П:
О:
Читај ми
Нема разлога да факултети повећавају школарине
Београд,
19. јун 2011.
Министар просвете и науке у Влади Републике Србије Жарко Обрадовић оценио је данас да нема разлога да високошколске установе у Србији повећавају школарине, јер је држава издвојила већи износ за материјалне трошкове факултета.
Аутор:
Танјуг
Обрадовић је у интервјуу агенцији Танјуг уочи првог уписног рока на факултетима и високим школама који почиње у среду 22. јуна, упозорио да ће, уколико факултети игноришу ту одлуку, Министарство просвете и науке реаговати у складу са законским механизмима и мерама.
Коментаришући информацију да су неки факултети ипак повећали школарину, јер, како кажу, допис са мишљењем Министарства просвете и науке није стигао, Обрадовић тврди да за такав потез нема разлога, јер се плате редовно исплаћују већ три године, а држава је повећала и износ за материјалне трошкове факултета.
Наводећи да ће се на сва три нивоа студија ове године о трошку дрзаве школовати 35.157 студената, за 3.500 студената више него прошле године, министар просвете и науке је истакао да повећањем квоте неће бити "пробијања" буџета, јер је ове године пролазност студената нешто слабија, а неки факултети су у протеклој школској години уписали мањи број студената.
Уз препоруку младима да уписују само акредитоване факултете, Обрадовић је истакао да су студенти који се определе за групацију природних наука, практично себи обезбедили, ако имају добар просек студирања, да цео образовни циклус, на основним, мастер и докторским студијама буду финансирани од државе.
Истичући да се у Србији припрема рангирање универзитета на домаћој листи, Обрадовић је најавио да ће на јесен, у сарадњи са Конференцијом универзитета Србије, бити организован међународн скуп о формирању критеријума за рангирање факултета.
Неке актуелне светске листе објективно промовишу критеријуме који иду у прилог високоразвијеним земљама, што је далеко од наших транзиционих прилика, рекао је Обрадовић и додао да један од критеријума може бити успех студената.
Пре тога, треба изабрати која су то међународна такмичења референтна, рекао је министар просвете и науке и истакао да се за основне и средње школе као мера квалитета образовног система узимају постигнућа ученика, а кад је реч о факултетима мери се квалитет наставника, компетенције и цитираност.
Према његовим речима, 50 земаља у свету има своје националне листе и критеријуме квалитета, али постојеће критеријуме треба што више објективизирати, да би се дала шанса свима да покажу какав образовни систем имају.
Коментаришући информацију да су неки факултети ипак повећали школарину, јер, како кажу, допис са мишљењем Министарства просвете и науке није стигао, Обрадовић тврди да за такав потез нема разлога, јер се плате редовно исплаћују већ три године, а држава је повећала и износ за материјалне трошкове факултета.
Наводећи да ће се на сва три нивоа студија ове године о трошку дрзаве школовати 35.157 студената, за 3.500 студената више него прошле године, министар просвете и науке је истакао да повећањем квоте неће бити "пробијања" буџета, јер је ове године пролазност студената нешто слабија, а неки факултети су у протеклој школској години уписали мањи број студената.
Уз препоруку младима да уписују само акредитоване факултете, Обрадовић је истакао да су студенти који се определе за групацију природних наука, практично себи обезбедили, ако имају добар просек студирања, да цео образовни циклус, на основним, мастер и докторским студијама буду финансирани од државе.
Истичући да се у Србији припрема рангирање универзитета на домаћој листи, Обрадовић је најавио да ће на јесен, у сарадњи са Конференцијом универзитета Србије, бити организован међународн скуп о формирању критеријума за рангирање факултета.
Неке актуелне светске листе објективно промовишу критеријуме који иду у прилог високоразвијеним земљама, што је далеко од наших транзиционих прилика, рекао је Обрадовић и додао да један од критеријума може бити успех студената.
Пре тога, треба изабрати која су то међународна такмичења референтна, рекао је министар просвете и науке и истакао да се за основне и средње школе као мера квалитета образовног система узимају постигнућа ученика, а кад је реч о факултетима мери се квалитет наставника, компетенције и цитираност.
Према његовим речима, 50 земаља у свету има своје националне листе и критеријуме квалитета, али постојеће критеријуме треба што више објективизирати, да би се дала шанса свима да покажу какав образовни систем имају.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација