П:
О:
Читај ми
Неопходно променити начин финансирања у здравству
Београд,
8. октобар 2009.
Министар здравља у Влади Републике Србије Томица Милосављевић изјавио је данас да ће боља организација здравствене службе, рационализација трошкова и запошљавања на одређено време бити основне мере у сектору здравства у циљу смањења трошкова у тој области.
Аутор:
Танјуг</br>архивски снимак
Милосављевић је у интервјуу за агенцију Бета указао на то да Министарство ради на промени начина финансирања, и подсетио на то да је здравство једини део јавне потрошње који је већ остварио уштеду у људским ресурсима јер је из ове области отишло 14.000, а примљено је 4.000 људи.
Он је навео податак да је у Министарству здравља 2005. године било 380 запослених, а сада их је 361, и указао на то да ово министарство озбиљно размишља о промени систематизације, и независно од рационализације.
Такође, министар је оценио да би три инспекцијске службе – здравствена, санитарна и фармацеутска, биле оперативније организоване као инспекторат у оквиру овог министарства.
Према његовим речима, здравствени систем је од 2002. године прошао озбиљну рационализацију, при чему су анализе представника Светске банке и Међународног монетарног фонда о раду Министарства здравља позитивне.
Милосављевић је потврдио да се припрема плаћање лекара у домовима здравља по учинку, и прецизирао да је планирано да лекари имају између 1.200 и 2.000 пацијената, а тренутно је просек приближно 900 пацијената, при чему 40 одсто људи још нема изабраног лекара.
Министар је најавио да ће бити утврђиван и просек рада и да ће лекар који буде радио више и зарадити више, и обратно, док ће у болницама бити одређена радна норма, али и објаснио да то није могуће спровести по постојећим прописима, који ће морати да се мењају.
Када је реч о ефектима мере о допунском раду здравствених радника, Милосављевић је рекао да је у јуну, првом месецу фискализације, 1.000 лекара издало фискалне рачуне у вредности од пет милиона евра.
Од увођења тих мера на неколико месеци затворене су две–три приватне ординације јер су радиле нешто за шта нису имале дозволу и нису издавале рачуне, рекао је министар и поновио да се улази у годину у којој ће бити финансијских проблема и да се може очекивати повећање партиципације.
Према његовим речима, то је неопходно да би се очувао принцип солидарности и да би материјално и социјално угрожени грађани и даље били ослобођени партиципације, при чему ће повећање партиципације бити поступно, у више наврата, и сигурно неће доћи до горње границе, односно лимита предвиђеног законом.
Он је навео податак да је у Министарству здравља 2005. године било 380 запослених, а сада их је 361, и указао на то да ово министарство озбиљно размишља о промени систематизације, и независно од рационализације.
Такође, министар је оценио да би три инспекцијске службе – здравствена, санитарна и фармацеутска, биле оперативније организоване као инспекторат у оквиру овог министарства.
Према његовим речима, здравствени систем је од 2002. године прошао озбиљну рационализацију, при чему су анализе представника Светске банке и Међународног монетарног фонда о раду Министарства здравља позитивне.
Милосављевић је потврдио да се припрема плаћање лекара у домовима здравља по учинку, и прецизирао да је планирано да лекари имају између 1.200 и 2.000 пацијената, а тренутно је просек приближно 900 пацијената, при чему 40 одсто људи још нема изабраног лекара.
Министар је најавио да ће бити утврђиван и просек рада и да ће лекар који буде радио више и зарадити више, и обратно, док ће у болницама бити одређена радна норма, али и објаснио да то није могуће спровести по постојећим прописима, који ће морати да се мењају.
Када је реч о ефектима мере о допунском раду здравствених радника, Милосављевић је рекао да је у јуну, првом месецу фискализације, 1.000 лекара издало фискалне рачуне у вредности од пет милиона евра.
Од увођења тих мера на неколико месеци затворене су две–три приватне ординације јер су радиле нешто за шта нису имале дозволу и нису издавале рачуне, рекао је министар и поновио да се улази у годину у којој ће бити финансијских проблема и да се може очекивати повећање партиципације.
Према његовим речима, то је неопходно да би се очувао принцип солидарности и да би материјално и социјално угрожени грађани и даље били ослобођени партиципације, при чему ће повећање партиципације бити поступно, у више наврата, и сигурно неће доћи до горње границе, односно лимита предвиђеног законом.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација