П:
О:
Читај ми
Уписивање Гамзиграда на листу Унеска велика част и обавеза за Србију
Београд,
29. јун 2007.
Председник Националне комисије Србије при Унеску Јован Ћирилов изјавио је данас да је уписивање палате Феликс Ромулијана (Гамзиград) код Зајечара на листу Унескове светске културне баштине велика част, али и велика обавеза за Србију.
Ћирилов је у изјави за агенцију Бета навео да је Унеско изразио задовољство због посла који је Завод за заштиту споменика културе Србије урадио у презентацији и припремама тог локалитета за листу светске баштине, што је потврда да, ако се посао добро обави, следи и признање.
Према његовим речима, уписивање касноантичког локалитета Гамзиград на Унескову листу светске баштине јесте велика част јер је сврстан у ред бисера светске културе, као што су Лувр у Паризу, Ермитаж у Санкт Петербургу, Кремљ у Москви или Велики зид у Кини.
Феликс Ромулијану, споменик римске дворске архитектуре, саградио је, на површини од приближно пет хектара, римски цар тетрарх Галерије (владао 293–305), а посветио га је својој мајци Ромули.
Уписивање неког споменика на Унескову листу светске баштине је велика обавеза за саму државу, која мора да брине о томе да се тај терен не експлоатише у комерцијалне сврхе, односно да се ту не граде хотели, ресторани и други слични садржаји, објаснио је Ћирилов.
Он је указао на то да комисија Унеска на сваке две године обавља стручну проверу стања локалитета и уколико се утврди да се споменик не одржава у складу с Унесковим стандардима или се користи у комерцијалне сврхе, уклања га с листе.
Према његовим речима, Национална комисија Србије при Унеску тренутно настоји да спречи изградњу објеката у близини комплекса средњовековних споменика на Косову и Метохији који се, такође, налазе на листи светске културне баштине.
Ћирилов је додао да ће следећа прелиминарна листа српских споменика који ће бити кандидовани за Унескову листу бити утврђена у октобру.
На Унесковој листи светске баштине, која постоји од 1972. године, налази се 851 локалитет – 660 културних, 166 природних и 25 мешовитих.
Према његовим речима, уписивање касноантичког локалитета Гамзиград на Унескову листу светске баштине јесте велика част јер је сврстан у ред бисера светске културе, као што су Лувр у Паризу, Ермитаж у Санкт Петербургу, Кремљ у Москви или Велики зид у Кини.
Феликс Ромулијану, споменик римске дворске архитектуре, саградио је, на површини од приближно пет хектара, римски цар тетрарх Галерије (владао 293–305), а посветио га је својој мајци Ромули.
Уписивање неког споменика на Унескову листу светске баштине је велика обавеза за саму државу, која мора да брине о томе да се тај терен не експлоатише у комерцијалне сврхе, односно да се ту не граде хотели, ресторани и други слични садржаји, објаснио је Ћирилов.
Он је указао на то да комисија Унеска на сваке две године обавља стручну проверу стања локалитета и уколико се утврди да се споменик не одржава у складу с Унесковим стандардима или се користи у комерцијалне сврхе, уклања га с листе.
Према његовим речима, Национална комисија Србије при Унеску тренутно настоји да спречи изградњу објеката у близини комплекса средњовековних споменика на Косову и Метохији који се, такође, налазе на листи светске културне баштине.
Ћирилов је додао да ће следећа прелиминарна листа српских споменика који ће бити кандидовани за Унескову листу бити утврђена у октобру.
На Унесковој листи светске баштине, која постоји од 1972. године, налази се 851 локалитет – 660 културних, 166 природних и 25 мешовитих.
-
Београд/Скопље, 28. јануар 2025.Селаковић добитник овогодишње Светосавске повеље
-
Београд, 26. јануар 2025.Најоштрија осуда промоције расколничке цркве Украјине
-
Београд, 21. јануар 2025.Архив Југославије чувар драгоцене баштине
-
Београд/Минск, 21. јануар 2025.Значај духовне повезаности српског и белоруског народа
-
Београд, 19. јануар 2025.Саучешће Селаковића поводом смрти сликара Владимира Кепића
-
Београд, 15. јануар 2025.Бестидан покушај прикривања чињеница о насиљу над српским...
-
Београд, 7. јануар 2025.Селаковић упутио саучешће поводом смрти Милорада Милинковића
-
Београд, 6. јануар 2025.Честитка министра културе поводом Божића
-
Београд, 6. јануар 2025.Честитка Рогановића поводом празника Христовог рођења
-
Београд, 30. децембар 2024.Одабран победнички рад за нову зграду Музеја Николе Тесле