П:
О:
Читај ми
Низ послова могуће препустити јединицама локалне самоуправе
Београд,
21. мај 2010.
Министар за државну управу и локалну самоуправу у Влади Републике Србије Милан Марковић изјавио је данас да сва министарства, општине и градови у наредних месец дана треба да се изјасне поводом захтева тог министарства о томе које би надлежности могле бити пренете локалним самоуправама.
Марковић је у интервјуу за агенцију Бета рекао да ће преношење надлежности бити основ за даљу децентрализацији Србије, и поновио да постоји низ послова који могу да се препусте јединицама локалне самоуправе, о чему треба да одлуче ресорни министри.
Према његовој оцени, многе инспекцијске службе биле би далеко делотворније да раде на локалном нивоу, при чему је Министарство за државну управу и локалну самоуправу законима створило претпоставке за децентрализацију.
Министарство, како је истакао, није у могућности да спроводи даљу децентрализацију ако ресорна министарства секторским законима не омогуће да послове државне управе обављају јединице локалне самоуправе.
Марковић је подсетио на то да Србија у погледу капацитета има три врсте јединица локалне самоуправе – главни град Београд са неспорно највећим капацитетом, 23 града који имају значајан капацитет и општине које реално имају далеко мањи капацитет него прве две категорије.
Децентрализација је веома озбиљан процес. Питање територијалне организације сваке државе јесте највише државно питање због тога што погрешни потези, било у правцу децентрализације, било у правцу регионализације, могу довести до дестабилизације, указао је он.
Такође, министар је оценио да у процесу децентрализације не би требало да буде техничких проблема у преносу надлежности, будући да све јединице локалне самоуправе нису подједнако развијене, при чему регионализација и децентрализација нису једини начини решавања неравномерног развоја.
Државна политика може да се води прецизно и успешно у правцу регионалног развоја независно од промена територијалне организације. Држава то може постићи подстицајним мерама, различитим олакшицама, субвенцијама, може да помаже оне који су најсиромашнији и да у тим срединама направи атрактивно подручје за улагање, закључио је Марковић.
Према његовој оцени, многе инспекцијске службе биле би далеко делотворније да раде на локалном нивоу, при чему је Министарство за државну управу и локалну самоуправу законима створило претпоставке за децентрализацију.
Министарство, како је истакао, није у могућности да спроводи даљу децентрализацију ако ресорна министарства секторским законима не омогуће да послове државне управе обављају јединице локалне самоуправе.
Марковић је подсетио на то да Србија у погледу капацитета има три врсте јединица локалне самоуправе – главни град Београд са неспорно највећим капацитетом, 23 града који имају значајан капацитет и општине које реално имају далеко мањи капацитет него прве две категорије.
Децентрализација је веома озбиљан процес. Питање територијалне организације сваке државе јесте највише државно питање због тога што погрешни потези, било у правцу децентрализације, било у правцу регионализације, могу довести до дестабилизације, указао је он.
Такође, министар је оценио да у процесу децентрализације не би требало да буде техничких проблема у преносу надлежности, будући да све јединице локалне самоуправе нису подједнако развијене, при чему регионализација и децентрализација нису једини начини решавања неравномерног развоја.
Државна политика може да се води прецизно и успешно у правцу регионалног развоја независно од промена територијалне организације. Држава то може постићи подстицајним мерама, различитим олакшицама, субвенцијама, може да помаже оне који су најсиромашнији и да у тим срединама направи атрактивно подручје за улагање, закључио је Марковић.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација