Званични сајт Владе Србије преноси обраћање Војислава Коштунице у целини.

"Поштовани господине председниче, поштовани представници земаља чланица СБ, ваше екселенције, госпође и господо,

Част ми је да у име Србије изразим дубоко поштовање према Савету безбедности Уједињених нација. Посебно сам захвалан на томе што могу да вам се обратим поводом извештаја посредничке тројке, коју је генерални секретар УН на основу Резолуције 1244 овластио да води преговоре о будућем статусу српске покрајине Косово и Метохија.

Поштована господо, данас је овде пред вас на дневни ред Савета безбедности УН стављена судбина моје земље. Од када постоје УН први пут се расправља о томе да ли су међународно признате границе држава чланица УН заиста загарантоване и да ли принцип поштовања суверенитета и територијалног интегритета и даље има универзално важење. Од вашег одговора на ово питање зависи будућност моје земље. Али, ако имамо у виду да се данас и овде заправо преиспитују темељни принципи на којима почива међународни поредак, одлука СБ неизбежно ће бити од највећег значаја и за свет у целини.

Пред вама се, дакле, нашло питање свих питања: да ли ће се први пут у историји УН донети одлука да, противно вољи једне демократске државе, и то члана-оснивача УН, буду промењене њене међународно признате границе, да буде поништен њен суверенитет и да буде ампутирано 15 одсто њене територије?

Да ли је такву одлуку уопште могуће донети, а да се непоправљиво не прекрши Повеља УН? Повеља УН, господине председниче, у овом тренутку стоји као једина брана насилном разбијању моје земље. Да би политика силе могла да разбије једну државу чланицу УН, она прво мора да разбије Повељу УН. А то за последицу нужно има да се подрије ауторитет и суштински обесмисли постојање светске организације, која више не би могла да заштити ни себе ни своје чланице. Историја је, уосталом, у овом случају крајње поучна и сведочи о томе шта се са светом догодило пошто је обесмишљена и разбијена Лига народа. Управо с овим на уму треба примити неодрживу тврдњу да је случај Косова јединствен: ко тако каже заправо говори да се Повеља УН може кршити само једном и то само у случају једне земље – Србије. И може ли ико уопште поверовати да ће Повеља УН, баш зато што је једном прекршена, убудуће бити више уважавана и формално поштована? Једноставна истина гласи да би овај опасан преседан неповратно довео у питање кредибилитет УН и трајно угрозио мир и стабилност широм света. У извесном смислу, начин на који ће бити решено питање Косова судбоносан је колико за Србију, толико и за светску организацију. Поштовани представници земаља – чланица СБ, Србија са својим вековним државним искуством верује у то да СБ, као најауторитативнији гарант међународног права, мира и стабилности у свету, не може порећи себе и донети одлуку да једна држава буде распарчана. Имамо чврсто поуздање у државе-чланице СБ које принципијелно бране фундаментална начела Повеље УН и постојане су у уверењу да СБ мора стајати иза сопствене Резолуције 1244, којом је изричито гарантован суверенитет и територијални интегритет моје земље.

Допустите ми да вас подсетим на одредбе које је ово високо тело једногласно усвојило гласајући за Резолуцију 1244: ‘СБ поново потврђује приврженост свих држава чланица суверенитету и територијалном интегритету СР Југославије (данас Србије) како је наведено у Хелсиншком документу и анексу 2’, затим, ‘СБ поново потврђује апел из претходних резолуција за широку аутономију и суштинску самоуправу за Косово’, затим, ‘СБ успоставља привремену администрацију за Косово као део међународног цивилног присуства под којим ће народ Косова моћи да ужива суштинску аутономију у оквиру Србије о чему ће одлуку донети СБ’.

Поштована господо, верујем да СБ, поштујући Повељу УН и сопствену Резолуцију 1244, не може донети одлуку да се Србији отме 15 одсто њене територије. Јер би таква одлука значила да се по цену рушења целог међународног права и поретка, албанској националној мањини у српској покрајини Косово и Метохија омогућава да створе још једну албанску државу на Балкану. Полазећи од тог уверења, морам да укажем на то да се сви заједно суочавамо са још једним питањем које представља отворену и директну претњу ауторитету СБ и УН. Реч је о најављеном противправном чину проглашавања једностране независности покрајине Косово и Метохија.

Познато је да се већ месецима отворено најављује једнострано проглашавање независности покрајине, као и признавање такве независности. Пошто ви, као СБ, својом Резолуцијом гарантујете суверенитет и територијални интегритет мојој земљи, ко би себи могао дати право да крши важећу Резолуцију 1244 и ко би се усудио на то да се упусти у авантуру признавања једностране независности сматрајући да га Резолуција СБ не обавезује? Ко има право да се стави изнад Резолуције 1244 и да је отворено крши признавајући једнострану независност? Да ли нека држава заиста мисли да има право и да, уз подршку својих савезника, може да делује противно одлукама и резолуцијама СБ?

Србија сматра да онај ко је у стању да каже како је изнад СБ и изнад међународног права и како нема обавезу да поштује Резолуцију СБ 1244 може одмах отворено да саопшти да је у историји међународних односа наступила нова ера, у којој се сила ставља изнад права и изнад закона.

Као у свим досадашњим приликама, Србија и данас у СБ заступа становиште да је косовско питање у својој бити питање поштовања права. Сви видимо да су међународно право и Резолуција 1244 најдиректније угрожени отвореном претњом да ће доћи до једностраног проглашења независности покрајине. Посебно је опасно што се поборници једностране независности упорно позивају на одбачени Ахтисаријев план. Овде, пред вама у СБ, тај исти Ахтисаријев предлог био је на столу и СБ га није прихватио. Из овога следи питање: да ли је могуће да предлог који је СБ већ одбацио може послужити као основ за кршење једне његове важеће резолуције, па и саме Повеље УН?

У истом контексту се поставља и друго питање: како би ЕУ могла да шаље своју мисију за спровођење одбаченог Ахтисаријевог плана када би то била противправна одлука, очевидно супротна Резолуцији 1244? Јер тек када СБ одобри целовито споразумно решење до кога две стране треба преговорима да дођу, може се говорити о карактеру међународне мисије која то решење треба да спроведе. У супротном би пред очима СБ и целог света дошло до најгрубљег кршења основних норми међународног права. Због тога је заједничка обавеза Србије и СБ да пронађу прави начин да се спречи једнострана независност Косова и Метохије, односно да се избегну најављена кршења Резолуције 1244 и Повеље УН.

А тај прави начин већ је одредио СБ самом Резолуцијом 1244 када се определио за политичко решење кризе на Косову, засновано на принципима које је та резолуција утврдила. Више је него јасно да једнострана независност представља сушту супротност политичком решењу које је сагласно међународном праву. Пут до политичког решења које је наложио СБ могуће је постићи само упорним и стрпљивим преговорима двеју страна, све до постизања компромиса који ће задовољити суштинске интересе и државе Србије и албанске националне мањине у покрајини Косово и Метохија. Намеће се због тога закључак да се онај ко се залаже за поштовање закона и мира у региону не може залагати за једнострану независност.

Зато је, господине председниче, предлог Србије да СБ у овом преломном тренутку позове на наставак преговора захтевајући да се обе стране обавежу на проналажење политичког и компромисног решења. Досадашњи преговори били су вођени у сенци изричитог обећања косовским Албанцима да ће добити независно Косово. То и ништа друго главни је разлог неуспеха досадашњих преговора. Тврдим да би, да таквог претходног обећања није било, исход био другачији, као што сам убеђен у то да ће, ако таквих обећања опет не буде, нови преговори уродити плодом и у релативно кратком року довести до компромисног решења.

Утолико пре што је посредничка тројка успела значајно да интензивира директне преговоре двеју страна, што је омогућило посебно преговарачком тиму Србије да изнесе нове идеје које би нас у новом преговарачком процесу могле довести до заједничког компромисног решења. Одлука о наставку преговора за коју се залажемо истовремено би онемогућила једнострану независност као најгрубљи вид гажења једне резолуције СБ и отворила би пут до решења које ће бити у складу са Повељом УН.

Поставимо питање шта може бити разлог да се преговори не наставе. Ако је разлог то што за две претходне године, колико су трајали досадашњи преговори, договор није постигнут, да ли би то значило да све спорове широм света који су старији од две године треба одмах окончати једностраним актима? Други, и по мир и стабилност у свету много опаснији аргумент против наставка преговора гласи да компромис није могућ. Тврдити да компромис о једном питању које је СБ својом резолуцијом преузео да решава није могућ, по нашем мишљењу, само по себи заслужује највећу осуду. Шта би могла да значи констатација да СБ, у чијој је надлежности решавање косовског питања, није у могућности да пронађе компромисно решење? Да ли би то значило да принципи које је СБ одредио у Резолуцији 1244 за решавање положаја покрајине Косово и Метохија више немају универзалан значај и да зато не могу да буду оквир решења овог питања? Па и више од тога: да ли то у крајњем исходу значи да СБ, на принципима на којима је основан, више није способан да решава проблеме који су у његовој надлежности?

Госпође и господо, верујем да сви добро разумемо какве би последице по мир и стабилност у свету имао закључак да СБ не може да спроведе Резолуцију 1244 и да на принципима Повеље УН пронађе компромисно решење. То би довело у питање и само функционисање СБ и даљу ваљаност принципа на основу којих СБ одлучује и чува мир и стабилност у свету.

Ми морамо данас наћи одговор на ово питање. Јер ако нови преговори нису потребни, а компромис није могућ, шта онда да се ради? Где нема компромиса, посеже се за једностраним решењима, што је друго име за политику силе. Моја је обавеза да вас упознам са ставом своје земље да Србија, као слободна и суверена држава, неће прихватити ниједну једнострану одлуку којом се заобилази СБ и крши важећа Резолуција 1244. Са ослонцем на Повељу УН и сопствени Устав, Србија ће поништити све једностране акте албанских сепаратиста и за њу ће покрајина Косово и Метохија остати њен саставни и неотуђиви део.

Кратко речено, тврдња како компромис није могућ подразумева најгори расплет, онај који просто мора имати несагледиве последице не само за Србију и регион већ и за мир и стабилност у свету.

Зато, господине председниче, у име Србије позивам СБ да одлучно одбаци овакав опасан развој ситуације и да својим ауторитетом снажно реафирмише сопствену Резолуцију 1244 позивајући на неодложан наставак разговора. Србија чврсто верује да је СБ последње место где би уопште могла да се чује реч како компромис није могућ. Докле год важе начела међународног права и докле год је на снази Повеља УН, компромис мора бити и јесте могућ. Ако се једном допусти да сила уместо договора и компромиса решава ствари, нико не би требало да се заварава да се можда већ сутра и сам неће наћи на удару такве силе.

Поштована господо, сматрам да СБ увиђа приврженост Србије поштовању међународног права, Повеље УН, Резолуције 1244, Завршног хелсиншког акта и свих важећих релевантних међународних докумената, што све сведочи о пуној опредељености Србије да се сачувају мир и стабилност, и да се постигне политичко и компромисно решење за будуће уређење покрајине Косово. Такође, верујем у то да СБ уважава изузетно конструктивну улогу и пуну ангажованост коју је Србија испољила како би се у преговарачком процесу пронашло споразумно решење. Убеђен сам и да поштујете наш предлог и нашу спремност да се на темељу Резолуције 1244 одмах наставе преговори све до проналажења обострано прихватљивог споразума.

И овог пута можете рачунати на пуну спремност Србије да конструктивно и одговорно учествује у новим преговорима како би се, сагласно Резолуцији 1244, обезбедила функционална суштинска аутономија, која би у свему гарантовала косовским Албанцима статус најповлашћеније националне мањине који данас постоји у свету. Суштинска аутономија се широм света у различитим моделима показује као функционално, одрживо и успешно решење. Оно што је најважније јесте да је суштинска аутономија решење које је сагласно међународном праву и управо због тога то је данас универзални пут за проналажење компромиса у свим споровима који су слични косовском. Ако је на тај начин Италија могла да реши питање Јужног Тирола, Данска питање Гренланда, Кина питања Хонгконга и Макаоа, Финска питање Оландских острва, нема рационалног разлога зашто и Србија, на исти или сличан начин, не би могла да реши питање Косова и Метохије.

Због свега реченог сматрам да Србија има пуно оправдање и аргументе да чврсто инсистира на наставку преговора. Ми верујемо да СБ не сме дозволити урушавање Резолуције 1244, већ да је, напротив, неопходно да се зарад мира и очувања стабилности потврди пуна вредност ове резолуције и започну нови преговори који ће обезбедити проналажење компромисног решења.

Поштована господо, Србија је већ направила свој избор и донела своју одлуку. Ни по коју цену и никада нећемо одустати од права која су утврђена Повељом УН, а која нам гарантују неповредивост међународно признатих граница Србије. Србија искрено жели и спремна је да одмах настави преговоре о заједничком животу са косовским Албанцима унутар Србије. Ако смо могли скоро десет векова да живимо заједно, како је могуће да се данас – када се цео свет залаже за мултиетничност – категорично тврди супротно. У име Србије тврдим да је могуће да живимо заједно, а у Уставу Србије је записана и гарантована косовским Албанцима суштинска аутономија која им омогућава да слободно одлучују о својим животима, свеколиком напретку и својој будућности.

Још једном упућујем позив СБ да уважи и подржи став Србије и да донесе одлуку о наставку преговора који би се темељили на Резолуцији 1244. Ми не постављамо услове и спремни смо да разговоре о будућем уређењу Косова и Метохије започнемо одмах и у самој покрајини. Србија ће, дакле, учинити све да, као партнер СБ, учествује у проналажењу споразумног решења. А ако, уместо наставка преговора, дође до једностраних аката којима се директно крши Резолуција 1244, будите уверени да ће Србија – и то не за годину дана, не за десет година већ заувек – доследно поштовати међународно право и да ће Косово и Метохију сматрати саставним и неотуђивим делом своје територије. Сигуран сам такође да неће бити мали број држава чланица УН, привржених Повељи, који ће остати уз Србију и увек је признавати у њеним садашњим међународно признатим границама, поштујући права и част милиона Срба и одбацујући једнострану независност Косова као противправну и марионетску творевину", истакао је председник Владе Србије.