П:
О:
Читај ми
Пољопривредници неће остати без субвенција
Београд,
14. април 2009.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Републике Србије Саша Драгин оценио је да је пољопривреда у веома тешкој ситуацији и да ће се светска економска криза озбиљно осетити на селу, али и истакао да ће се у том министарству штедети на свему, осим на субвенцијама пољопривредницима.
Аутор:
Танјуг <br> (архивски снимак)
Драгин је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Вечерње новости" указао на то да ће Министарству, само због планираног смањења буџета за 26 одсто, недостајати половина средстава за испуњење свих обавеза, док ће због отпуштања људи трпети значајни пројекти.
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
На чему ће Министарство највише штедети:
– На свему, осим на субвенцијама. Приближно 90 одсто буџета Министарства практично се троши на субвенције пољопривредницима, а 10 одсто на све остало.
Сељаци не треба да се плаше да ће остати и без тих субвенција јер ћемо учинити све да свако регистровано пољопривредно газдинство добије тих 12.000 динара по хектару, али смо пооштрили услове за регистрацију тих газдинстава. Из мера субвенција избацили смо све који се не баве искључиво пољопривредом. То су, на пример, лекари, адвокати, а пољопривредом се баве тако што су купили земљу и чекају да уђемо у ЕУ, да цене земље порасту два–три пута, и да је продају. На овај начин број газдинстава која добијају субвенције од државе биће смањен на 60 одсто од прошлогодишњег броја. Нереално је да Хрватска има 150.000 газдинстава, а Србија приближно 420.000. Биће то значајне уштеде.
Да ли постоји још неки додатни извор финансирања:
– Борићу се за то да пољопривреда пуни буџет, а не да га празни. Од ове године први пут смо увели обавезу плаћања пензијског осигурања за пољопривреднике и верујемо да ће се буџет напунити са додатних осам милијарди динара. Постигли смо договор са Министарством финансија о томе да се сви дугови за пензијско осигурање од пре 2008. године не наплаћују, а да се законским изменама до краја ове године ти дугови опросте.
Страхујете ли да Србија неће имати довољно хране:
– Хране неће недостајати, Србија неће бити гладна. Али не пада та храна са неба, не расте млеко у тетрапаку, не расту јабуке на полици у супермаркету, него неко мора да се потруди да би се све то направило. А то су сељаци. Дакле, не треба да се питамо да ли ћемо имати довољно хране, него да ли ће сељак моћи да, уз овакве услове на тржишту, уз овакве субвенције, произведе ту храну. А мој посао је да му то обезбедим.
Да ли ћете успети:
– Биће тешко са оваквим буџетом, све земље у окружењу имају буџет од пет одсто, док Србија има само 2,7 одсто. Проблем је у томе што то није воља Владе да не дâ новац за пољопривреду, него тог новца реално нема.
Када буду подвлачили црту, чему сељаци могу да се надају:
– Ово је дефинитивно година у којој нико од пољопривредних произвођача неће зарадити, али циљ је да нико не изгуби. Цене хране ће дефинитивно расти, али не због кризе, већ због смањења пољопривредних површина, пренамене пољопривредног земљишта и повећања популације.
Има ли наговештаја да ће се у Скупштини ускоро расправљати о сету закона из пољопривреде, који су кључни за улазак Србије у ЕУ:
– Надам се, у априлу. Сви су усклађени са европским стандардима, а мени је најважнији закон о пољопривреди.
Колико парламент мора још да усвоји тих аката:
– Приближно 40 одсто свих прописа које морамо да усвојимо пре приступа ЕУ припада пољопривреди, а то је осам хиљада прописа, при чему је до сада усвојено само пет.
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
На чему ће Министарство највише штедети:
– На свему, осим на субвенцијама. Приближно 90 одсто буџета Министарства практично се троши на субвенције пољопривредницима, а 10 одсто на све остало.
Сељаци не треба да се плаше да ће остати и без тих субвенција јер ћемо учинити све да свако регистровано пољопривредно газдинство добије тих 12.000 динара по хектару, али смо пооштрили услове за регистрацију тих газдинстава. Из мера субвенција избацили смо све који се не баве искључиво пољопривредом. То су, на пример, лекари, адвокати, а пољопривредом се баве тако што су купили земљу и чекају да уђемо у ЕУ, да цене земље порасту два–три пута, и да је продају. На овај начин број газдинстава која добијају субвенције од државе биће смањен на 60 одсто од прошлогодишњег броја. Нереално је да Хрватска има 150.000 газдинстава, а Србија приближно 420.000. Биће то значајне уштеде.
Да ли постоји још неки додатни извор финансирања:
– Борићу се за то да пољопривреда пуни буџет, а не да га празни. Од ове године први пут смо увели обавезу плаћања пензијског осигурања за пољопривреднике и верујемо да ће се буџет напунити са додатних осам милијарди динара. Постигли смо договор са Министарством финансија о томе да се сви дугови за пензијско осигурање од пре 2008. године не наплаћују, а да се законским изменама до краја ове године ти дугови опросте.
Страхујете ли да Србија неће имати довољно хране:
– Хране неће недостајати, Србија неће бити гладна. Али не пада та храна са неба, не расте млеко у тетрапаку, не расту јабуке на полици у супермаркету, него неко мора да се потруди да би се све то направило. А то су сељаци. Дакле, не треба да се питамо да ли ћемо имати довољно хране, него да ли ће сељак моћи да, уз овакве услове на тржишту, уз овакве субвенције, произведе ту храну. А мој посао је да му то обезбедим.
Да ли ћете успети:
– Биће тешко са оваквим буџетом, све земље у окружењу имају буџет од пет одсто, док Србија има само 2,7 одсто. Проблем је у томе што то није воља Владе да не дâ новац за пољопривреду, него тог новца реално нема.
Када буду подвлачили црту, чему сељаци могу да се надају:
– Ово је дефинитивно година у којој нико од пољопривредних произвођача неће зарадити, али циљ је да нико не изгуби. Цене хране ће дефинитивно расти, али не због кризе, већ због смањења пољопривредних површина, пренамене пољопривредног земљишта и повећања популације.
Има ли наговештаја да ће се у Скупштини ускоро расправљати о сету закона из пољопривреде, који су кључни за улазак Србије у ЕУ:
– Надам се, у априлу. Сви су усклађени са европским стандардима, а мени је најважнији закон о пољопривреди.
Колико парламент мора још да усвоји тих аката:
– Приближно 40 одсто свих прописа које морамо да усвојимо пре приступа ЕУ припада пољопривреди, а то је осам хиљада прописа, при чему је до сада усвојено само пет.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација