се родио дух наше нације и културе, морао би размислити о томе да се такав случај, или боље рећи експеримент још није десио у европској историји.
И државе којима би могла бити блиска идеја о независном Косову морале би размислити колико представља 15 одсто њихове територије, да би боље разумеле шта је то што траже од Србије. Тешко да има убедљивијег аргумента од неоспорне истине да такве отмице никада и нигде није било, и да ниједна држава на то није пристала нити би могла пристати.
Ако би се јавила нека држава која је спремна да, уместо Србије, поклони 15 одсто своје територије, можда би тако могло да се изиђе у сусрет испољеној вољи Албанаца да створе још једну своју државу.
А што се Србије тиче, Косово и Метохија је наша територија и нико неће моћи да поклања оно што је наше. За Србију у 21. веку морају важити иста правила и исти принципи као и за све европске демократске државе и покушај наметања преседана баш када је у питању Косово, значио би да се од нас тражи да се као држава и народ понизимо, да се одрекнемо свога достојанства и да образ целе нације бацимо под ноге.
Сви ми више него добро знамо да не може један човек одбранити Косово, као што га један човек не може ни изгубити. Косово може да одбрани само цели народ или га цели народ, ако тако одлучи, може изгубити. Од када постоји, Косово је било и остаће општенародна својина и брига, ствар целе Србије и целог српског народа.
Чврста и усмерена народна воља, ако њоме буде запечаћен референдум о новом уставу, којим ће бити потврђено да је Косово срце Србије, представљаће најпоузданије јемство да смо на новом историјском испиту о Косову дали достојан одговор.
Влада Србије сматра изванредно добром и мудром одлуку ове Скупштине да одобри учешће у разговорима о будућем статусу покрајине, које је покренуо СБ УН. Србија је тиме показала да је способна да преузме свој део одговорности за проналажење компромисног решења, које би задовољило суштинске интересе како Србије тако и албанске заједнице у покрајини.
Наша позиција је објективно олакшана чињеницом да су сви релевантни аргументи на страни Србије. Насупрот њима стоје врло опасне, мање-више притајене идеје о етнички чистом и независном Косову, што се не темељи ни на чему осим на аргументу силе. Наш преговарачки тим је на најозбиљнији начин био припремљен за сваку од тема и сваки облик разговора који су до сада били вођени.
Одговорно и аргументовано смо у свим приликама образлагали наше ставове и управо је снага наших аргумената највероватнији разлог што до сада нема никаквог напретка у разговорима. Једноставно, албанска страна уопште није заинтересована да озбиљно преговара, надмена у комотном уверењу да је Албанцима унапред дато оно што им не припада, независно Косово.
Када је реч о Косову, Србији нису допуштене никакве произвољности ни олакости. Ми зато нећемо допустити ни да се једна једина запета стави на погрешно место, без обзира да ли се разговара о децентрализацији, економији или било којој другој теми. Више пута се са разних страна могла чути критика о наводном неконструктивном понашању Београда у досадашњим разговорима.
Морамо бити отворени и рећи да ова критика заправо значи да се Београд сматра неконструктивним само зато што одбија да пристане на независност Косова. Права истина је у томе да је, управо зато што не пристаје и никада неће пристати да јој се отме територија, Србија изабрала најконструктивнију и најодговорнију улогу када се дугорочно посматрају стабилност, мир и просперитет нашег региона, што несумњиво представља највише и трајне вредности.
Свако треба да зна да Србија неће подржати ниједно лакомислено и брзоплето решење које би створило преседан и само погоршало и овако више него сложен косовски проблем. Свима који се журе да пошто-пото што пре реше ово питање, на време скрећемо пажњу да ми а не они живимо у овом региону, и посебно наглашавамо да они о чијим се животима ради знају колико више вреди добро и одрживо решење од сваке преурањене, нервозне и изнуђене одлуке.
Такође је право место и прилика да подвучемо да то што наша земља одговорно учествује у разговорима о статусу Космета нипошто не значи да би Србија, самом чињеницом свог учешћа у разговорима могла да да легитимитет и неком наметнутом решењу.
Србија може, спремна је и свакако ће дати легитимитет оном решењу које је резултат договора и које представља компромис. Наше доказано опредељење за компромис даје нам право да, сагласно Резолуцији коју је усвојила ова Скупштина, одлучно одбацимо и прогласимо неважећим свако решење које не би било плод договора са Србијом.
Поштовани народни посланици, иако су наши аргументи сви до једног надмоћни и неоспорни, они морају бити још снажније поткрепљени потврдом непоколебљиве воље народа Србије да се, свим политичким и правним средствима, брани оно што је наше, Косово и Метохија.
Једнодушно уверење целог народа да се боримо за праведну и истиниту ствар оставља нас без другог избора: данас више него икада, обавезни смо да се правом и правдом супротставимо сваком покушају наметања независности Косова. Ако за Косово и за Србију заиста учинимо онолико колико можемо и морамо, наш народ и историја нам то неће заборавити.
Захваљујем на пажњи", наводи се у обраћању Војислава Коштунице.