П:
О:
Читај ми
У језеру Палић угинуло девет тона рибе
Београд,
28. мај 2009.
Министарство животне средине и просторног планирања Владе Републике Србије саопштило је данас да је Републичка инспекција за заштиту животне средине утврдила да је на језеру Палић угинуло девет тона рибе.
У саопштењу се наводи да су први знаци угинућа риба примећени у поподневним и вечерњим сатима 24. маја, а да је инспекцијски надзор обављен 25. маја, при чему је констатовано да је угинуће рибе уочено само у сектору 4 овог језера.
Угинула риба претежно се налазила око источне и западне обале другог дела сектора 4, а највећа концентрација угинуле рибе била је око тзв. мушког штранда.
Језеро Палић се састоји од четири сектора, при чему је сектор 4, чија је површина 389 хектара, туристичко-рекреативни сектор, наводи се у саопштењу и додаје да обиласком сектора 3 није уочена угинула риба, као и да сектори 1 и 2 представљају таложна поља непосредно након пречистача отпадних вода.
Количина угинуле рибе према подацима од 27. маја је 9.000 килограма и то највише сребрног караса (око 99 одсто) тежине од 20 до 500 грама, брадавичарке и уклије.
ЈП Парк природе „Палић-Лудаш“ је старалац рибарског подручја Палић-Киреш-Лудаш чији саставни део је и језеро Палић, наводи се у саопштењу и додаје да град Суботица поседује уређај за пречишћавање отпадних вода који не задовољава потребе овог града, па је у завршној фази поступак проширења његовог капацитета.
Последица дугогодишњег испуштања недовољно пречишћених отпадних вода јесте то што тренутно у језеру има приближно 1,5 метара воде, а све остало је муљ.
Чињеница је да не постоји директна веза воденог система између сектора 3 и 4, а према мишљењу стручних лица могло би се извршити препумпавање воде пумпама, али на тај начин би се подигао муљ и не би било позитивних ефеката.
У последњих неколико година у летњем периоду долазило је до спорадичног угинућа рибе под утицајем неповољних метеоролошких услова, међутим, никада у оваквим размерама. Наиме, падом атмосферског притиска подиже се муљ са дна и убрзава се његова разградња, чиме се смањује концентрација кисеоника у води.
Визуелним прегледом воде језера нису примећени никакви трагови загађења, нити било које карактеристичне појаве изазване упуштањем отпадних вода.
Раније анализе вода језера Палић указују на оптерећеност великом количином нутритијената (фосфор, азот). Као последица велике количине храњивих материја долази до интензивног развоја алги и фитопланктона и велике количине зоопланктона, што узрокује високу биолошку потрошњу кисеоника (изнад границе за ИВ класу воде).
Наведени процеси доводе до убрзане еутрофизације језера, односно до великих дневних колебања раствореног кисеоника, појаве амонијака и сумпорводоника који су токсични за рибљи фонд, додаје се у саопштењу.
Угинула риба претежно се налазила око источне и западне обале другог дела сектора 4, а највећа концентрација угинуле рибе била је око тзв. мушког штранда.
Језеро Палић се састоји од четири сектора, при чему је сектор 4, чија је површина 389 хектара, туристичко-рекреативни сектор, наводи се у саопштењу и додаје да обиласком сектора 3 није уочена угинула риба, као и да сектори 1 и 2 представљају таложна поља непосредно након пречистача отпадних вода.
Количина угинуле рибе према подацима од 27. маја је 9.000 килограма и то највише сребрног караса (око 99 одсто) тежине од 20 до 500 грама, брадавичарке и уклије.
ЈП Парк природе „Палић-Лудаш“ је старалац рибарског подручја Палић-Киреш-Лудаш чији саставни део је и језеро Палић, наводи се у саопштењу и додаје да град Суботица поседује уређај за пречишћавање отпадних вода који не задовољава потребе овог града, па је у завршној фази поступак проширења његовог капацитета.
Последица дугогодишњег испуштања недовољно пречишћених отпадних вода јесте то што тренутно у језеру има приближно 1,5 метара воде, а све остало је муљ.
Чињеница је да не постоји директна веза воденог система између сектора 3 и 4, а према мишљењу стручних лица могло би се извршити препумпавање воде пумпама, али на тај начин би се подигао муљ и не би било позитивних ефеката.
У последњих неколико година у летњем периоду долазило је до спорадичног угинућа рибе под утицајем неповољних метеоролошких услова, међутим, никада у оваквим размерама. Наиме, падом атмосферског притиска подиже се муљ са дна и убрзава се његова разградња, чиме се смањује концентрација кисеоника у води.
Визуелним прегледом воде језера нису примећени никакви трагови загађења, нити било које карактеристичне појаве изазване упуштањем отпадних вода.
Раније анализе вода језера Палић указују на оптерећеност великом количином нутритијената (фосфор, азот). Као последица велике количине храњивих материја долази до интензивног развоја алги и фитопланктона и велике количине зоопланктона, што узрокује високу биолошку потрошњу кисеоника (изнад границе за ИВ класу воде).
Наведени процеси доводе до убрзане еутрофизације језера, односно до великих дневних колебања раствореног кисеоника, појаве амонијака и сумпорводоника који су токсични за рибљи фонд, додаје се у саопштењу.
-
Београд, 6. август 2024.У Шапцу откривена импровизована лабораторија за производњу...
-
Београд, 6. август 2024.Важно да млади буду у контакту са својом матицом и домовином
-
Београд, 6. август 2024.Већи родитељски додатак и за децу рођену од почетка ове године
-
Београд, 5. август 2024.Одлука власти БиХ кршење добросуседске дипломатске праксе
-
Београд, 5. август 2024.Министарство пољопривреде не укида премије за млеко
-
Београд, 4. август 2024.Два лица се утопила на Сотском језеру код Шида
-
Београд, 4. август 2024.„Олуја“ највеће етничко чишћење у модерној историји Европе
-
Београд, 4. август 2024.Појачана контрола саобраћаја од 5. до 11. августа
-
Београд, 4. август 2024.Некажњавање виновника "Олује" антицивилизацијски чин
-
Београд, 3. август 2024.Акцијом београдске полиције спречена још једна мафијашка...