П:
О:
Читај ми
Досадашње економске мере Владе дале добре резултате
Београд,
12. јун 2009.
Председник Владе Републике Србије Мирко Цветковић најавио је у интервјуу за данашње издање магазина "Економист" могућност да би са Међународним монетарним фондом (ММФ) могло да се разговара о повећању буџетског дефицита Србије.
Цветковић је објаснио да се испоставило да је дефицит од три одсто бруто домаћег производа који је Влада утврдила ребалансом веома низак у односу на друге државе, због чега је захтев да се повећа дефицит добра основа за разговоре са ММФ-ом, јер је то начин да се повећа потрошња и ублаже рецесиони ефекти кризе.
Он је подсетио на то да је априлски ребаланс буџета представљао највеће смањење буџетске потрошње у Србији, и нагласио да је питање да ли је могуће његово даље прилагођавање.
На питање да ли би Србија могла остати без друге транше кредита ММФ-а ако не успе да испоштује оно што је договорено, премијер је рекао да наша земља у отежаним околностима настоји да испуни све што је договорено са ММФ-ом, и да је, ако дође до неких проблема, спремна да разговара о њиховом превазилажењу.
Цветковић је, међутим, нагласио да за Србију није кључно питање којом ће брзином долазити новац од ММФ-а, већ да је важније како спроводити фискалну политику и обуздати јавну потрошњу.
Он се осврнуо и на до сада остварене приходе у буџету Србије, и истакао да су редовни приходи од царина и пореза у складу са очекивањима, али да је буџет остао ускраћен за 40 одсто сопствених прихода државних институција, а није уплаћена ни добит јавних предузећа.
Да су та два инструмента била примењена, дефицита скоро не би ни било, указао је премијер и нагласио да циљ Владе није да се пребацивањем средстава у буџет угрози било чија ликвидност.
Цветковић је оценио да су прве анализе ефеката досадашњих економских мера Владе показале да је изабран прави пут, и подсетио на то да уз интервенцију државе, субвенционисањем камата, привредници могу јефтиније да се задуже код банака.
Према његовим речима, мере Владе добро су конципиране, с тим што мора агресивније да се подстакне сектор грађевинарства који је погођен кризом.
Премијер је додао да су предузете мере омогућиле многим фирмама да превазиђу најгоре тренутке кризе и наставе пословање, и потврдио да ће Влада и даље интервенисати где год је то потребно да сачува привредну активност.
Али, и банкрот је нека врста лека. Можда је у неким случајевима боље да предузеће банкротира па да почне изнова, са новим власником, чиме ће бити избегнута ланчана реакција слабљења и других предузећа, објаснио је Цветковић. На питање да ли су трговински ланци један од кључних генератора неликвидности, он је рекао да трговци дугују добављачима шест милијарди динара, али и да је на недавном састанку са њима постигнут договор о решењу тог проблема.
Добили смо обећање од трговинских ланаца да ће до краја јуна измирити све доспеле обавезе, рекао је премијер и нагласио да ће се сачекати да се види да ли ће ланци испунити то обећање, док ће у супротном тај проблем морати активније да се решава.
Цветковић је нагласио да ће Влада учинити све да се одржи стабилност земље и додао да не очекује радикалне радничке протесте на јесен и експлозију социјалног незадовољства.
Мислим да успевамо да се одржимо у кризи са најмање притисака на најсиромашније. Било би лоше за државу да дође до незадовољства, јер оно само по себи не ствара нову вредност , нити се на тај начин може зарадити плата, закључио је председник Владе Србије.
Он је подсетио на то да је априлски ребаланс буџета представљао највеће смањење буџетске потрошње у Србији, и нагласио да је питање да ли је могуће његово даље прилагођавање.
На питање да ли би Србија могла остати без друге транше кредита ММФ-а ако не успе да испоштује оно што је договорено, премијер је рекао да наша земља у отежаним околностима настоји да испуни све што је договорено са ММФ-ом, и да је, ако дође до неких проблема, спремна да разговара о њиховом превазилажењу.
Цветковић је, међутим, нагласио да за Србију није кључно питање којом ће брзином долазити новац од ММФ-а, већ да је важније како спроводити фискалну политику и обуздати јавну потрошњу.
Он се осврнуо и на до сада остварене приходе у буџету Србије, и истакао да су редовни приходи од царина и пореза у складу са очекивањима, али да је буџет остао ускраћен за 40 одсто сопствених прихода државних институција, а није уплаћена ни добит јавних предузећа.
Да су та два инструмента била примењена, дефицита скоро не би ни било, указао је премијер и нагласио да циљ Владе није да се пребацивањем средстава у буџет угрози било чија ликвидност.
Цветковић је оценио да су прве анализе ефеката досадашњих економских мера Владе показале да је изабран прави пут, и подсетио на то да уз интервенцију државе, субвенционисањем камата, привредници могу јефтиније да се задуже код банака.
Према његовим речима, мере Владе добро су конципиране, с тим што мора агресивније да се подстакне сектор грађевинарства који је погођен кризом.
Премијер је додао да су предузете мере омогућиле многим фирмама да превазиђу најгоре тренутке кризе и наставе пословање, и потврдио да ће Влада и даље интервенисати где год је то потребно да сачува привредну активност.
Али, и банкрот је нека врста лека. Можда је у неким случајевима боље да предузеће банкротира па да почне изнова, са новим власником, чиме ће бити избегнута ланчана реакција слабљења и других предузећа, објаснио је Цветковић. На питање да ли су трговински ланци један од кључних генератора неликвидности, он је рекао да трговци дугују добављачима шест милијарди динара, али и да је на недавном састанку са њима постигнут договор о решењу тог проблема.
Добили смо обећање од трговинских ланаца да ће до краја јуна измирити све доспеле обавезе, рекао је премијер и нагласио да ће се сачекати да се види да ли ће ланци испунити то обећање, док ће у супротном тај проблем морати активније да се решава.
Цветковић је нагласио да ће Влада учинити све да се одржи стабилност земље и додао да не очекује радикалне радничке протесте на јесен и експлозију социјалног незадовољства.
Мислим да успевамо да се одржимо у кризи са најмање притисака на најсиромашније. Било би лоше за државу да дође до незадовољства, јер оно само по себи не ствара нову вредност , нити се на тај начин може зарадити плата, закључио је председник Владе Србије.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација