П:
О:
Читај ми
Добијање статуса кандидата за чланство у ЕУ биће резултат реформских напора
Београд,
30. април 2011.
Потпредседник Владе Републике Србије за европске интеграције Божидар Дјелић изјавио је у интервјуу за данашње издање дневног листа “Блиц” да ће добијање статуса кандидата за чланство у Европској унији (ЕУ) бити резултат великог реформског напора и посвећености сарадњи са Хашким трибуналом.
Званични сајт Владе преноси делове овог разговора.
Да ли је Србији загарантован статус кандидата до краја године?
- Нема никаквих гаранција. Добијање статуса биће резултат великог реформског напора и посвећености сарадњи са Хашким трибуналом. Не треба се заваравати, ЕУ због изузетно тешког економског момента не дели статусе, преговоре и повластице као што је то можда некада био случај. Пред нама је велика битка, али мислим да је можемо добити. Да ли је реално очекивати одређивање датума за почетак преговора?
- То је веома висока степеница. У случају Хрватске почетак преговора је одложен до лоцирања генерала Готовине, мада је Хрватска претходно уз статус кандидата добила и датум за почетак преговора. Не верујем да ће ЕУ поновити ту праксу већ ће, уколико наша достигнућа буду довољна, одредити тачан датум или, у противном, одложити одређивање датума за преговоре.
Шта ће за Србију значити добијање статуса кандидата?
- Свака дискусија са потенцијалним инвеститорима почиње питањем докле смо стигли са Европом. Статус кандидата представља гаранцију функционисања институција, обезбеђења правне сигурности и економске стабилности. Он, такође, отвара Србији приступ фондовима за пољопривреду, регионални развој и људске ресурсе. У случају других земаља, то је значило повећање издвајања из европског буџета за 30 одсто. Колико може да траје период између добијања статуса и датума за преговоре?
- Искуства су различита. Македонија већ пет и по година чека у статусу кандидата, Црна Гора ће бар годину дана чекати. Охрабрује, међутим, недавна изјава европског комесара за проширење Штефана Филеа да у случају Србије не види разлог због којег би те две одлуке биле одвојене. Да ли је договор са Приштином услов за добијање датума за преговоре?
- Не. Србија је предложила отварање дијалога са Приштином да бисмо нашли у крајњем исходу и решење за најтеже питање, а то је питање статуса. Не треба околишати. Србија да би ушла у ЕУ, мора пронаћи решење око Косова, баш као и Приштина, уколико хоће даље у европским интеграцијама. Компромис између Београда и Приштине је у интересу Европе, па и света, јер би елиминисао постојеће поделе око овог веома осетљивог питања. О чињеници да је до марта испуњен само део циљева зацртаних Акционим планом:
- Тада се мерио учинак током првог квартала. Следећи пресек је 10. јуна на пленарној седници са ЕУ. Самим тим, имамо око шест недеља да урадимо већи део преосталог посла. Влада је ове недеље усвојила Закон о финансирању политичких активности, који је усаглашен са препорукама Венецијанске комисије. Постигнут је и јасан договор око законског укидања бланко оставки. Следеће велико искушење јесте усаглашавање Нацрта закона о јавној својини и закона о реституцији. Недавна одлука Уставног суда око реституције црквеним заједницама омогућава финализацију постојећег нацрта. Да ли има проблема у спровођењу Акционог плана?
- Није проблем политичка воља јер постоји консензус у друштву око нужности тих реформи. Европске интеграције су ту само идеја водиља, која нам даје нужни ритам. Не бих рекао да има проблема са појединим министарствима, али сигурно да су поједина министарства, попут финансија, заштите животне средине, инфраструктуре и пољопривреде, највише оптерећена.
Да ли је Србији загарантован статус кандидата до краја године?
- Нема никаквих гаранција. Добијање статуса биће резултат великог реформског напора и посвећености сарадњи са Хашким трибуналом. Не треба се заваравати, ЕУ због изузетно тешког економског момента не дели статусе, преговоре и повластице као што је то можда некада био случај. Пред нама је велика битка, али мислим да је можемо добити. Да ли је реално очекивати одређивање датума за почетак преговора?
- То је веома висока степеница. У случају Хрватске почетак преговора је одложен до лоцирања генерала Готовине, мада је Хрватска претходно уз статус кандидата добила и датум за почетак преговора. Не верујем да ће ЕУ поновити ту праксу већ ће, уколико наша достигнућа буду довољна, одредити тачан датум или, у противном, одложити одређивање датума за преговоре.
Шта ће за Србију значити добијање статуса кандидата?
- Свака дискусија са потенцијалним инвеститорима почиње питањем докле смо стигли са Европом. Статус кандидата представља гаранцију функционисања институција, обезбеђења правне сигурности и економске стабилности. Он, такође, отвара Србији приступ фондовима за пољопривреду, регионални развој и људске ресурсе. У случају других земаља, то је значило повећање издвајања из европског буџета за 30 одсто. Колико може да траје период између добијања статуса и датума за преговоре?
- Искуства су различита. Македонија већ пет и по година чека у статусу кандидата, Црна Гора ће бар годину дана чекати. Охрабрује, међутим, недавна изјава европског комесара за проширење Штефана Филеа да у случају Србије не види разлог због којег би те две одлуке биле одвојене. Да ли је договор са Приштином услов за добијање датума за преговоре?
- Не. Србија је предложила отварање дијалога са Приштином да бисмо нашли у крајњем исходу и решење за најтеже питање, а то је питање статуса. Не треба околишати. Србија да би ушла у ЕУ, мора пронаћи решење око Косова, баш као и Приштина, уколико хоће даље у европским интеграцијама. Компромис између Београда и Приштине је у интересу Европе, па и света, јер би елиминисао постојеће поделе око овог веома осетљивог питања. О чињеници да је до марта испуњен само део циљева зацртаних Акционим планом:
- Тада се мерио учинак током првог квартала. Следећи пресек је 10. јуна на пленарној седници са ЕУ. Самим тим, имамо око шест недеља да урадимо већи део преосталог посла. Влада је ове недеље усвојила Закон о финансирању политичких активности, који је усаглашен са препорукама Венецијанске комисије. Постигнут је и јасан договор око законског укидања бланко оставки. Следеће велико искушење јесте усаглашавање Нацрта закона о јавној својини и закона о реституцији. Недавна одлука Уставног суда око реституције црквеним заједницама омогућава финализацију постојећег нацрта. Да ли има проблема у спровођењу Акционог плана?
- Није проблем политичка воља јер постоји консензус у друштву око нужности тих реформи. Европске интеграције су ту само идеја водиља, која нам даје нужни ритам. Не бих рекао да има проблема са појединим министарствима, али сигурно да су поједина министарства, попут финансија, заштите животне средине, инфраструктуре и пољопривреде, највише оптерећена.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација