П:
О:
Читај ми
Србија жели да развија сарадњу и са РС и са Федерацијом БиХ
Београд/Бањалука,
25. април 2009.
Потпредседник Владе Републике Србије за европске интеграције Божидар Ђелић рекао је да је политика Србије према Босни и Херцеговини (БиХ) веома јасна и да Србија признаје територијални интегритет БиХ, али да као један од потписника и гаранта Дејтонског мировног споразума не жели да дође до било какве брзоплете промене онога што је договорено.
Аутор:
Танјуг<br>(архивски снимак)
Ђелић је у интервјуу који је дао за "Глас Српске" истакао да Србија развија сарадњу с Републиком Српском (РС), али да жели да сарађује и с Федерацијом БиХ.
Говорећи о уласку земаља у региону у ЕУ, потпредседник Владе рекао је да је званична политика ЕУ да се свака земља разматра појединачно.
Верујем да иза те политике стоји жеља да свака земља уради свој део посла. Србија има јасан план да наши грађани путују без виза у Европу до краја ове године. План је да до 2012. године будемо усклађени с европским правним тековинама и циљамо да веома брзо након тога постанемо и пуноправна чланица, навео је он.
Према његовим речима, није познато да ли ће се ЕУ ширити за сваку од земаља западног Балкана тако што ће у своје чланство примати једну по једну или више њих заједно.
Што се тиче Споразума о стабилизацији и придруживању, Ђелић је објаснио да је добро познат политички услов.
Реч је о заокруживању сарадње с Хашким трибуналом. Србија ради све што је у њеној моћи да ухапси и изручи преостала два хашка оптуженика – Ратка Младића и Горана Хаџића. То је наша међународна и домаћа обавеза, рекао је он.
Одговарајући на питање у вези са захтевом из Сарајева да се Србија извини за злочине почињене у Сребреници, Ђелић је истакао да је Србија то већ урадила и да би било добро да се и са друге стране чује иста ствар.
Веома је важно да правосудни систем утврди кривицу за свакога ко је злочин починио и да кривица буде индивидуализована. У том смислу, Србија заокружује сарадњу с Хашким трибуналом како би се испитало да ли има кривице, и ако се кривица утврди, да буде индивидуализована, а не да се приписује целом једном народу или једном ентитету, навео је потпредседник Владе Србије.
Говорећи о уласку земаља у региону у ЕУ, потпредседник Владе рекао је да је званична политика ЕУ да се свака земља разматра појединачно.
Верујем да иза те политике стоји жеља да свака земља уради свој део посла. Србија има јасан план да наши грађани путују без виза у Европу до краја ове године. План је да до 2012. године будемо усклађени с европским правним тековинама и циљамо да веома брзо након тога постанемо и пуноправна чланица, навео је он.
Према његовим речима, није познато да ли ће се ЕУ ширити за сваку од земаља западног Балкана тако што ће у своје чланство примати једну по једну или више њих заједно.
Што се тиче Споразума о стабилизацији и придруживању, Ђелић је објаснио да је добро познат политички услов.
Реч је о заокруживању сарадње с Хашким трибуналом. Србија ради све што је у њеној моћи да ухапси и изручи преостала два хашка оптуженика – Ратка Младића и Горана Хаџића. То је наша међународна и домаћа обавеза, рекао је он.
Одговарајући на питање у вези са захтевом из Сарајева да се Србија извини за злочине почињене у Сребреници, Ђелић је истакао да је Србија то већ урадила и да би било добро да се и са друге стране чује иста ствар.
Веома је важно да правосудни систем утврди кривицу за свакога ко је злочин починио и да кривица буде индивидуализована. У том смислу, Србија заокружује сарадњу с Хашким трибуналом како би се испитало да ли има кривице, и ако се кривица утврди, да буде индивидуализована, а не да се приписује целом једном народу или једном ентитету, навео је потпредседник Владе Србије.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација