П:
О:
Читај ми
Први знаци опоравка привреде биће видљиви у другој половини године
Београд,
12. јул 2010.
Председник Владе Републике Србије Мирко Цветковић изјавио је да ће грађани наше земље прве знаке опоравка привреде осетити у другој половини ове године, када се очекује већи раст бруто домаћег производа и стопе запослености.
Цветковић је јуче, у интервјуу за агенцију Танјуг, истакао да се пуни замах привреде очекује у наредној години, уз напомену да ће грађани осетити бољитак када раст привреде премаши два одсто и достигне приближно три одсто БДП-а, што би требало да се догоди у наредној години.
Према његовој оцени, на микро нивоу то ће се догодити оног тренутка када почне веће запошљавање, што ће бити последица раста БДП-а и обрнуто.
Званични статистички подаци, како је навео, показују да је у првом кварталу 2010. године Србија изашла из рецесије јер је у том периоду, у односу на исти период прошле године, остварен раст БДП-а између 0,6 и 0,7 одсто.
Иако још нема званичних података за други квартал, премијер је изразио уверење да ће раст БДП-а премашити један одсто, при чему неки индикатори говоре да ће бити приближно два одсто, што ће значити да ће домаћа економија почети да се приближава нивоу раста који је имала пре уласка у кризу.
У погледу очекиваног раста могућа су и изненађења, али не у негативном, већ у позитивном смислу јер је будући раст српске привреде утемељен на много бољим основама него пре избијања светске кризе, објаснио је он.
Те процене базирају се на статистичким подацима о порасту индустријске производње и извозу у првих пет месеци ове године, с обзиром на то да је очигледно да домаћа привреда сада налази нова тржишта изван граница наше земље, указао је Цветковић.
Он је истакао да ће дугорочна стратегија Владе Србије у већој мери бити усмерена у правцу стварања извозно орјентисане привреде јер се на тај начин отвара могућност да наша земља у дугом року има одрживи раст, који неће бити угрожен привременим турбуленцијама уколико до њих дође.
Уколико се имају у виду званични подаци, изненађује да неке земље из непосредног окружења, као и Европе, и даље нису изашле из рецесије, указао је премијер и додао да је то разлог за забринутост јер те земље представљају тржиште за српску привреду.
Према његовој оцени, успех у високом двоцифреном расту извоза наше земље утолико је већи када се има у виду да су те земље и даље у рецесији, а ипак увозе наше производе.
Цветковић је рекао да су изласку из рецесије највише допринеле мере које је предузела Влада Србије, као и да је позитивно дејство имао и опоравак дела светске привреде.
Такође, навео је он, изласку из рецесије допринео је и раст извоза и индустријске производње у прехрамбеном сектору који је био најмање погођен кризом, док је највећи пад забележен у производњи трајних потрошних добара као што су аутомобили, изградња станова, бела техника и друго.
Премијер је објаснио да Србији у овом тренутку за јачање девизних резерви нису потребна сва средства у износу од приближно 2,9 милијарди евра из аранжмана са Међународним монетарним фондом (ММФ), али да би са том међународном финансијском институцијом требало размотрити могућност да се део тих средстава употреби за покривање буџетског дефицита.
Говорећи о евентуалном продужетку аранжмана са ММФ-ом, који истиче у априлу 2011. године, он је нагласио да ће одлука о томе бити донета наредне године, након анализе резултата досадашње сарадње.
Аранжман са ММФ-ом био је користан за Србију у овим кризним временима, посебно око Бечког споразума, јер је Србија имала аргумент да иза њене економске политике стоји ММФ као гарант стабилности, указао је Цветковић.
Премијер је потврдио да ће економска политика Владе непосредно по изласку из кризе добрим делом имати елементе досадашње кризне политике.
Према његовим речима, биће значајно повећана активност на изградњи инфраструктуре јер ће на тај начин бити повећана конкурентност и атрактивност улагања у нашу привреду, као и БДП, због отварања нових радних места.
Цветковић је најавио да ће у септембру бити завршен пакет антикризних закона, као и закон о фискалној одговорности, уз напомену да не очекује прекорачење тог рока јер су нацрти тих докумената већ урађени.
Према његовој оцени, на микро нивоу то ће се догодити оног тренутка када почне веће запошљавање, што ће бити последица раста БДП-а и обрнуто.
Званични статистички подаци, како је навео, показују да је у првом кварталу 2010. године Србија изашла из рецесије јер је у том периоду, у односу на исти период прошле године, остварен раст БДП-а између 0,6 и 0,7 одсто.
Иако још нема званичних података за други квартал, премијер је изразио уверење да ће раст БДП-а премашити један одсто, при чему неки индикатори говоре да ће бити приближно два одсто, што ће значити да ће домаћа економија почети да се приближава нивоу раста који је имала пре уласка у кризу.
У погледу очекиваног раста могућа су и изненађења, али не у негативном, већ у позитивном смислу јер је будући раст српске привреде утемељен на много бољим основама него пре избијања светске кризе, објаснио је он.
Те процене базирају се на статистичким подацима о порасту индустријске производње и извозу у првих пет месеци ове године, с обзиром на то да је очигледно да домаћа привреда сада налази нова тржишта изван граница наше земље, указао је Цветковић.
Он је истакао да ће дугорочна стратегија Владе Србије у већој мери бити усмерена у правцу стварања извозно орјентисане привреде јер се на тај начин отвара могућност да наша земља у дугом року има одрживи раст, који неће бити угрожен привременим турбуленцијама уколико до њих дође.
Уколико се имају у виду званични подаци, изненађује да неке земље из непосредног окружења, као и Европе, и даље нису изашле из рецесије, указао је премијер и додао да је то разлог за забринутост јер те земље представљају тржиште за српску привреду.
Према његовој оцени, успех у високом двоцифреном расту извоза наше земље утолико је већи када се има у виду да су те земље и даље у рецесији, а ипак увозе наше производе.
Цветковић је рекао да су изласку из рецесије највише допринеле мере које је предузела Влада Србије, као и да је позитивно дејство имао и опоравак дела светске привреде.
Такође, навео је он, изласку из рецесије допринео је и раст извоза и индустријске производње у прехрамбеном сектору који је био најмање погођен кризом, док је највећи пад забележен у производњи трајних потрошних добара као што су аутомобили, изградња станова, бела техника и друго.
Премијер је објаснио да Србији у овом тренутку за јачање девизних резерви нису потребна сва средства у износу од приближно 2,9 милијарди евра из аранжмана са Међународним монетарним фондом (ММФ), али да би са том међународном финансијском институцијом требало размотрити могућност да се део тих средстава употреби за покривање буџетског дефицита.
Говорећи о евентуалном продужетку аранжмана са ММФ-ом, који истиче у априлу 2011. године, он је нагласио да ће одлука о томе бити донета наредне године, након анализе резултата досадашње сарадње.
Аранжман са ММФ-ом био је користан за Србију у овим кризним временима, посебно око Бечког споразума, јер је Србија имала аргумент да иза њене економске политике стоји ММФ као гарант стабилности, указао је Цветковић.
Премијер је потврдио да ће економска политика Владе непосредно по изласку из кризе добрим делом имати елементе досадашње кризне политике.
Према његовим речима, биће значајно повећана активност на изградњи инфраструктуре јер ће на тај начин бити повећана конкурентност и атрактивност улагања у нашу привреду, као и БДП, због отварања нових радних места.
Цветковић је најавио да ће у септембру бити завршен пакет антикризних закона, као и закон о фискалној одговорности, уз напомену да не очекује прекорачење тог рока јер су нацрти тих докумената већ урађени.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација