П:
О:
Читај ми
Лекарима у приватној пракси већа права и одговорности
Београд,
9. септембар 2010.
Министар здравља у Влади Републике Србије Томица Милосављевић најавио је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Вечерње новости" да ће изменом прописа у наредних неколико недеља бити проширена права лекара у приватној пракси.
Томица Милосављевић
Аутор:
www.novosti.rs
Званични сајт Владе преноси делове овог разговора.
Новине које доноси измена прописа:
- Приватни доктор опште медицине моћи ће да пише упуте за специјалистички преглед, али и да отвара боловање и да води комплетну медицинску документацију пацијента, исто као изабрани лекар у дому здравља. Ова новина важиће и за педијатре и за гинекологе у приватној пракси.
У овом тренутку финансијска ситуација не дозвољава веће ширење права на приватну лекарску праксу, али мислим да ћемо овим значајно поједноставити процедуру и индиректно олакшати посао и докторима у државним домовима. Истовремено, појачава се и одговорност приватних лекара, који ће убудуће морати прецизније да пријављују пружене услуге.
Промене у организацији допунског рада:
- Пажљиво смо анализирали ефекте допунског рада и на јесен ћемо предложити да се закон промени и на тај начин изједначе услови за допунски рад за све здравствене раднике, без обзира на то да ли носе униформу или не, да ли раде у просвети или не. До сада су војни лекари и цивилни доктори са звањем наставника били у бољем положају од осталих, али тако организован допунски рад није донео резултате које смо очекивали, пре свега у ослобађању радних места за младе.
Мањак капацитета у неким областима медицине:
- Веома озбиљно анализирамо могућност расписивања конкурса по принципу јавно-приватно партнерство за неке високософистициране технологије, пре свега у области зрачне терапије. То подразумева проналажење приватног партнера за радиотерапијски центар у Клиничком центру Србије (КЦС). Приватник би уложио опрему, ми имамо простор, направили бисмо прецизан уговор о куповини услуга, он би могао да увећа свој новац, а апарати би после одређеног броја година остали држави. За то нам је потребна сагласност Владе, а планирамо и да разговарамо са властима Београда о отварању таквог једног центра и у КБЦ ”Бежанијска коса”. Стратешки је важно да у наредних пет година повећавамо капацитете онколошке заштите у зрачној терапији.
Недостатак кадрова у здравству:
- Кад говоримо о људским ресурсима парадокс је да имамо неједнаку географску дистрибуцију здравствених радника. Има случајева да кардиохирург у којег је држава улагала само викенд проводи у Новом Саду, а током недеље оперише у Скопљу и Подгорици. Ако хоћемо да задржимо најбоље морамо да их платимо. Промена закона о платама коју очекујем током јесени јесте услов који ће омогућити да највреднији буду плаћени много више. Није далеко дан када ће такве струке моћи да буду плаћене као пилоти.
Поскупљење лекова:
- Сада се анализира ситуација и предложићемо Влади кораке. Лицитирање унапред није добро и то је пре свега притисак интереса фармацеутског сектора, који решење увек види у повећању цена. Сигуран сам, и ако дође до померања цена, да ће један број лекова поскупети, док ће други појефтинити.
Могућност несташице нитроглицерина:
- Уколико заиста буде претила опасност да нитроглицерина нема, набавићемо га макар из увоза, интервентно.
Новине које доноси измена прописа:
- Приватни доктор опште медицине моћи ће да пише упуте за специјалистички преглед, али и да отвара боловање и да води комплетну медицинску документацију пацијента, исто као изабрани лекар у дому здравља. Ова новина важиће и за педијатре и за гинекологе у приватној пракси.
У овом тренутку финансијска ситуација не дозвољава веће ширење права на приватну лекарску праксу, али мислим да ћемо овим значајно поједноставити процедуру и индиректно олакшати посао и докторима у државним домовима. Истовремено, појачава се и одговорност приватних лекара, који ће убудуће морати прецизније да пријављују пружене услуге.
Промене у организацији допунског рада:
- Пажљиво смо анализирали ефекте допунског рада и на јесен ћемо предложити да се закон промени и на тај начин изједначе услови за допунски рад за све здравствене раднике, без обзира на то да ли носе униформу или не, да ли раде у просвети или не. До сада су војни лекари и цивилни доктори са звањем наставника били у бољем положају од осталих, али тако организован допунски рад није донео резултате које смо очекивали, пре свега у ослобађању радних места за младе.
Мањак капацитета у неким областима медицине:
- Веома озбиљно анализирамо могућност расписивања конкурса по принципу јавно-приватно партнерство за неке високософистициране технологије, пре свега у области зрачне терапије. То подразумева проналажење приватног партнера за радиотерапијски центар у Клиничком центру Србије (КЦС). Приватник би уложио опрему, ми имамо простор, направили бисмо прецизан уговор о куповини услуга, он би могао да увећа свој новац, а апарати би после одређеног броја година остали држави. За то нам је потребна сагласност Владе, а планирамо и да разговарамо са властима Београда о отварању таквог једног центра и у КБЦ ”Бежанијска коса”. Стратешки је важно да у наредних пет година повећавамо капацитете онколошке заштите у зрачној терапији.
Недостатак кадрова у здравству:
- Кад говоримо о људским ресурсима парадокс је да имамо неједнаку географску дистрибуцију здравствених радника. Има случајева да кардиохирург у којег је држава улагала само викенд проводи у Новом Саду, а током недеље оперише у Скопљу и Подгорици. Ако хоћемо да задржимо најбоље морамо да их платимо. Промена закона о платама коју очекујем током јесени јесте услов који ће омогућити да највреднији буду плаћени много више. Није далеко дан када ће такве струке моћи да буду плаћене као пилоти.
Поскупљење лекова:
- Сада се анализира ситуација и предложићемо Влади кораке. Лицитирање унапред није добро и то је пре свега притисак интереса фармацеутског сектора, који решење увек види у повећању цена. Сигуран сам, и ако дође до померања цена, да ће један број лекова поскупети, док ће други појефтинити.
Могућност несташице нитроглицерина:
- Уколико заиста буде претила опасност да нитроглицерина нема, набавићемо га макар из увоза, интервентно.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација