П:
О:
Читај ми
Дијалог једини начин за решење косметског проблема
Београд,
20. септембар 2010.
Министар за Косово и Метохију у Влади Републике Србије Горан Богдановић изјавио је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Данас" да је у овом тренутку циљ Србије да отпочне процес припрема за дијалог са Приштином, који је омогућила заједничка Резолуција Србије и ЕУ о саветодавном мишљењу МСП-а.
Аутор:
www.danas.rs
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Којим темама би требало да буде посвећен дијалог Београда и Приштине и да ли би и ко требало да посредује:
– Централна тема је статус, пошто су и ранији преговори показали да коју год тему почнете, суочићете се са статусом. Поред статуса, који је централно питање, имамо и низ значајних тема: безбедност и положај српске и осталих неалбанских заједница, заштита српске културне баштине, децентрализација, економска и својинска питања, владавина права, транспорт, инфраструктура и друга питања.
Најидеалнија опција је када две стране директно разговарају јер се тиме избегава уплитање трећих, који имају своје интересе. Врло често интереси трећих не охрабрују постизање суштинског и одрживог компромиса. С друге стране, треба бити свестан реалности – посредовање у дијалогу Приштине и Београда је неопходно. Централна улога намењена је ЕУ, али значајну улогу, због свог искуства и утицаја, имаће свакако и Уједињене нације. Сасвим је логично очекивати да узму учешће и одређене сталне чланице Савета безбедности УН, попут Русије и САД.
О присуству представника Приштине у регионалним организацијама:
– Министарство за Косово и Метохију не бави се спољнополитичким питањима, али могу изнети начелне ставове засноване на актуелним позицијама. Што се тиче регионалних скупова и организација, „Косово/Унмик“ је једина форма коју можемо прихватити. Једина могућност да се ово измени јесте да дође до суштинског компромиса са Приштином.
Под којим условима би Србија могла да прихвати улазак Косова у Савет Европе и ОЕБС:
– Уколико дође до договора са Приштином који би обухватао и питање међународног представљања.
Шта би Београд требало да учини уколико Приштина поднесе захтев за пријем у УН:
– Београд ће блокирати овакву или сваку сличну иницијативу. Опет понављам, једини начин да се ово промени је постизање суштинског компромиса.
У случају поделе Косова, где би Србија требало да повуче границу:
– Наш циљ у овом тренутку јесте да отпочне процес припрема за дијалог, који је омогућила заједничка резолуција Србије и ЕУ о саветодавном мишљењу МСП-а. Отворени смо за разговоре о свим опцијама, који воде до суштинског и одрживог компромиса. Повлачење линија није тема за олако, медијско лицитирање, било да је реч о територијалним или неким другим границама. Став Београда је познат – дијалог је једини начин решења косовског проблема, али је такође позната граница – црвена линија испод које не можемо и нећемо да идемо.
О уласку Срба у косовске институције на парламентарним изборима на Косову 2011. године:
– Улазак Срба у косовске институције није нереалан, али је неопходно да међународна заједница понуди оквир који би створио предуслове и такав улазак омогућио. Подсетио бих на то да пракса између 2001. и 2004. године то доказује. Међутим, како сада стоје ствари, улазак Срба у косовске институције није могућ.
Којим темама би требало да буде посвећен дијалог Београда и Приштине и да ли би и ко требало да посредује:
– Централна тема је статус, пошто су и ранији преговори показали да коју год тему почнете, суочићете се са статусом. Поред статуса, који је централно питање, имамо и низ значајних тема: безбедност и положај српске и осталих неалбанских заједница, заштита српске културне баштине, децентрализација, економска и својинска питања, владавина права, транспорт, инфраструктура и друга питања.
Најидеалнија опција је када две стране директно разговарају јер се тиме избегава уплитање трећих, који имају своје интересе. Врло често интереси трећих не охрабрују постизање суштинског и одрживог компромиса. С друге стране, треба бити свестан реалности – посредовање у дијалогу Приштине и Београда је неопходно. Централна улога намењена је ЕУ, али значајну улогу, због свог искуства и утицаја, имаће свакако и Уједињене нације. Сасвим је логично очекивати да узму учешће и одређене сталне чланице Савета безбедности УН, попут Русије и САД.
О присуству представника Приштине у регионалним организацијама:
– Министарство за Косово и Метохију не бави се спољнополитичким питањима, али могу изнети начелне ставове засноване на актуелним позицијама. Што се тиче регионалних скупова и организација, „Косово/Унмик“ је једина форма коју можемо прихватити. Једина могућност да се ово измени јесте да дође до суштинског компромиса са Приштином.
Под којим условима би Србија могла да прихвати улазак Косова у Савет Европе и ОЕБС:
– Уколико дође до договора са Приштином који би обухватао и питање међународног представљања.
Шта би Београд требало да учини уколико Приштина поднесе захтев за пријем у УН:
– Београд ће блокирати овакву или сваку сличну иницијативу. Опет понављам, једини начин да се ово промени је постизање суштинског компромиса.
У случају поделе Косова, где би Србија требало да повуче границу:
– Наш циљ у овом тренутку јесте да отпочне процес припрема за дијалог, који је омогућила заједничка резолуција Србије и ЕУ о саветодавном мишљењу МСП-а. Отворени смо за разговоре о свим опцијама, који воде до суштинског и одрживог компромиса. Повлачење линија није тема за олако, медијско лицитирање, било да је реч о територијалним или неким другим границама. Став Београда је познат – дијалог је једини начин решења косовског проблема, али је такође позната граница – црвена линија испод које не можемо и нећемо да идемо.
О уласку Срба у косовске институције на парламентарним изборима на Косову 2011. године:
– Улазак Срба у косовске институције није нереалан, али је неопходно да међународна заједница понуди оквир који би створио предуслове и такав улазак омогућио. Подсетио бих на то да пракса између 2001. и 2004. године то доказује. Међутим, како сада стоје ствари, улазак Срба у косовске институције није могућ.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација