П:
О:
Читај ми
Драгутиновић очекује пад БДП-а од 3,5 до 5 одсто
Београд,
22. јул 2009.
Министар финансија у Влади Републике Србије Диана Драгутиновић оценила је данас да ће до краја године пад бруто домаћег производа (БДП) бити у интервалу од 3,5 до 5 одсто, и најавила да ће у септембру држава почети да издаје дугорочне хартије од вредности са роком доспећа од годину дана, номиноване у динарима.
Драгутиновић је у интервјуу за агенцију Танјуг навела да је држава обезбедила више од 200 милиона евра кредита на домаћем и страном тржишту за финансирање дефицита буџета у овој и почетком наредне године.
Она је подсетила на то да је у априлу достигнута најнижа тачка у домаћој економији, због великог пада индустријске производње, али је у мају пад БДП-а заустављен, захваљујући највише порасту индустријске активности, и то у делатности саобраћаја.
Такође, Драгутиновић је оценила да пад БДП-а није тако драматичан, али да је забрињавајућа чињеница да је значајно промењена структура потрошње, и да је потрошња опала много више од пада БДП-а.
Према њеним речима, пала је потрошња индустријских производа, пао је увоз, при чему је потрошња пала за 10 до 15 одсто, а то је пресудно утицало на пад пореских прихода.
Говорећи о приходима државне касе, Драгутиновић је навела да су у односу на прошлу годину месечни приходи буџета у 2009. години били номинално мањи за три одсто, а да су били за око шест одсто нижи у односу на план за ову годину.
План је за ову годину био да месечни приходи буџета буду приближно 54 милијарде динара, а расходи већи од 60 милијарди динара, што би значило дефицит од више од шест милијарди динара, навела је Драгутиновић и додала да су стварни приходи буџета били приближно 50 милијарди динара, а расходи већи од 59 милијарди, уз дефицит од око девет милијарди динара.
Она је истакла да није очекивала толики буџетски дефицит јер, када се пројектују приходи буџета, без обзира на успоравање привредне активности, очекује се да ће пад пореских прихода пратити успоравање те активности, међутим, пад пореских прихода коинцидирао је са падом потрошње, пре свега увоза.
Када је реч о обезбеђивању нових извора прихода за финансирање буџетског дефицита, Драгутиновић је навела да је Министарство финансија већ обезбедило више од 200 милиона евра за финансирање дефицита буџета у овој и почетком следеће године, и додала да се ратификација тих уговора у Скупштини Србије очекује ове јесени.
У Скупштини Србије управо је на расправи Предлог закона о кредиту државе од Алфа, Војвођанске и Пиреус банке, у укупном износу од приближно 90 милиона евра, указала је она и навела да је од продаје краткорочних и дугорочних државних хартија од вредности у овој години обезбеђено више од 60 милијарди динара за финансирање буџета.
Она је навела да је од Светске банке већ обезбеђено приближно 50 милиона долара, а очекује се и прва транша макрофинансијске помоћи ЕУ за буџет Србије у укупном износу од приближно 120 милиона евра.
Драгутиновић је подсетила на то да када је ступила на дужност министра финансија, пре годину дана, затекла на девизном рачуну буџета приближно 350 милиона евра и високу јавну потрошњу.
Говорећи о кретању инфлације до краја године, Драгутиновић је изразила очекивање да ће до краја године инфлација бити једноцифрена, и да ће се кретати између осам и девет одсто.
Она је указала на то да је према најновијим статистичким подацима индекс потрошачких цена у јуну износио 8,2 одсто у односу на исти период прошле године.
На питање зашто у Србији инфлација расте, за разлику од неких развијених земаља где пада услед утицаја светске кризе, Драгутиновић је објаснила да за то постоји више разлога, а један од њих је "евроизација" домаће привреде, односно, колебање девизног курса које се највећим делом прелива у раст цена производа и услуга.
То се дешава и у условима рецесије, када се деси, на пример, депресијација валуте, која је у Србији у протеклих годину дана износила више од 20 одсто и то је на крају изазвало одређени раст цена на тржишту, односно, инфлацију, навела је Драгутиновић.
Према њеним речима, други разлог је што је опет почела да расте цена нафте и та цена се такође прелила у раст инфлације.
Она је истакла да је трећи разлог за раст инфлације у Србији једнократно повећање акциза, као мера Владе Србије за ублажавање негативних ефеката светске економске кризе.
Драгутиновић је изразила очекивање да ће, без обзира на велике кише, пољопривредни производи имати тенденцију пада, као и многи други производи због пада тражње, и додала се на јесен може десити да дође до општег пада цена, односно дефлације, као и у другим државама западне Европе.
На питање да ли то значи да нема потребе за увођењем нових пореза или повећањем постојећих, као што је стопа ПДВ-а, Драгутиновић је одговорила да је о томе још рано говорити јер никад није добар тренутак да се повећавају пореске стопе у време кризе.
Драгутиновић је истакла да се јавна потрошња мора реформисати и то је само питање тренутка.
Она је навела да је протеклих година Србија имала високе приходе од приватизације, којима је финансиран дефицит буџета и финансирана висока јавна потрошња, која је само у једној години повећана за три процента, а истовремено није било повећања пореских стопа.
Она је подсетила на то да је у априлу достигнута најнижа тачка у домаћој економији, због великог пада индустријске производње, али је у мају пад БДП-а заустављен, захваљујући највише порасту индустријске активности, и то у делатности саобраћаја.
Такође, Драгутиновић је оценила да пад БДП-а није тако драматичан, али да је забрињавајућа чињеница да је значајно промењена структура потрошње, и да је потрошња опала много више од пада БДП-а.
Према њеним речима, пала је потрошња индустријских производа, пао је увоз, при чему је потрошња пала за 10 до 15 одсто, а то је пресудно утицало на пад пореских прихода.
Говорећи о приходима државне касе, Драгутиновић је навела да су у односу на прошлу годину месечни приходи буџета у 2009. години били номинално мањи за три одсто, а да су били за око шест одсто нижи у односу на план за ову годину.
План је за ову годину био да месечни приходи буџета буду приближно 54 милијарде динара, а расходи већи од 60 милијарди динара, што би значило дефицит од више од шест милијарди динара, навела је Драгутиновић и додала да су стварни приходи буџета били приближно 50 милијарди динара, а расходи већи од 59 милијарди, уз дефицит од око девет милијарди динара.
Она је истакла да није очекивала толики буџетски дефицит јер, када се пројектују приходи буџета, без обзира на успоравање привредне активности, очекује се да ће пад пореских прихода пратити успоравање те активности, међутим, пад пореских прихода коинцидирао је са падом потрошње, пре свега увоза.
Када је реч о обезбеђивању нових извора прихода за финансирање буџетског дефицита, Драгутиновић је навела да је Министарство финансија већ обезбедило више од 200 милиона евра за финансирање дефицита буџета у овој и почетком следеће године, и додала да се ратификација тих уговора у Скупштини Србије очекује ове јесени.
У Скупштини Србије управо је на расправи Предлог закона о кредиту државе од Алфа, Војвођанске и Пиреус банке, у укупном износу од приближно 90 милиона евра, указала је она и навела да је од продаје краткорочних и дугорочних државних хартија од вредности у овој години обезбеђено више од 60 милијарди динара за финансирање буџета.
Она је навела да је од Светске банке већ обезбеђено приближно 50 милиона долара, а очекује се и прва транша макрофинансијске помоћи ЕУ за буџет Србије у укупном износу од приближно 120 милиона евра.
Драгутиновић је подсетила на то да када је ступила на дужност министра финансија, пре годину дана, затекла на девизном рачуну буџета приближно 350 милиона евра и високу јавну потрошњу.
Говорећи о кретању инфлације до краја године, Драгутиновић је изразила очекивање да ће до краја године инфлација бити једноцифрена, и да ће се кретати између осам и девет одсто.
Она је указала на то да је према најновијим статистичким подацима индекс потрошачких цена у јуну износио 8,2 одсто у односу на исти период прошле године.
На питање зашто у Србији инфлација расте, за разлику од неких развијених земаља где пада услед утицаја светске кризе, Драгутиновић је објаснила да за то постоји више разлога, а један од њих је "евроизација" домаће привреде, односно, колебање девизног курса које се највећим делом прелива у раст цена производа и услуга.
То се дешава и у условима рецесије, када се деси, на пример, депресијација валуте, која је у Србији у протеклих годину дана износила више од 20 одсто и то је на крају изазвало одређени раст цена на тржишту, односно, инфлацију, навела је Драгутиновић.
Према њеним речима, други разлог је што је опет почела да расте цена нафте и та цена се такође прелила у раст инфлације.
Она је истакла да је трећи разлог за раст инфлације у Србији једнократно повећање акциза, као мера Владе Србије за ублажавање негативних ефеката светске економске кризе.
Драгутиновић је изразила очекивање да ће, без обзира на велике кише, пољопривредни производи имати тенденцију пада, као и многи други производи због пада тражње, и додала се на јесен може десити да дође до општег пада цена, односно дефлације, као и у другим државама западне Европе.
На питање да ли то значи да нема потребе за увођењем нових пореза или повећањем постојећих, као што је стопа ПДВ-а, Драгутиновић је одговорила да је о томе још рано говорити јер никад није добар тренутак да се повећавају пореске стопе у време кризе.
Драгутиновић је истакла да се јавна потрошња мора реформисати и то је само питање тренутка.
Она је навела да је протеклих година Србија имала високе приходе од приватизације, којима је финансиран дефицит буџета и финансирана висока јавна потрошња, која је само у једној години повећана за три процента, а истовремено није било повећања пореских стопа.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација