П:
О:
Читај ми
Простор за значајније додатне буџетске уштеде ограничен
Београд,
26. јун 2009.
Министар финансија у Влади Републике Србије Диана Драгутиновић изјавила је данас да је простор за значајније буџетске додатне уштеде крајње ограничен и да ће бити потребни огромни напори и одрицања да се остваре и оне уштеде које су већ усвојене.
Диана Драгутиновић
Драгутиновић је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Вечерње новости" подсетила на то да је приликом усвајања ребаланса буџета за 2009. годину предвиђено смањење учешћа јавне потрошње у БДП-у за чак три одсто, што је највеће смањење у новијој економској историји Србије.
Према њеним речима, хипотетички, једине позиције на којима би се могле остварити значајније додатне уштеде су смањење плата, пензија и јавних инвестиција, али то није ни економски, ни политички одрживо.
Она је објаснила да би то смањило домаћу тражњу, што би имало за последицу продубљивање рецесије. Одговарајући на питање да ли Србији прети опасност да остане без нове транше у износу од 1,3 милијарде евра уколико не испуни препоруке ММФ-а о смањењу плата у јавном сектору и пензија, Драгутиновић је рекла да ће о томе уследити размена аргумената са ММФ-ом и подсетила на то да је прва повучена транша у износу од 800 милиона евра нетакнута.
Драгутиновић је указала на то да ће значајан део дефицита нестати чим привреда почне да се опоравља и да је, у сваком случају, неопходно или повећати пореске приходе, или смањити јавне расходе, или урадити и једно и друго.
Према њеним речима, Министарство финансија припрема пакет пореских закона који ће предложити Влади, а који се односе на опорезивање дохотка грађана, добити предузећа и имовине.
Уколико тај пакет закона буде усвојен, резултат ће бити нешто већи приходи, али уз много већу правичност. Најбоље време за њихово доношење је уз буџет за 2010. годину, објаснила је Драгутиновић. Она је навела да је потребно смањење јавних расхода, и то не "ад-хок" мерама, већ суштинским, као што су реформа пензијског система, и додала да се велике уштеде могу постићи и централизацијом система јавних набавки.
Према њеним речима, има простора и за смањење трошкова у образовању, као и у здравству, променом начина финансирања.
Драгутиновић је, говорећи о најављеном смањењу државне администрације, потврдила да су припремљене измене Закона о државним службеницима и намештеницима, јер постоји вишак запослених већи од 10 одсто, и оценила да са смањењем вишка треба почети што је пре могуће.
Она је, такође, навела да је ниво прихода буџета у протеклом делу године номинално смањен и да су разлози за то вишеструки, а главни међу њима је пад домаће тражње.
Драгутиновић је истакла да су јавни приходи нарочито погођени падом увоза за приближно 25 одсто јер су при увозу наплаћивани значајни приходи од ПДВ-а, акциза и царина.
Оцењујући досадашње мере Владе, Драгутиновић је рекла да је ребалансом значајно смањена јавна потрошња која неће бити већа од 41 до 42 одсто БДП-а и да је, упркос томе, држава убризгала доста ликвидности својим мерама, о чему говори раст кредитне активности и, наравно, дефицит државе.
Она је објаснила да би то смањило домаћу тражњу, што би имало за последицу продубљивање рецесије. Одговарајући на питање да ли Србији прети опасност да остане без нове транше у износу од 1,3 милијарде евра уколико не испуни препоруке ММФ-а о смањењу плата у јавном сектору и пензија, Драгутиновић је рекла да ће о томе уследити размена аргумената са ММФ-ом и подсетила на то да је прва повучена транша у износу од 800 милиона евра нетакнута.
Драгутиновић је указала на то да ће значајан део дефицита нестати чим привреда почне да се опоравља и да је, у сваком случају, неопходно или повећати пореске приходе, или смањити јавне расходе, или урадити и једно и друго.
Према њеним речима, Министарство финансија припрема пакет пореских закона који ће предложити Влади, а који се односе на опорезивање дохотка грађана, добити предузећа и имовине.
Уколико тај пакет закона буде усвојен, резултат ће бити нешто већи приходи, али уз много већу правичност. Најбоље време за њихово доношење је уз буџет за 2010. годину, објаснила је Драгутиновић. Она је навела да је потребно смањење јавних расхода, и то не "ад-хок" мерама, већ суштинским, као што су реформа пензијског система, и додала да се велике уштеде могу постићи и централизацијом система јавних набавки.
Према њеним речима, има простора и за смањење трошкова у образовању, као и у здравству, променом начина финансирања.
Драгутиновић је, говорећи о најављеном смањењу државне администрације, потврдила да су припремљене измене Закона о државним службеницима и намештеницима, јер постоји вишак запослених већи од 10 одсто, и оценила да са смањењем вишка треба почети што је пре могуће.
Она је, такође, навела да је ниво прихода буџета у протеклом делу године номинално смањен и да су разлози за то вишеструки, а главни међу њима је пад домаће тражње.
Драгутиновић је истакла да су јавни приходи нарочито погођени падом увоза за приближно 25 одсто јер су при увозу наплаћивани значајни приходи од ПДВ-а, акциза и царина.
Оцењујући досадашње мере Владе, Драгутиновић је рекла да је ребалансом значајно смањена јавна потрошња која неће бити већа од 41 до 42 одсто БДП-а и да је, упркос томе, држава убризгала доста ликвидности својим мерама, о чему говори раст кредитне активности и, наравно, дефицит државе.
-
Београд, 9. август 2024.Отвореним и конструктивним дијалогом против подела у друштву
-
Београд, 7. август 2024.У првих шест месеци забележен пораст броја страних туриста за 10...
-
Београд, 3. август 2024.Неопходни разговори у сфери јавног информисања
-
Београд, 31. јул 2024.Држава ради на јачању рударског сектора по свим еколошким...
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност