П:
О:
Читај ми
Квалитет реформи пресудан за мишљење о захтеву Србије за чланство у ЕУ
Београд,
6. јануар 2011.
Потпредседник Владе Републике Србије за европске интеграције и министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић изјавио је у интервјуу за данашњи двоброј дневног листа “Блиц” да ће сви рокови који су постављени на европском путу Србије за првих шест месеци ове године бити испоштовани.
Аутор:
Blic.rs
Званични сајт Владе преноси делове овог интервјуа.
Рок за испуњавање услова ЕУ према Акционом плану:
– Све морамо до завршимо до краја јуна јер тада, током лета, почиње израда мишљења Европске комисије, а у децембру заузимање става земаља чланица. Од квалитета наших реформи у првој половини ове године зависи и квалитет мишљења Европске комисије које, уз позитиван извештај главног тужиоца Хашког трибунала Сержа Брамерца, може бити база не само за статус кандидата, већ и за добијање датума преговора о чланству. Помоћ Мађарске током председавања те земље Унији:
– Та помоћ била би мобилизација земаља чланица у слању техничких мисија које треба да дођу после упућивања наших одговора на Упитник, с обзиром на то да је важно да се процес интензивно прати. Није реално да добијемо статус кандидата током председавања Мађарске, али је могуће да Хрватска тада потпише споразум о приступању, што је и за нас корисно. Током мађарског председавања биће усвојене Дунавска стратегија и Стратегија за инклузију Рома, што су два веома значајна и европска и српска питања, а почеће и дискусије о буџету ЕУ за период од 2014. до 2020. године.
Очекивања земаља региона од ЕУ:
– Тражимо две ствари за западни Балкан. Прво, да се сваке године линеарно повећава финансијска подршка, уместо таворења па огромног скока по уласка у Унију, јер би на тај начин земље улазиле спремније у чланство. Друго, желимо да одмах уђемо у нова правила економске игре у оквиру ЕУ тако што би за одговорне буџете које би прихватила Европа добили гаранције за излазак на финансијска тржишта зарад финансирања дефицита. То јесу наизглед два сувопарна техничка питања, али она заједно вреде и до две милијарде евра пореза који не би морали да узимамо од грађана у овој деценији.
Буџет за науку:
– Кризе је стварала тешкоће у прављењу буџета, али он је преломни за нашу економију знања. Буџет науке и даље је низак, али је увећан више него двоструко, са 9 на 19 милијарди динара. То ће омогућити да у овом циклусу очувамо наш научни подмладак и надам се да ће укупни кадровски потенцијал науке бити повећан бар за 20 одсто. Уложићемо 400 милиона евра у научну инфраструктуру, од којих за научну опрему бар 70 милиона.
Изградња некомерцијалних станова за научнике:
– Она је предвиђена у Београду, Нишу, Крагујевцу и Новом Саду. Почеће се ове године од једне ламеле у Блоку 32. Тренутни систем кроз фондације није био ефикасан и видећемо како ћемо га променити. Очекујем довршетак још сто станова у Нишу. Почећемо да градимо зграду Центра за промоцију науке у Блоку 39, као и инфраструктуру Истраживачке станице Петница.
Рок за испуњавање услова ЕУ према Акционом плану:
– Све морамо до завршимо до краја јуна јер тада, током лета, почиње израда мишљења Европске комисије, а у децембру заузимање става земаља чланица. Од квалитета наших реформи у првој половини ове године зависи и квалитет мишљења Европске комисије које, уз позитиван извештај главног тужиоца Хашког трибунала Сержа Брамерца, може бити база не само за статус кандидата, већ и за добијање датума преговора о чланству. Помоћ Мађарске током председавања те земље Унији:
– Та помоћ била би мобилизација земаља чланица у слању техничких мисија које треба да дођу после упућивања наших одговора на Упитник, с обзиром на то да је важно да се процес интензивно прати. Није реално да добијемо статус кандидата током председавања Мађарске, али је могуће да Хрватска тада потпише споразум о приступању, што је и за нас корисно. Током мађарског председавања биће усвојене Дунавска стратегија и Стратегија за инклузију Рома, што су два веома значајна и европска и српска питања, а почеће и дискусије о буџету ЕУ за период од 2014. до 2020. године.
Очекивања земаља региона од ЕУ:
– Тражимо две ствари за западни Балкан. Прво, да се сваке године линеарно повећава финансијска подршка, уместо таворења па огромног скока по уласка у Унију, јер би на тај начин земље улазиле спремније у чланство. Друго, желимо да одмах уђемо у нова правила економске игре у оквиру ЕУ тако што би за одговорне буџете које би прихватила Европа добили гаранције за излазак на финансијска тржишта зарад финансирања дефицита. То јесу наизглед два сувопарна техничка питања, али она заједно вреде и до две милијарде евра пореза који не би морали да узимамо од грађана у овој деценији.
Буџет за науку:
– Кризе је стварала тешкоће у прављењу буџета, али он је преломни за нашу економију знања. Буџет науке и даље је низак, али је увећан више него двоструко, са 9 на 19 милијарди динара. То ће омогућити да у овом циклусу очувамо наш научни подмладак и надам се да ће укупни кадровски потенцијал науке бити повећан бар за 20 одсто. Уложићемо 400 милиона евра у научну инфраструктуру, од којих за научну опрему бар 70 милиона.
Изградња некомерцијалних станова за научнике:
– Она је предвиђена у Београду, Нишу, Крагујевцу и Новом Саду. Почеће се ове године од једне ламеле у Блоку 32. Тренутни систем кроз фондације није био ефикасан и видећемо како ћемо га променити. Очекујем довршетак још сто станова у Нишу. Почећемо да градимо зграду Центра за промоцију науке у Блоку 39, као и инфраструктуру Истраживачке станице Петница.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација