П:
О:
Читај ми
План Владе за економску стабилност бедем против економске кризе
Београд,
13. април 2009.
Председник Владе Републике Србије Мирко Цветковић изјавио је да Влада држи ситуацију под контролом и да неће дозволити нестабилност у земљи и истакао да План Владе за економску стабилност представља државни бедем против светске економске кризе у Србији.
Мирко Цветковић
Цветковић је у интервјуу за јучерашње издање дневног листа “Вечерње новости” рекао да ће економска криза погодити све слојеве становништва, и истакао да је задатак Владе да равномерније расподели терет, чиме се она и руководила кад је доносила мере.
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Сматрате ли да нема разлога за панику:
– Нема никаквог разлога за панику. Од почетка знамо како се криза реализује, преко којих механизама и шта изазива. У складу са тим доносили смо и различите пакете мера за стабилност економије. Криза погађа целу економију, нема области која ће бити поштеђена. Али извесно је да ће у једном тренутку доћи до стабилизације.
Да ли ће се криза у Србији даље продубљивати:
– За сада не изгледа да ће се то десити, што не значи да смо кризу пребродили. И даље смо у њој, али не у дубљој него пре месец дана. Мере које смо предузимали у претходним месецима дале су ефекте.
Шта је то за сада обуздано:
– Заустављен је пад индустријске производње, стабилизован је курс динара. На основу таквих кретања направили смо пројекцију до краја године и усвојили нови пакет мера.
После мајског ребаланса буџета не очекујете још један на јесен са пратећим пакетом нових мера:
– Ако се садашња пројекција буде одржала, неће бити потребе да се улази у нови ребаланс. Сваки опрезан човек размишља и о неповољнијим сценаријима, али те опције за сада нису на столу. Очекујемо да ће се одржати прилив у буџет и ниво привредних активности.
Зашто сте одлучили да најиздашнија мера буде резање државног апарата, са уштедом од 90 милијарди динара:
– Држава је хтела најпре на свом примеру да покаже да су уштеде могуће. Значајно су смањени расходи свих министарстава. Овој влади заиста је стало да докаже да можемо да имамо јефтинију државу примерену објективним економским околностима, па смо у складу са тим кренули и у процес рационализације државног апарата.
Колико те мере могу донети брз ефекат:
– Прве резултате добићемо одмах, јер морамо да се уклопимо у ниво потрошње. Гледано на средњи рок, то ће нам омогућити да јавна потрошња буде на оптималном нивоу.
Најављено је смањење администрације за 8.000 људи у наредних девет месеци:
– Тако је, то ће бити смањење администрације за приближно 10 одсто у тој првој фази. Суштина је да се започне процес и он ће незаустављиво довести до приближно оптималног државног апарата.
Да ли су познати критеријуми за отпуштање људи:
– Донели смо одлуку да се обуставља попуњавање администрације на свим нивоима и да нема новог запошљавања без сагласности Владе. Око два одсто запослених ће природно отићи у пензију без икаквих накнада. Наравно, следе и детаљне анализе колико је људи потребно у администрацији.
Хоће ли се кренути од врха:
– Смањиваће се број запослених на сваком нивоу. Размотрићемо постојање и обим великог броја државних регулаторних тела, Владиних агенција и сличних државних органа. Започели смо озбиљну реформу администрације.
Ипак, одустали сте од смањења министарстава у Влади:
– У оквиру мера рационализације државне управе разматрају се сва питања.
Биће отпуштања и у локалним самоуправама:
– Уочено је да неке локалне самоуправе могу да обављају послове са два или три пута мање људи. Од општине до општине детаљно ће бити утврђено ко мора да прави веће, ко мање резове. Један од критеријума биће и број становника и степен развоја општине.
У којим државним институцијама ће бити смањиване плате:
– Привремена мера којом се од одређених плата одваја део за фонд за превазилажење кризе важиће за Владу, народне посланике, председника Републике, покрајинске органе, локалне самоуправе, НБС, Владине агенције... Практично, те мере ће важити за све осим за Војску, полицију, БИА, здравство, образовање, правосуђе. Влада је припремила нацрт закона и он ће у четвртак бити усвојен и послат парламенту.
Да ли ће скок цене горива и телефонских импулса проузроковати нова поскупљења и инфлацију:
– Инфлација у време рецесије није проблем јер је смањена потражња. Кад је потражња већа и имате више оних који купују, цене расту. То сада није случај јер смањење плата изазива пад тражње. Дакле, ко повећа цене, ризикује да нема купце. Инфлација ове године неће прећи пројектовани ниво. Тачније, почетак раста инфлације биће знак да се опорављамо од кризе.
Очекујете ли отпор незадовољних:
– Србија прави уштеде у државној администрацији које нису забележене у историји – за читаву милијарду евра. Свега око десет одсто средстава обезбедићемо од повећања прихода. Нормално је да буду незадовољни сви који су погођени. Ако ћемо тако, најнезадовољнији могу да буду запослени у државној администрацији. Држава у овим ситуацијама нема много путева којима може да крене. Најважније је да сви схвате да морају да штеде. Питам се шта би се десило да нисмо смањили државне расходе, већ да смо повећали приходе наметима. Не би поскупели само мобилна телефонија и бензин.
Шта би се у том случају десило:
– Било би много више незадовољних. Повећао би се ПДВ, почела би општа евазија, црна и сива економија... Трећа опција би била да дигнемо руке од свега, штампамо паре, што би нас вратило у економски колапс и беду деведесетих. Грађани разумеју садашње мере. Знају да је криза и да је тешко, али могу да осећају стабилност и сигурност.
Многима је лакнуло јер нема солидарног пореза од шест одсто на плате:
– ММФ је предложио да уведемо солидарни порез. Разматрали смо како да обезбедимо недостајућа средства на неки други начин јер нисмо желели додатно да оптеретимо привреду и грађане. Због тога смо се определили за садашњи пакет мера без солидарног пореза. Програм са ММФ-ом је печат да имамо стабилну економску политику.
Да ли су водећи привредници задовољни мерама:
– Највећи број њих је задовољнији у односу на алтернативе које су могле да буду усвојене. Помоћ за привреду дала је резултате већ након првог пакета мера и још 400 милиона евра предвиђено је новим пакетом. Стимулисање привреде један је од основних циљева нових мера против глобалне кризе и ми смо потезе и мере конципирали на основу потреба привреде.
Хоће ли бити настављена улагања у инфраструктуру:
– Додатни импулс за привреду су управо те инвестиције. Расписали смо тендер за 20 километара од Новог Сада до Суботице на Коридору 10. У мају требало би да добијемо извођаче радова. Дакле, ускоро би могли да почну послови.
Колико светска економска криза утиче на европске интеграције Србије:
– Европске земље се можда сада више баве својим економским потешкоћама, а мање питањем проширења ЕУ. Све то не доводи у питање европске интеграције Србије, али омета ефикасност тог процеса.
Шта је оствариво на том путу ка Бриселу у наредном периоду:
– Очекујемо да се обезбеди безвизни режим до краја године и то би био један од крупних корака напред. Сада са ЕУ имамо слободан проток робе и капитала. Имамо инвестиција из ЕУ, а нема препрека ни да наши људи инвестирају у Унију. Кад добијемо "бели шенген", грађани ће се приватно осећати као чланови Европске уније, а држава ће да настави са реформама и са даљим приближавањем чланству.
До када ће трајати криза:
– Докле год је свет у кризи, ми не можемо да будемо изоловано острво које бележи раст. Морамо да обезбедимо да пад буде што мањи и да га грађани што мање осете. Такође, морамо да будемо спремни да након завршетка кризе, а и то ће се догодити, кренемо у економски развој.
Када ће Влада усвојити закон о преносу надлежности на Војводину, који је услов да покрајина добије статут:
– Предлог закона је завршен пре две недеље и послат је покрајинским властима. Они су имали своје корекције и вратили су га у Владу. Компликована је процедура јер сваки министар даје своје мишљење о надлежностима из свог ресора, а целина закона има и политичку тежину. На њему радимо и сматрам да није добро да се тај важан пропис још прелама преко колена. Главно је питање да ли тај закон, осим таксативно наведених надлежности које се преносе са републичког на покрајински ниво, треба да садржи и финансијски део који иде у складу са тим.
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Сматрате ли да нема разлога за панику:
– Нема никаквог разлога за панику. Од почетка знамо како се криза реализује, преко којих механизама и шта изазива. У складу са тим доносили смо и различите пакете мера за стабилност економије. Криза погађа целу економију, нема области која ће бити поштеђена. Али извесно је да ће у једном тренутку доћи до стабилизације.
Да ли ће се криза у Србији даље продубљивати:
– За сада не изгледа да ће се то десити, што не значи да смо кризу пребродили. И даље смо у њој, али не у дубљој него пре месец дана. Мере које смо предузимали у претходним месецима дале су ефекте.
Шта је то за сада обуздано:
– Заустављен је пад индустријске производње, стабилизован је курс динара. На основу таквих кретања направили смо пројекцију до краја године и усвојили нови пакет мера.
После мајског ребаланса буџета не очекујете још један на јесен са пратећим пакетом нових мера:
– Ако се садашња пројекција буде одржала, неће бити потребе да се улази у нови ребаланс. Сваки опрезан човек размишља и о неповољнијим сценаријима, али те опције за сада нису на столу. Очекујемо да ће се одржати прилив у буџет и ниво привредних активности.
Зашто сте одлучили да најиздашнија мера буде резање државног апарата, са уштедом од 90 милијарди динара:
– Држава је хтела најпре на свом примеру да покаже да су уштеде могуће. Значајно су смањени расходи свих министарстава. Овој влади заиста је стало да докаже да можемо да имамо јефтинију државу примерену објективним економским околностима, па смо у складу са тим кренули и у процес рационализације државног апарата.
Колико те мере могу донети брз ефекат:
– Прве резултате добићемо одмах, јер морамо да се уклопимо у ниво потрошње. Гледано на средњи рок, то ће нам омогућити да јавна потрошња буде на оптималном нивоу.
Најављено је смањење администрације за 8.000 људи у наредних девет месеци:
– Тако је, то ће бити смањење администрације за приближно 10 одсто у тој првој фази. Суштина је да се започне процес и он ће незаустављиво довести до приближно оптималног државног апарата.
Да ли су познати критеријуми за отпуштање људи:
– Донели смо одлуку да се обуставља попуњавање администрације на свим нивоима и да нема новог запошљавања без сагласности Владе. Око два одсто запослених ће природно отићи у пензију без икаквих накнада. Наравно, следе и детаљне анализе колико је људи потребно у администрацији.
Хоће ли се кренути од врха:
– Смањиваће се број запослених на сваком нивоу. Размотрићемо постојање и обим великог броја државних регулаторних тела, Владиних агенција и сличних државних органа. Започели смо озбиљну реформу администрације.
Ипак, одустали сте од смањења министарстава у Влади:
– У оквиру мера рационализације државне управе разматрају се сва питања.
Биће отпуштања и у локалним самоуправама:
– Уочено је да неке локалне самоуправе могу да обављају послове са два или три пута мање људи. Од општине до општине детаљно ће бити утврђено ко мора да прави веће, ко мање резове. Један од критеријума биће и број становника и степен развоја општине.
У којим државним институцијама ће бити смањиване плате:
– Привремена мера којом се од одређених плата одваја део за фонд за превазилажење кризе важиће за Владу, народне посланике, председника Републике, покрајинске органе, локалне самоуправе, НБС, Владине агенције... Практично, те мере ће важити за све осим за Војску, полицију, БИА, здравство, образовање, правосуђе. Влада је припремила нацрт закона и он ће у четвртак бити усвојен и послат парламенту.
Да ли ће скок цене горива и телефонских импулса проузроковати нова поскупљења и инфлацију:
– Инфлација у време рецесије није проблем јер је смањена потражња. Кад је потражња већа и имате више оних који купују, цене расту. То сада није случај јер смањење плата изазива пад тражње. Дакле, ко повећа цене, ризикује да нема купце. Инфлација ове године неће прећи пројектовани ниво. Тачније, почетак раста инфлације биће знак да се опорављамо од кризе.
Очекујете ли отпор незадовољних:
– Србија прави уштеде у државној администрацији које нису забележене у историји – за читаву милијарду евра. Свега око десет одсто средстава обезбедићемо од повећања прихода. Нормално је да буду незадовољни сви који су погођени. Ако ћемо тако, најнезадовољнији могу да буду запослени у државној администрацији. Држава у овим ситуацијама нема много путева којима може да крене. Најважније је да сви схвате да морају да штеде. Питам се шта би се десило да нисмо смањили државне расходе, већ да смо повећали приходе наметима. Не би поскупели само мобилна телефонија и бензин.
Шта би се у том случају десило:
– Било би много више незадовољних. Повећао би се ПДВ, почела би општа евазија, црна и сива економија... Трећа опција би била да дигнемо руке од свега, штампамо паре, што би нас вратило у економски колапс и беду деведесетих. Грађани разумеју садашње мере. Знају да је криза и да је тешко, али могу да осећају стабилност и сигурност.
Многима је лакнуло јер нема солидарног пореза од шест одсто на плате:
– ММФ је предложио да уведемо солидарни порез. Разматрали смо како да обезбедимо недостајућа средства на неки други начин јер нисмо желели додатно да оптеретимо привреду и грађане. Због тога смо се определили за садашњи пакет мера без солидарног пореза. Програм са ММФ-ом је печат да имамо стабилну економску политику.
Да ли су водећи привредници задовољни мерама:
– Највећи број њих је задовољнији у односу на алтернативе које су могле да буду усвојене. Помоћ за привреду дала је резултате већ након првог пакета мера и још 400 милиона евра предвиђено је новим пакетом. Стимулисање привреде један је од основних циљева нових мера против глобалне кризе и ми смо потезе и мере конципирали на основу потреба привреде.
Хоће ли бити настављена улагања у инфраструктуру:
– Додатни импулс за привреду су управо те инвестиције. Расписали смо тендер за 20 километара од Новог Сада до Суботице на Коридору 10. У мају требало би да добијемо извођаче радова. Дакле, ускоро би могли да почну послови.
Колико светска економска криза утиче на европске интеграције Србије:
– Европске земље се можда сада више баве својим економским потешкоћама, а мање питањем проширења ЕУ. Све то не доводи у питање европске интеграције Србије, али омета ефикасност тог процеса.
Шта је оствариво на том путу ка Бриселу у наредном периоду:
– Очекујемо да се обезбеди безвизни режим до краја године и то би био један од крупних корака напред. Сада са ЕУ имамо слободан проток робе и капитала. Имамо инвестиција из ЕУ, а нема препрека ни да наши људи инвестирају у Унију. Кад добијемо "бели шенген", грађани ће се приватно осећати као чланови Европске уније, а држава ће да настави са реформама и са даљим приближавањем чланству.
До када ће трајати криза:
– Докле год је свет у кризи, ми не можемо да будемо изоловано острво које бележи раст. Морамо да обезбедимо да пад буде што мањи и да га грађани што мање осете. Такође, морамо да будемо спремни да након завршетка кризе, а и то ће се догодити, кренемо у економски развој.
Када ће Влада усвојити закон о преносу надлежности на Војводину, који је услов да покрајина добије статут:
– Предлог закона је завршен пре две недеље и послат је покрајинским властима. Они су имали своје корекције и вратили су га у Владу. Компликована је процедура јер сваки министар даје своје мишљење о надлежностима из свог ресора, а целина закона има и политичку тежину. На њему радимо и сматрам да није добро да се тај важан пропис још прелама преко колена. Главно је питање да ли тај закон, осим таксативно наведених надлежности које се преносе са републичког на покрајински ниво, треба да садржи и финансијски део који иде у складу са тим.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација