Борис Тадић говори на седници СБ УН
Аутор:
Фонет
Тадић је на седници на којој се разматра извештај шефа Унмика Јоакима Рикера о ситуацији на Косову и Метохији нагласио да је Србија спремна на то да разговоре о будућем статусу покрајине настави одмах.
Он је поновио да је наша земља потпуно спремна и да има добру вољу да, као партнер Савета безбедности, учествује у проналажењу компромисног и одрживог решења које ће дугорочно обезбедити мир и стабилност на Балкану и бољи живот свим његовим житељима.
Решење будућег статуса Косова и Метохије мора да се донесе у Савету безбедности и тај орган УН мора да се сагласи са било каквом променом састава цивилне и војне мисије у покрајини, оценио је председник Србије.
Према његовим речима, грађани Србије су чврсто опредељени за политику очувања територијалног интегритета и суверенитета своје земље, као и за наставак европских интеграција ради бољег живота и економског просперитета.
Србија је у протекле две године конструктивно учествовала у преговорима о будућем статусу своје јужне покрајине, подсетио је Тадић и додао да је наша делегација изнела низ предлога који су ишли у прилог најширој могућој аутономији као најбољем решењу за Космет.
Суштинска аутономија се у различитим моделима показује као функционално, одрживо и успешно решење. Доказало се да су таква решења у складу са међународним правом и једини пут за проналажење компромиса у конфликтима сличним косовском, предочио је председник Србије.
Он је указао на то да је анализом примера Хонгконга, Макаоа и Оландских острва пружена аргументација да се суштинска аутономија може применити и на јужној српској покрајини.
У сваком од тих примера, како је истакао, можемо пронаћи нешто ново што би нам отворило пут до решења око којег ћемо се сви сложити, а историја Европе у протеклих 50 година обилује јединственим примерима који показују како се суверенитет може ускладити са самоуправом.
Истовремено, Тадић је изразио жаљење што преговори под окриљем међународне посредничке тројке нису уродили компромисом, а кривицу за то приписао је Приштини која је, покушавајући да наметне разговор о односима независних држава, желела да избегне јасно утврђен циљ преговора.
Према његовим речима, једини аргумент којим се делегација Приштине служила јесте да су Слободан Милошевић и његов режим криви за ситуацију на Косову и Метохији и да због грешака бившег режима Космет, наводно, заслужује независност.
Он је подсетио на то да су наша земља и наш народ преживели тешке године последње деценије 20. века, при чему су последице лоше и неодговорне политике достигле кулминацију неправедним кажњавањем Србије у пролеће 1999. године, током тромесечног бомбардовања.
Данас је Србија, ево већ осам година, демократска и мирољубива земља која упорно преговара, нуди решења, нуди компромис. Не постоји ниједан оправдан разлог, ниједан правни аргумент да се због погрешне политике једног лошег режима Србија и њен народ сада, скоро деценију касније, поново неправедно кажњавају, нагласио је Тадић.
Председник Србије је оценио да, ако је пре 50 година на пројекту трајног мира и договорног решавања свих проблема створена заједница европских народа, данас је неопходно да та велика цивилизацијска вредност заживи и на простору Балкана.
Он је поручио да не смемо жалити труда да се неспоразуми и конфликти и у нашем делу Европе решавају искључиво миром и договором, а никако повлачењем једностраних потеза.
Једнострано признавање независности Космета било би преседан, упозорио је Тадић и нагласио да нико нема право да дестабилизује Србију и Балкан брзоплетим и једностраним одлукама које би имале непредвидиве консеквенце и за друге регионе са проблемима етничког сепаратизма.
Према његовим речима, заједнички циљ свих народа региона је проналажење решења која ће нас припремити за будућност у Европској унији.
Зато сматрамо да су неопходни додатни напори да се дође до обострано прихватљивог решења како би се у складу са Резолуцијом 1244 обезбедила суштинска функционална самоуправа која би гарантовала сва права косовским Албанцима, а такво решење је могуће и за њега има простора, рекао је председник Србије.
Истовремено, Тадић је поручио да је Србија спремна да конструктивно и одговорно учествује у наставку преговора, при чему би они могли да буду организовани у Београду, Приштини или било где друго на свету, у форми коју би Савет безбедности УН оценио адекватном.
Желим овде у СБ УН још једном да нагласим да је Повељом УН загарантован принцип поштовања суверенитета и територијалног интегритета међународно признатих земаља, а Србија то јесте, поновио је он.
Према његовим речима, ако би се једној легитимној демократији одузео саставни део њене територије противно њеној вољи, то би било кршење Повеље УН које би довело у питање кредибилитет светске организације и уздрмало темеље међународног права на коме је читав свет саздан.
Председник Србије је позвао чланице Савета безбедности УН да не охрабрују и не дозволе доношење једностраног акта о независности Космета, као и да не дозволе кршење Резолуције 1244 и Повеље УН.
Србија никада неће признати независност Космета и свој територијални интегритет и суверенитет чуваће свим демократским средствима, правним аргументима и дипломатијом, поручио је Тадић и поновио да Србија неће прибегавати насиљу и рату.
Међутим, он је нагласио да је Србија, уколико би дошло до било каквог насиља на Космету и уколико Кфор не би био у могућности да на адекватан начин реагује и заштити Србе, спремна на то да уз пристанак надлежних међународних институција, управо поштујући међународно право, помогне и пружи заштиту угроженом становништву.
Говорећи о извештају специјалног представника генералног секретара УН Јоакима Рикера о стању и примени стандарда на Косову и Метохији, председник Србије је оценио да тај извештај не одсликава стварно стање ствари.
Основно људско право на слободу кретања, како је навео, ускраћено је припадницима етнички дискриминисаних заједница на Космету, а процес повратка је област у којој привремене косовске институције и Унмик нису остварили никакве резултате.
То је основни показатељ да се на Косову и Метохији не изграђује мултиетничко друштво, указао је Тадић и подсетио на то да је са Космета протерано 250.000 људи.
Према његовим речима, у покрајини такође постоји континуитет кршења људских права и ограничена слобода кретања за припаднике српске и других етнички дискриминисаних заједница, а застрашивање Срба и напади на њихову имовину и културно и верско наслеђе стална су појава.
Он је навео да је од доласка Унмика и Кфора 1999. године до јануара 2007. године било више од 7.000 етнички мотивисаних напада, као и да је убијен 581 Србин и 104 припадника других етнички дискриминисаних заједница.
Председник Србије је прецизирао да је киднапован 841 Србин, 960 људи је тешко рањено, а приближно 18.000 кућа је уништено и исто толико је опљачкано, и нагласио да поменуте чињенице, у мору других, говоре о реалном стању на Космету.