П:
О:
Читај ми
Србија треба да наступи у пуном капацитету у оквиру шест европских иницијатива следеће године
Београд,
17. децембар 2009.
Потпредседник Владе Републике Србије за европске интеграције Божидар Ђелић изјавио је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Политика" да Србија мора да наступи у пуном капацитету у оквиру шест европских иницијатива следеће године.
Званични сајт Владе преноси делове овог разговора.
Шта се подразумева под тим да Србија треба да се понаша као да је већ чланица Европске уније:
– Под тим подразумевам да не будемо ограничени само на оно што је постало такозвани троугао европских интеграција, а то су визе, ИПА фондови и формални статус земље. То јесу три кључна елемента у нашим европским интеграцијама и у оквиру сва три смо успели да направимо веома значајан напредак ове године. Са друге стране Европа је серија других ствари, сада када је довршен Лисабонски споразум, Србија мора да буде присутна на самом зачетку и у пуном капацитету попут било које друге чланице ЕУ присутна у ономе што Европа спрема.
Место Србије у будућој финансијској перспективи ЕУ:
– На регионалној конференцији 9. децембра у Бриселу разговарао сам са комесаром за проширење ЕУ Олијем Реном и о месту Србије у будућој финансијској перспективи, то јест буџету од 2014. до 2020. године. Србија мора наступити у пуном капацитету у оквиру шест европских иницијатива следеће године. На првом месту мислим на транспортну заједницу. Предложићемо оригиналан начин финансирања железнице. Друга ствар је дунавска стратегија и ми ћемо већ 1. и 2. фебруара изаћи са пуном листом пројеката и предлозима. Затим ту је технологија – са колегама из Европе и региона смо поделили пројекат технолошког фонда за западни Балкан и реакције су биле толико позитивне да верујем да ће он постати реалност у наредних годину и по или две. Веома значајни су и политика инклузије Рома, проблем избеглица и расељених лица.
Активности Србије током шпанског председавања ЕУ:
– Србија ће током шпанског председавања бити у прилици да помогне у изради паневропске стратегије за инклузију Рома. Прихваћена је и српска иницијатива да се у првој половини следеће године одржи конференција на тему избеглих и расељених лица како би се напокон решили заостали проблеми и права ових грађана. Најзад, тражићемо да много већа средства буду издвојена за програме размене на професионалном нивоу. Србија мора бити тамо где се покрећу важне европске иницијативе.
Управљање средствима ЕУ:
– Да би добила прилив средстава, оног момента када постане кандидат за улазак у Европску унију, Србија мора да квалификује свој финансијски систем за управљање средствима ЕУ. То је захтеван циљ и очекујемо да ћемо га достићи крајем 2011. године. Потребна је реформа у нашем финансијском систему и то не само на нивоу министарства, већ и локалних самоуправа. Када достигнемо ова два циља – статус кандидата и стратификацију финансијског система, можемо рачунати да ће се подршка Европе повећати за приближно сто милиона евра, то јест износила би укупно око 300 милиона. Ако Хрватска у то време постане чланица ЕУ, преосталих 350 милиона евра који су јој били потребни биће додељени другим земљама западног Балкана, између осталих и Србији.
Шта се подразумева под тим да Србија треба да се понаша као да је већ чланица Европске уније:
– Под тим подразумевам да не будемо ограничени само на оно што је постало такозвани троугао европских интеграција, а то су визе, ИПА фондови и формални статус земље. То јесу три кључна елемента у нашим европским интеграцијама и у оквиру сва три смо успели да направимо веома значајан напредак ове године. Са друге стране Европа је серија других ствари, сада када је довршен Лисабонски споразум, Србија мора да буде присутна на самом зачетку и у пуном капацитету попут било које друге чланице ЕУ присутна у ономе што Европа спрема.
Место Србије у будућој финансијској перспективи ЕУ:
– На регионалној конференцији 9. децембра у Бриселу разговарао сам са комесаром за проширење ЕУ Олијем Реном и о месту Србије у будућој финансијској перспективи, то јест буџету од 2014. до 2020. године. Србија мора наступити у пуном капацитету у оквиру шест европских иницијатива следеће године. На првом месту мислим на транспортну заједницу. Предложићемо оригиналан начин финансирања железнице. Друга ствар је дунавска стратегија и ми ћемо већ 1. и 2. фебруара изаћи са пуном листом пројеката и предлозима. Затим ту је технологија – са колегама из Европе и региона смо поделили пројекат технолошког фонда за западни Балкан и реакције су биле толико позитивне да верујем да ће он постати реалност у наредних годину и по или две. Веома значајни су и политика инклузије Рома, проблем избеглица и расељених лица.
Активности Србије током шпанског председавања ЕУ:
– Србија ће током шпанског председавања бити у прилици да помогне у изради паневропске стратегије за инклузију Рома. Прихваћена је и српска иницијатива да се у првој половини следеће године одржи конференција на тему избеглих и расељених лица како би се напокон решили заостали проблеми и права ових грађана. Најзад, тражићемо да много већа средства буду издвојена за програме размене на професионалном нивоу. Србија мора бити тамо где се покрећу важне европске иницијативе.
Управљање средствима ЕУ:
– Да би добила прилив средстава, оног момента када постане кандидат за улазак у Европску унију, Србија мора да квалификује свој финансијски систем за управљање средствима ЕУ. То је захтеван циљ и очекујемо да ћемо га достићи крајем 2011. године. Потребна је реформа у нашем финансијском систему и то не само на нивоу министарства, већ и локалних самоуправа. Када достигнемо ова два циља – статус кандидата и стратификацију финансијског система, можемо рачунати да ће се подршка Европе повећати за приближно сто милиона евра, то јест износила би укупно око 300 милиона. Ако Хрватска у то време постане чланица ЕУ, преосталих 350 милиона евра који су јој били потребни биће додељени другим земљама западног Балкана, између осталих и Србији.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација