П:
О:
Читај ми
Припремљен пакет мера за смањење државних трошкова
Београд,
25. март 2009.
Потпредседник Владе Републике Србије и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић изјавио је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Вечерње новости" да је Влада Србије спремила читав пакет мера за смањење сопствених трошкова и за велику штедњу.
Аутор:
Танјуг <br> (архивски снимак)
Званични сајт Владе преноси делове овог разговора
О смањењу трошкова државе:
– Прво, све плате у јавном сектору биће замрзнуте и на томе ћемо уштедети 130 милиона евра. Смањићемо трансфере градовима и локалним самоуправама. Биће забрањено повећање броја запослених, а на место оних који оду у пензију неће бити примани нови. Положај државних службеника биће изједначен са запосленима у приватном сектору. Разне привилегије које су користили и чиновници и запослени у јавним предузећима биће укинуте. Нема говора ни о каквим бонусима. Забранићемо куповину нових аутомобила. Значи, одлучили смо да максимално скрешемо државне трошкове.
Уговор са ММФ-ом:
– Од ММФ-а очекујемо три милијарде евра у наредне две године за попуну девизних резерви Народне банке Србије. То ће обезбедити стабилност динара и помоћи ће нам да се лакше прилагодимо реалности.
О ситуацији у земљи:
– Ситуација је тешка. Постоји неизвесност јер криза у свету још није достигла врхунац, али ситуација није драматична. Била би таква да Влада не ради ништа. За разлику од Хрвата, Црногораца и Македонаца, који се баве изборима, ми имамо стабилну коалицију на власти и могућност да брже реагујемо. Режемо трошкове, упумпавамо ликвидност у привреду, а посебно у приватни сектор, јер он запошљава 1,6 милиона људи, који "хране" 550.000 запослених у држави и јавним службама.
Имамо апсолутни консензус о томе шта су проблеми и како их решавати. Са ситуацијом је детаљно упознат и председник Републике Борис Тадић. Неке земље су у овој кризи банкротирале, попут Исланда и Летоније, а Мађарска је на рубу пропасти. Ми ћемо сасвим сигурно то избећи. Моја порука грађанима гласи: Ситуација је тешка, али нема места паници.
Очување радних места:
– Боримо се за свако радно место. Обезбедили смо привреди повољне кредите уз услов да нема отпуштања. Повољним потрошачким кредитима стимулисали смо куповину домаће робе како би наше фабрике радиле. Кренули су и кредити за почетнике. Очекујемо да нове мере Владе максимално помогну привреди у датим околностима.
О најављеним социјалним притисцима на Владу:
– Грађани су свесни реалности и само желе да чују истину. Морамо им објаснити шта ради Влада, а шта се дешава у свету. Сви морају бити свесни чињенице да није ова Влада изазвала кризу, већ да је криза дошла споља. Ко год да је сада на власти, морао би да ради ово исто.
Када ће се ићи на ребаланс буџета?
– Већ почетком априла. На основу договора са ММФ-ом затражићемо од комерцијалних банака у иностранству кредит за покривање дефицита српског буџета у износу од 500 милиона евра.
Колико износи буџетски мањак?
– Око 1,5 милијарди евра, што укључује и отплату домаћег и спољног јавног дуга. Део тог новца већ имамо на рачуну буџета, док ћемо остатак обезбедити из приватизационих прихода, ЕУ и кредита међународних финансијских организација и комерцијалних банака.
Како ће Србија да врати дугове?
– Срећом, Србија у односу на земље у окружењу и ЕУ има низак ниво јавног дуга и он је мањи од 30 одсто бруто домаћег производа. У Хрватској је 70, у Немачкој 100, а у Италији чак 110 одсто. Ми још имамо простора за задуживање. У Србији у овом тренутку јавни дуг износи 6,4 а приватни 15,5 милијарди евра.
О евентуалном прекиду примене Прелазног трговинског споразума:
– Нема таквих идеја. Показало се да губитак прихода од царине није резултат споразума са ЕУ него смањења увоза за чак 40 одсто у поређењу са истим периодом прошле године. Самим тим је и спољнотрговински дефицит принудно преполовљен.
Најављено контролисање цена:
– Одустаће се од многих повећања. На пример, ЕПС-у неће бити омогућено да повећа цену струје, која сигурно остаје на овом нивоу до краја године. Иде се на уштеде – од симболичних до крупних. Рецимо, више нема бонуса и репрезентације на рачун државе.
Колико ће економска криза трајати?
– Најмање две године. Епицентар ће се десити 2009, а онда следи лагано смиривање следеће године.
Одбрана курса динара:
– Курс динара је у јануару депресирао не зато што је то гувернер хтео него зато што је приватни сектор био принуђен да плати 600 милиона евра дуга банкама у иностранству. То се није наставило у фебруару и марту и зато се курс стабилизовао. Зато нам је важан договор са ММФ-ом. Многи питају зашто Влада води бригу о приватном дугу. Два су разлога. Прво – 1,6 милиона грађана Србије ради у тим предузећима. Друго – прекомерна отплата дуга, без прилива нових кредита, изазвала би дестабилизацију динара.
Да ли ће курс остати на овом нивоу?
– Да, с репрограмирањем дуга приватног сектора и аранжманом са ММФ-ом.
Да ли гарантујете да Влада неће доћи у ситуацију да притиска Централну банку да штампа новац?
– Гарантујем. То тренутно ради Америка. Она има буџетски дефицит од 12 одсто БДП-а, и како не може да га покрије издавањем државних обвезница – штампа новац.
О мењању пореске политике и увођењу солидарног пореза:
– Око тога се још праве калкулације. Све ће се знати у четвртак. Сигурно је да богати треба да поднесу већи терет кризе.
Да ли је продаја "Телекома" и даље опција?
– О томе се тренутно не разговара. У сваком случају, продаја "Телекома" не може бити алтернатива смањењу државних расхода.
О ЕПС-у:
– ЕПС остаје у већинском власништву државе. Ићи ће се на концесије код изградње нових термоелектрана и хидроцентрала. Већ има заинтересованих инвеститора.
Да ли ће држава одустати од неких пројеката?
– Хоће, али се неће штедети на инфраструктури. Очекујемо да најкасније у мају почне изградња Коридора 10 у Војводини. Проблем је веома компликована администрација. Ићи ће се на смањење броја институција, неке ће се спојити. То ће пратити рационализација трошкова и броја запослених. Ја сам решио и да смањим број саветника. То су врхунски стручњаци, али мораћу да им се захвалим од следећег месеца.
Програм кредита за почетнике:
– Степен враћања тих кредита је изузетно висок, близу 70 одсто. Аранжман је изузетно повољан – рок отплате до пет година, са каматом од један одсто, без хипотеке. Обезбедили смо око 3.000 кредита у вредности од четири милијарде динара и очекујемо запошљавање 12.000 људи.
О смањењу трошкова државе:
– Прво, све плате у јавном сектору биће замрзнуте и на томе ћемо уштедети 130 милиона евра. Смањићемо трансфере градовима и локалним самоуправама. Биће забрањено повећање броја запослених, а на место оних који оду у пензију неће бити примани нови. Положај државних службеника биће изједначен са запосленима у приватном сектору. Разне привилегије које су користили и чиновници и запослени у јавним предузећима биће укинуте. Нема говора ни о каквим бонусима. Забранићемо куповину нових аутомобила. Значи, одлучили смо да максимално скрешемо државне трошкове.
Уговор са ММФ-ом:
– Од ММФ-а очекујемо три милијарде евра у наредне две године за попуну девизних резерви Народне банке Србије. То ће обезбедити стабилност динара и помоћи ће нам да се лакше прилагодимо реалности.
О ситуацији у земљи:
– Ситуација је тешка. Постоји неизвесност јер криза у свету још није достигла врхунац, али ситуација није драматична. Била би таква да Влада не ради ништа. За разлику од Хрвата, Црногораца и Македонаца, који се баве изборима, ми имамо стабилну коалицију на власти и могућност да брже реагујемо. Режемо трошкове, упумпавамо ликвидност у привреду, а посебно у приватни сектор, јер он запошљава 1,6 милиона људи, који "хране" 550.000 запослених у држави и јавним службама.
Имамо апсолутни консензус о томе шта су проблеми и како их решавати. Са ситуацијом је детаљно упознат и председник Републике Борис Тадић. Неке земље су у овој кризи банкротирале, попут Исланда и Летоније, а Мађарска је на рубу пропасти. Ми ћемо сасвим сигурно то избећи. Моја порука грађанима гласи: Ситуација је тешка, али нема места паници.
Очување радних места:
– Боримо се за свако радно место. Обезбедили смо привреди повољне кредите уз услов да нема отпуштања. Повољним потрошачким кредитима стимулисали смо куповину домаће робе како би наше фабрике радиле. Кренули су и кредити за почетнике. Очекујемо да нове мере Владе максимално помогну привреди у датим околностима.
О најављеним социјалним притисцима на Владу:
– Грађани су свесни реалности и само желе да чују истину. Морамо им објаснити шта ради Влада, а шта се дешава у свету. Сви морају бити свесни чињенице да није ова Влада изазвала кризу, већ да је криза дошла споља. Ко год да је сада на власти, морао би да ради ово исто.
Када ће се ићи на ребаланс буџета?
– Већ почетком априла. На основу договора са ММФ-ом затражићемо од комерцијалних банака у иностранству кредит за покривање дефицита српског буџета у износу од 500 милиона евра.
Колико износи буџетски мањак?
– Око 1,5 милијарди евра, што укључује и отплату домаћег и спољног јавног дуга. Део тог новца већ имамо на рачуну буџета, док ћемо остатак обезбедити из приватизационих прихода, ЕУ и кредита међународних финансијских организација и комерцијалних банака.
Како ће Србија да врати дугове?
– Срећом, Србија у односу на земље у окружењу и ЕУ има низак ниво јавног дуга и он је мањи од 30 одсто бруто домаћег производа. У Хрватској је 70, у Немачкој 100, а у Италији чак 110 одсто. Ми још имамо простора за задуживање. У Србији у овом тренутку јавни дуг износи 6,4 а приватни 15,5 милијарди евра.
О евентуалном прекиду примене Прелазног трговинског споразума:
– Нема таквих идеја. Показало се да губитак прихода од царине није резултат споразума са ЕУ него смањења увоза за чак 40 одсто у поређењу са истим периодом прошле године. Самим тим је и спољнотрговински дефицит принудно преполовљен.
Најављено контролисање цена:
– Одустаће се од многих повећања. На пример, ЕПС-у неће бити омогућено да повећа цену струје, која сигурно остаје на овом нивоу до краја године. Иде се на уштеде – од симболичних до крупних. Рецимо, више нема бонуса и репрезентације на рачун државе.
Колико ће економска криза трајати?
– Најмање две године. Епицентар ће се десити 2009, а онда следи лагано смиривање следеће године.
Одбрана курса динара:
– Курс динара је у јануару депресирао не зато што је то гувернер хтео него зато што је приватни сектор био принуђен да плати 600 милиона евра дуга банкама у иностранству. То се није наставило у фебруару и марту и зато се курс стабилизовао. Зато нам је важан договор са ММФ-ом. Многи питају зашто Влада води бригу о приватном дугу. Два су разлога. Прво – 1,6 милиона грађана Србије ради у тим предузећима. Друго – прекомерна отплата дуга, без прилива нових кредита, изазвала би дестабилизацију динара.
Да ли ће курс остати на овом нивоу?
– Да, с репрограмирањем дуга приватног сектора и аранжманом са ММФ-ом.
Да ли гарантујете да Влада неће доћи у ситуацију да притиска Централну банку да штампа новац?
– Гарантујем. То тренутно ради Америка. Она има буџетски дефицит од 12 одсто БДП-а, и како не може да га покрије издавањем државних обвезница – штампа новац.
О мењању пореске политике и увођењу солидарног пореза:
– Око тога се још праве калкулације. Све ће се знати у четвртак. Сигурно је да богати треба да поднесу већи терет кризе.
Да ли је продаја "Телекома" и даље опција?
– О томе се тренутно не разговара. У сваком случају, продаја "Телекома" не може бити алтернатива смањењу државних расхода.
О ЕПС-у:
– ЕПС остаје у већинском власништву државе. Ићи ће се на концесије код изградње нових термоелектрана и хидроцентрала. Већ има заинтересованих инвеститора.
Да ли ће држава одустати од неких пројеката?
– Хоће, али се неће штедети на инфраструктури. Очекујемо да најкасније у мају почне изградња Коридора 10 у Војводини. Проблем је веома компликована администрација. Ићи ће се на смањење броја институција, неке ће се спојити. То ће пратити рационализација трошкова и броја запослених. Ја сам решио и да смањим број саветника. То су врхунски стручњаци, али мораћу да им се захвалим од следећег месеца.
Програм кредита за почетнике:
– Степен враћања тих кредита је изузетно висок, близу 70 одсто. Аранжман је изузетно повољан – рок отплате до пет година, са каматом од један одсто, без хипотеке. Обезбедили смо око 3.000 кредита у вредности од четири милијарде динара и очекујемо запошљавање 12.000 људи.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација