П:
О:
Читај ми
Мере Владе омогућиће да Србија прође кроз економску кризу без великих тешкоћа
Београд,
6. јануар 2009.
Председник Владе Републике Србије Мирко Цветковић изјавио је у интервјуу за божићно издање дневног листа “Вечерње новости” да су Србији у 2009, у години глобалне економске кризе, више него икад потребни солидарност, јединство и штедљивост, а не штрајкови и изазивање хаоса.
Званични сајт Владе преноси делове овог разговора.
О предстојећој години:
– Србија 2009. године мора да уђе у мирније политичке воде. Главне речи треба да буду компромис и стабилност, а не сукоби, поделе, кампања и избори. Улазимо и у годину највеће економске кризе коју не памти модерни свет. Због тога су нам више него икад потребни солидарност, јединство и штедљивост, а не штрајкови, бахатост и изазивање хаоса. Светска економска криза која нам куца на врата није никаква телевизијска шала. Ствар је велика и озбиљна. Свет тако нешто није доживео од тридесетих година прошлог века, и то нико не сме да крије. Влада Србије, сви могу да буду потпуно уверени, има снаге и капацитете да држи ту кризу под контролом. Мере које смо предузели и које ћемо предузети омогућиће да Србија прође кроз кризу без великих тешкоћа, глади и сиромаштва. Неће нам бити лака ова година, али све ћемо учинити да не буде ни тежа.
Може ли криза да угрози зацртане државне послове у овој години?
– Сигурно је да ће криза имати утицаја на све приоритете, па и на пут Србије ка Европској унији. Криза је већ захватила Европу, која ће због тога много више бити заокупљена сама собом.
Докле ће Србија да одмакне на том путу ка ЕУ?
– Планирамо, већ у априлу, да поднесемо захтев за добијање статуса кандидата за чланство у ЕУ. Наставићемо да усвајамо европске законе у парламенту Србије и тако ћемо да се припремамо за пуноправно чланство.
Очување радних места:
– Све ћемо учинити да у овој години очувамо број радних места. Наравно, негде ће бити отпуштања, али ће бити и запошљавања. Не смемо да водимо политику очувања радних места која нису продуктивна. Држава ће да ствара амбијент који ће креирати ефективна радна места која доносе послодавцима профит, држави порезе, а запосленима сигурност. Тај подстицајни карактер смо предвидели буџетом за ову годину. На пример, за наставак великих радова на Коридору 10 издвојили смо више новца из буџета. За тај ланац послова јавиће се многобројна предузећа која ће да отварају и нова радна места.
Буџет за 2009. годину:
– Нисам наишао ни на једног буџетског корисника који је рекао да је задовољан буџетом. То је заокрет у фискалној политици. Он показује рестриктивност и штедљивост, што је обележје целог пакета мера борбе против надолазеће кризе. То се одражава на количину новца који припада буџетским корисницима и природно је да буду незадовољни. Појединачно су сви били незадовољни новцем одвојеним за њихове потребе, али, с друге стране, сви схватају да се овако постављени оквири буџета не смеју премашити. Постоји општа сагласност унутар Владе о целини буџета. И опозиција је показала одговорност и омогућила у последњем моменту изгласавање буџета у парламенту, на чему им се искрено захваљујем.
Да ли је буџет, поред рестриктивности, направљен и као подстицај за привреду? – Предвидели смо новац који ће да се, по потреби, убризгава у ликвидност привреде. Из Фонда за развој близу 200 милиона евра одвојиће се у подстицајне кредите за мала и средња предузећа. Затим, предвиђени су кредити Европске инвестиционе банке у висини од око 250 милиона евра. Даље, пола милијарде евра буџет даје гаранцију Народној банци да би она финансијски подржавала одређена извозна предузећа, а и предузећа која својом производњом могу да замене увоз. Циљ је да се побољша спољнотрговински биланс.
О Општом колективном уговору:
– Суштина је да не постоје реални извори да се покрију захтеви синдиката о исплати регреса и топлог оброка. То је додатак од седам хиљада динара месечно, што у односу на просечну зараду од 33.000 динара представља повећање зарада за више од 20 одсто. Тих пара нема. Понудили смо им реалну опцију, тачније – да не примењујемо спорне тачке уговора које имају финансијске импликације док не прође криза. Синдикати су захтевали аутоматску примену, а послодавци су од нас затражили да повучемо потпис, и то смо морали и да учинимо.
Како даље?
– Очекујем да се већ првог дана после празника наставе преговори и да дођемо до реално остваривог општег колективног уговора.
Шта би се десило да сте прихватили захтеве синдиката?
– То би био увод у хиперинфлацију или у масовно отпуштање радника. Или бисмо морали да штампамо новац, или би послодавци због недостатка пара морали да смањују број радних места. Многа мала предузећа морала би да се гасе, а ми већ имамо бројне најаве стечаја. Ствари су ту сурово једноставне. Нема никакве мудрости у поруци да не могу да се повећају зараде усред највеће економске кризе.
О најавама синдиката да ће се радничко незадовољство изразити на улицама:
– На улицама се не решава ништа. Тиме само може да се постигне хаос. Држава има јасан став да током 2009. године реалан ниво зарада остане исти, тачније да се плате фактички повећавају у складу са инфлацијом. У овом тренутку, бољу понуду од те радници и синдикати не могу да добију. На улици се не зарађују регрес, топли оброк, па ни плате. Нека сви добро размисле о томе.
О послу са компанијом “Фијат” у време када ауто-индустрију у свету можда и највише погађа криза:
– Када смо преговарали са “Фијатом” предвиђено је да ово не буде производна година већ година за инвестирање. Ми улажемо у инфраструктуру, Италијани у монтажу, а производња почиње идуће године. Криза због тога неће угрозити пројекат, осим ако “Фијат” не уђе у толико дубоке тешкоће да каже – сачекајмо, немамо новца. Ми немамо никакве назнаке да до тога може да дође. А нема ни логике, јер ће и “Фијату” бити потребна јефтина производња коју у Србији може да оствари. Не могу да будем сто одсто сигуран да неће бити застоја, али немам никакве најаве да бих дао другачији одговор.
Продаја НИС-а руском “Гаспромњефту”:
– Врло сам задовољан. То је веома важан посао за Србију. С обзиром на кретања цена нафтних компанија у свету, цена добијена за НИС у овом тренутку је адекватна.
О одустајању од потписивања сва три уговора нафтно-гасног аранжмана с Русијом:
– Дошло се до закључка да не можемо да потпишемо сва три уговора, јер нема документације за преостала два. Решили смо да извучемо максимум из сва три посла и цео аранжман ће, уверен сам, бити повољан за Србију. Договорени су јасни рокови и у другој половини 2010. године моћи ћемо да потпишемо и уговор за изградњу гасовода.
О спору министра одбране Драгана Шутановца са начелником Генералштаба Здравком Поношем:
– Министар Шутановац је усмено информисао чланове Владе и изнео свој осврт на стање у Војсци.
Да ли је Влада о томе гласала?
– Формално, није постојао на дневном реду никакав папир о коме би се гласало. О могућности реконструкције Владе:
– О реконструкцији не размишљамо, а ванредни избори су најлошија опција по земљу. Сматрам да би избори изазвали велики застој у могућности да успешно изнесемо терет кризе. Око фундаменталних ствари за сада нема спорова. Ако би неко рекао – нећу да поднесемо молбу за кандидатуру у ЕУ, аутоматски би се изгубио смисао његовог опстанка у Влади.
Наставак одбране наших интереса на Косову и Метохији:
– Остаћемо на чврстим позицијама неприхватања независности Косова и Метохије. Такође, очекујемо по нас повољан став Међународног суда правде о једностраном проглашењу независности. Циљ нам је да што више помогнемо нашим суграђанима на Космету да лакше превазиђу свакодневне тешкоће.
О предстојећој години:
– Србија 2009. године мора да уђе у мирније политичке воде. Главне речи треба да буду компромис и стабилност, а не сукоби, поделе, кампања и избори. Улазимо и у годину највеће економске кризе коју не памти модерни свет. Због тога су нам више него икад потребни солидарност, јединство и штедљивост, а не штрајкови, бахатост и изазивање хаоса. Светска економска криза која нам куца на врата није никаква телевизијска шала. Ствар је велика и озбиљна. Свет тако нешто није доживео од тридесетих година прошлог века, и то нико не сме да крије. Влада Србије, сви могу да буду потпуно уверени, има снаге и капацитете да држи ту кризу под контролом. Мере које смо предузели и које ћемо предузети омогућиће да Србија прође кроз кризу без великих тешкоћа, глади и сиромаштва. Неће нам бити лака ова година, али све ћемо учинити да не буде ни тежа.
Може ли криза да угрози зацртане државне послове у овој години?
– Сигурно је да ће криза имати утицаја на све приоритете, па и на пут Србије ка Европској унији. Криза је већ захватила Европу, која ће због тога много више бити заокупљена сама собом.
Докле ће Србија да одмакне на том путу ка ЕУ?
– Планирамо, већ у априлу, да поднесемо захтев за добијање статуса кандидата за чланство у ЕУ. Наставићемо да усвајамо европске законе у парламенту Србије и тако ћемо да се припремамо за пуноправно чланство.
Очување радних места:
– Све ћемо учинити да у овој години очувамо број радних места. Наравно, негде ће бити отпуштања, али ће бити и запошљавања. Не смемо да водимо политику очувања радних места која нису продуктивна. Држава ће да ствара амбијент који ће креирати ефективна радна места која доносе послодавцима профит, држави порезе, а запосленима сигурност. Тај подстицајни карактер смо предвидели буџетом за ову годину. На пример, за наставак великих радова на Коридору 10 издвојили смо више новца из буџета. За тај ланац послова јавиће се многобројна предузећа која ће да отварају и нова радна места.
Буџет за 2009. годину:
– Нисам наишао ни на једног буџетског корисника који је рекао да је задовољан буџетом. То је заокрет у фискалној политици. Он показује рестриктивност и штедљивост, што је обележје целог пакета мера борбе против надолазеће кризе. То се одражава на количину новца који припада буџетским корисницима и природно је да буду незадовољни. Појединачно су сви били незадовољни новцем одвојеним за њихове потребе, али, с друге стране, сви схватају да се овако постављени оквири буџета не смеју премашити. Постоји општа сагласност унутар Владе о целини буџета. И опозиција је показала одговорност и омогућила у последњем моменту изгласавање буџета у парламенту, на чему им се искрено захваљујем.
Да ли је буџет, поред рестриктивности, направљен и као подстицај за привреду? – Предвидели смо новац који ће да се, по потреби, убризгава у ликвидност привреде. Из Фонда за развој близу 200 милиона евра одвојиће се у подстицајне кредите за мала и средња предузећа. Затим, предвиђени су кредити Европске инвестиционе банке у висини од око 250 милиона евра. Даље, пола милијарде евра буџет даје гаранцију Народној банци да би она финансијски подржавала одређена извозна предузећа, а и предузећа која својом производњом могу да замене увоз. Циљ је да се побољша спољнотрговински биланс.
О Општом колективном уговору:
– Суштина је да не постоје реални извори да се покрију захтеви синдиката о исплати регреса и топлог оброка. То је додатак од седам хиљада динара месечно, што у односу на просечну зараду од 33.000 динара представља повећање зарада за више од 20 одсто. Тих пара нема. Понудили смо им реалну опцију, тачније – да не примењујемо спорне тачке уговора које имају финансијске импликације док не прође криза. Синдикати су захтевали аутоматску примену, а послодавци су од нас затражили да повучемо потпис, и то смо морали и да учинимо.
Како даље?
– Очекујем да се већ првог дана после празника наставе преговори и да дођемо до реално остваривог општег колективног уговора.
Шта би се десило да сте прихватили захтеве синдиката?
– То би био увод у хиперинфлацију или у масовно отпуштање радника. Или бисмо морали да штампамо новац, или би послодавци због недостатка пара морали да смањују број радних места. Многа мала предузећа морала би да се гасе, а ми већ имамо бројне најаве стечаја. Ствари су ту сурово једноставне. Нема никакве мудрости у поруци да не могу да се повећају зараде усред највеће економске кризе.
О најавама синдиката да ће се радничко незадовољство изразити на улицама:
– На улицама се не решава ништа. Тиме само може да се постигне хаос. Држава има јасан став да током 2009. године реалан ниво зарада остане исти, тачније да се плате фактички повећавају у складу са инфлацијом. У овом тренутку, бољу понуду од те радници и синдикати не могу да добију. На улици се не зарађују регрес, топли оброк, па ни плате. Нека сви добро размисле о томе.
О послу са компанијом “Фијат” у време када ауто-индустрију у свету можда и највише погађа криза:
– Када смо преговарали са “Фијатом” предвиђено је да ово не буде производна година већ година за инвестирање. Ми улажемо у инфраструктуру, Италијани у монтажу, а производња почиње идуће године. Криза због тога неће угрозити пројекат, осим ако “Фијат” не уђе у толико дубоке тешкоће да каже – сачекајмо, немамо новца. Ми немамо никакве назнаке да до тога може да дође. А нема ни логике, јер ће и “Фијату” бити потребна јефтина производња коју у Србији може да оствари. Не могу да будем сто одсто сигуран да неће бити застоја, али немам никакве најаве да бих дао другачији одговор.
Продаја НИС-а руском “Гаспромњефту”:
– Врло сам задовољан. То је веома важан посао за Србију. С обзиром на кретања цена нафтних компанија у свету, цена добијена за НИС у овом тренутку је адекватна.
О одустајању од потписивања сва три уговора нафтно-гасног аранжмана с Русијом:
– Дошло се до закључка да не можемо да потпишемо сва три уговора, јер нема документације за преостала два. Решили смо да извучемо максимум из сва три посла и цео аранжман ће, уверен сам, бити повољан за Србију. Договорени су јасни рокови и у другој половини 2010. године моћи ћемо да потпишемо и уговор за изградњу гасовода.
О спору министра одбране Драгана Шутановца са начелником Генералштаба Здравком Поношем:
– Министар Шутановац је усмено информисао чланове Владе и изнео свој осврт на стање у Војсци.
Да ли је Влада о томе гласала?
– Формално, није постојао на дневном реду никакав папир о коме би се гласало. О могућности реконструкције Владе:
– О реконструкцији не размишљамо, а ванредни избори су најлошија опција по земљу. Сматрам да би избори изазвали велики застој у могућности да успешно изнесемо терет кризе. Око фундаменталних ствари за сада нема спорова. Ако би неко рекао – нећу да поднесемо молбу за кандидатуру у ЕУ, аутоматски би се изгубио смисао његовог опстанка у Влади.
Наставак одбране наших интереса на Косову и Метохији:
– Остаћемо на чврстим позицијама неприхватања независности Косова и Метохије. Такође, очекујемо по нас повољан став Међународног суда правде о једностраном проглашењу независности. Циљ нам је да што више помогнемо нашим суграђанима на Космету да лакше превазиђу свакодневне тешкоће.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација