П:
О:
Читај ми
Предлог закона о пензионом систему ускоро у парламенту
Београд,
28. мај 2010.
Министар финансија у Влади Републике Србије Диана Драгутиновић изјавила је да је Предлог закона о пензионом систему завршен и да би Влада Србије требало да га усвоји крајем овог или почетком следећег месеца, након чега ће бити упућен у Скупштину Србије.
Аутор:
www.politika.rs
Драгутиновић је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Политика" објаснила да Влада Србије мора да испуни два услова како би Извршни одбор ММФ-а крајем јуна одобрио четврту ревизију стенд-бај аранжмана.
Према њеним речима, један је да Скупштини Србије достави Предлог закона о пензионом систему, а други да број запослених у државној управи и локалној самоуправи смањи на ниво договорен у децембру прошле године, односно за 10 одсто.
Представници ММФ-а пренели су у преговорима да би та међународна финансијска институција била задовољна постепеним смањењем дефицита и лимитирањем учешћа издатака за плате и пензије у друштвеном производу, указала је министар.
Она је навела да се у разговорима залагала за још нека ограничења, као што су ограничење јавне потрошње у номиналном износу и њено смањење сваке године за 0,85 одсто бруто друштвеног производа (БДП), као и за то да држава не може да се задужи више од 2,5 одсто годишње.
Министар финансија је истакла да је у преговорима са Мисијом ММФ-а и даље спорна улога фискалног већа, јер постоји дилема о томе да ли оно треба да буде независна институција или део Државне ревизорске институције.
Драгутиновић је најавила да ће закон о фискалном већу наредних дана бити усаглашен са ММФ-ом, након чега ће га Влада усвојити и упутити у скупштинску процедуру.
Према њеним речима, онда ће у пакету бити усвојен закон о пензионом систему и закон о фискалној одговорности који представљају пакет реформе државних расхода, што је, у смислу захтева да држава буде што јефтинија, и главни интерес ММФ.
Закон о фискалној одговорности ће омогућити смањење јавне потрошње на 41 одсто БДП-а за четири године и смањење дефицита. То је оквир који у разумном року смањује јавну потрошњу на подношљивих 40-41 одсто БДП-а. Ипак, потпуно легитиман лек за кризу је дефицит, који је уобичајен инструмент економске политике. Ни за једну привреду дуг од 45 одсто БДП-у није велики, истакла је министар финансија.
Она је објаснила и да је једнократна помоћ о којој је постигнут договор у разговорима са делегацијом ММФ-а истовремено јефтинија за пореске обвезнике од повећања зарада и пензија и мера која ипак побољшава животни стандард.
Ту меру доживљавам као нешто добро што држава ради јер је то њена улога, да помогне делу грађана којима је животни стандард највише угрожен, поручила је она.
Драгутиновић је поновила да је пореска реформа добар импулс и да исправља досадашњи актуелни начин понашања који су карактерисали превелика потрошња, мало инвестиција и мало штедње.
Али, пореска реформа није довољна и не може да реши све проблеме, без доприноса других политика. Такође, од великог је значаја предвидивост коју доноси закон о фискалној одговорности, оценила је министар финансија.
Према њеним речима, један је да Скупштини Србије достави Предлог закона о пензионом систему, а други да број запослених у државној управи и локалној самоуправи смањи на ниво договорен у децембру прошле године, односно за 10 одсто.
Представници ММФ-а пренели су у преговорима да би та међународна финансијска институција била задовољна постепеним смањењем дефицита и лимитирањем учешћа издатака за плате и пензије у друштвеном производу, указала је министар.
Она је навела да се у разговорима залагала за још нека ограничења, као што су ограничење јавне потрошње у номиналном износу и њено смањење сваке године за 0,85 одсто бруто друштвеног производа (БДП), као и за то да држава не може да се задужи више од 2,5 одсто годишње.
Министар финансија је истакла да је у преговорима са Мисијом ММФ-а и даље спорна улога фискалног већа, јер постоји дилема о томе да ли оно треба да буде независна институција или део Државне ревизорске институције.
Драгутиновић је најавила да ће закон о фискалном већу наредних дана бити усаглашен са ММФ-ом, након чега ће га Влада усвојити и упутити у скупштинску процедуру.
Према њеним речима, онда ће у пакету бити усвојен закон о пензионом систему и закон о фискалној одговорности који представљају пакет реформе државних расхода, што је, у смислу захтева да држава буде што јефтинија, и главни интерес ММФ.
Закон о фискалној одговорности ће омогућити смањење јавне потрошње на 41 одсто БДП-а за четири године и смањење дефицита. То је оквир који у разумном року смањује јавну потрошњу на подношљивих 40-41 одсто БДП-а. Ипак, потпуно легитиман лек за кризу је дефицит, који је уобичајен инструмент економске политике. Ни за једну привреду дуг од 45 одсто БДП-у није велики, истакла је министар финансија.
Она је објаснила и да је једнократна помоћ о којој је постигнут договор у разговорима са делегацијом ММФ-а истовремено јефтинија за пореске обвезнике од повећања зарада и пензија и мера која ипак побољшава животни стандард.
Ту меру доживљавам као нешто добро што држава ради јер је то њена улога, да помогне делу грађана којима је животни стандард највише угрожен, поручила је она.
Драгутиновић је поновила да је пореска реформа добар импулс и да исправља досадашњи актуелни начин понашања који су карактерисали превелика потрошња, мало инвестиција и мало штедње.
Али, пореска реформа није довољна и не може да реши све проблеме, без доприноса других политика. Такође, од великог је значаја предвидивост коју доноси закон о фискалној одговорности, оценила је министар финансија.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација