П:
О:
Читај ми
Одржати економску и политичку стабилност у наредном периоду
Београд,
22. јун 2011.
Председник Владе Републике Србије Мирко Цветковић изјавио је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Вечерње новости" да је излазак наше земље из кризе потпуно известан и да је сада важно да се одржи стабилност јер ће Србија тако показати да је држава у којој влада правна сигурност и у којој су инвеститори заштићени и добродошли.
Аутор:
novosti.rs
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Очекивани резултати до краја мандата реконструисане Владе:
- Добијање статуса кандидата за чланство у Европској унији (ЕУ), смањење незапослености, постепено повећање животног стандарда, окончање сарадње са Хашким трибуналом, конкретни резултати дијалога са косовским Албанцима у интересу свих.
За све то, потребна нам је економска и политичка стабилност у наредним месецима. После реконструкције Владе уверио сам се да можемо да делујемо као снажан тим. Брзо, ефикасно и са конкретним резултатима.
Највећи успеси у првих сто дана реконструсане Владе:
- Ова влада, пре свега, ради ефикасније. За свега три месеца учинили смо неке значајне помаке. Навешћу само неколико мера: олакшице у отплати кредита за грађане и предузећа, олакшице послодавцима за отварање нових радних места, обезбеђен новац за повезивање радног стажа, споразум са синдикатима и удружењима послодаваца...
Да ли је Србија преживела најтежи део кризе?
- Најгоре је прошло, излазак из кризе је потпуно известан. Ми смо кризу издржали на ногама. Битно је сада да одржимо стабилност - кључ је у нашем дворишту. Тако ћемо свету да покажемо да смо држава у којој влада правна сигурност, у којој нема изненађења, где су инвеститори добродошли и заштићени.
Да ли је, у било ком тренутку, Србији претило банкротство?
- Доста су нам одмогле те критике да је земља пред банкротством и да ћемо пропасти ако не продамо компанију ”Телеком”... Тиме су послати лоши сигнали, не о Влади, која је смењива, већ о држави. Нарочито што ти сигнали нису тачни. Захваљујући мерама које смо континуирано спроводили, банкротство ни у једном тренутку није претило Србији.
Резултати у смањењу незапослености:
- Два месеца заредом, у априлу и мају, имали смо пораст броја запослених, први пут за две године. Не причам о статистици Националне службе за запошљавање, јер је то показатељ који може да завара, јер се дешава да људи изгубе посао, а не пријаве се на биро. Ово говорим на основу укупног броја запослених у сектору предузећа на крају сваког месеца. Тачно је да раст није спектакуларан, приближно хиљаду људи месечно, али је тренд повећања незапослености заустављен.
Несташице и повећање цена намирница:
- Нема и неће више бити несташица. Цене хлеба и шећера су стабилизоване. Ништа се није десило од честих и драматичних упозорења да ће основне намирнице драстично да поскупе.
О инфлацији:
- Тачно је да смо у априлу имали највећу инфлацију у региону, али на њу је утицало повећање цене струје. Сада се тржиште стабилизује, а Народна банка Србије (НБС) је почела да ублажава монетарну политику. Очекујемо да ће инфлација наставити да пада. Оптимиста сам да ћемо крај године завршити са једноцифреном стопом.
Курс динара до краја године:
- Курс је део монетарне политике коју води НБС. За наш модел развоја изабран је, у договору са Централном банком, тзв. флексибилни курс, који одражава тренутни ниво понуде и тражње, а НБС има задатак да интервенише само у случају драстичних промена на дневној бази. Очекујем да ће те промене у наредном периоду бити релативно мале, а курс релативно стабилан.
О повећању обавезног учешћа за стамбене кредите:
- Влада је подржала грађане обезбеђујући средства за субвенционисане кредите. Покривамо учешће од 15 одсто, а грађани треба да издвоје само 10 одсто. Круг грађана који могу да добију субвенцију није узак. Ако интересовање за субвенционисане кредите буду веће, спремни смо да кроз ребаланс обезбедимо додатни новац.
Нове економске мере до краја године:
- Радићемо на смањењу неликвидности привреде. Увешћемо ограничене рокове плаћања обавеза, како би се прекинуо ланац у коме свако дугује свакоме. Разматрамо и разне мере у пољопривреди. Све то чинимо у правцу раста индустрије, односно извоза. Основаћемо и Развојну банку Србије до краја године.
Када ће грађани статистички осетити бољитак?
- Када стопа раста буде 4,5 одсто. У првом кварталу ове године забележили смо раст од три одсто, а добро је што је на то у највећој мери утицало повећање извоза, који је скочио за 31 одсто.
Да ли очекујете да ће ЕК дати препоруку о добијању статуса кандидата до краја године и датума за почетак преговора?
- Све што радимо иде у правцу добијања статуса кандидата. Србија неће направити грешку или пропустити да нешто одради. Сада ствари више зависе од ситуације у Европи и расположења за даље проширење. Добро је што нам из Брисела стижу охрабрујући сигнали.
Који је најтежи задатак на европском путу у наредним месецима?
- Закон о реституцији. Тај пропис мора да задовољи интересе оних којима је одузета имовина, али и да не угрози будућност наредних генерација. Ми ту немамо политички проблем, сви смо сложни да реституција мора да се обави, само морамо да пронађемо најбољи начин.
Да ли Влада има резервну стратегију ако не Србија не добије статус кандидата?
- Не могу ни да замислим да не добијемо статус кандидата до краја године. Верујем да ће у истом пакету ићи и датум преговора. Уосталом, реформе које спроводимо, важније су од самог циља, уласка у ЕУ, јер мењамо и побољшавамо сопствену државу.
Да ли је признање независности Косова услов за улазак Србије у ЕУ?
- И у самој ЕУ постоје различити ставови о Косову. Докле год макар и једна чланица, а сада их је пет, има различит став, нема јединствене политике ЕУ. Према томе, и признање не може да буде услов за интеграције.
Хоће ли резултати дијалога са Приштином бити следећи услов?
- За грађане је добро да ти преговори дају резултате. Не посматрам то кроз процес приступања Европи, већ кроз интересе људи који живе на Косову. Наша страна је у том дијалогу конструктивна, са низом алтернативних предлога. Наравно, нећемо пристајати на било каква решења која експлицитно или имплицитно доводе до признања државности Косова.
Да ли је Влада разматрала питање поделе Косова?
- Влада о томе није расправљала, то никада није била тема ни у припремама платформе за преговоре. Наш Устав јасно каже да је Косово јужна покрајина у Србији и тешко је замислити да ће било који званичник радити било шта што би кршило Устав.
Хоће ли Београд пристати да Еулекс води истрагу о трговини органима?
- Влада жели да се спроведе кредибилна и потпуна истрага и да се осумњичени изведу пред лице правде. Да и ови злочини, као и сви други почињени на овим просторима, буду у потпуности расветљени, јер је то обавеза према породицама жртава, али и према будућности. Наши аргументи за инсистирање да се истрага води под капом Уједињених нација (УН) прилично су јаки. Један од најважнијих је што су тако истраживани сви претходни злочини на простору бивше Југославије.
О евентуалним штрајковима радника:
- Споразумом са синдикатима и послодавцима договорили смо се практично да не буде протеста до краја године. Има грађана који су и у објективним тешкоћама и ми не можемо да останемо глуви на њихове захтеве. Верујем да масовних штрајкова неће бити.
Очекивани резултати до краја мандата реконструисане Владе:
- Добијање статуса кандидата за чланство у Европској унији (ЕУ), смањење незапослености, постепено повећање животног стандарда, окончање сарадње са Хашким трибуналом, конкретни резултати дијалога са косовским Албанцима у интересу свих.
За све то, потребна нам је економска и политичка стабилност у наредним месецима. После реконструкције Владе уверио сам се да можемо да делујемо као снажан тим. Брзо, ефикасно и са конкретним резултатима.
Највећи успеси у првих сто дана реконструсане Владе:
- Ова влада, пре свега, ради ефикасније. За свега три месеца учинили смо неке значајне помаке. Навешћу само неколико мера: олакшице у отплати кредита за грађане и предузећа, олакшице послодавцима за отварање нових радних места, обезбеђен новац за повезивање радног стажа, споразум са синдикатима и удружењима послодаваца...
Да ли је Србија преживела најтежи део кризе?
- Најгоре је прошло, излазак из кризе је потпуно известан. Ми смо кризу издржали на ногама. Битно је сада да одржимо стабилност - кључ је у нашем дворишту. Тако ћемо свету да покажемо да смо држава у којој влада правна сигурност, у којој нема изненађења, где су инвеститори добродошли и заштићени.
Да ли је, у било ком тренутку, Србији претило банкротство?
- Доста су нам одмогле те критике да је земља пред банкротством и да ћемо пропасти ако не продамо компанију ”Телеком”... Тиме су послати лоши сигнали, не о Влади, која је смењива, већ о држави. Нарочито што ти сигнали нису тачни. Захваљујући мерама које смо континуирано спроводили, банкротство ни у једном тренутку није претило Србији.
Резултати у смањењу незапослености:
- Два месеца заредом, у априлу и мају, имали смо пораст броја запослених, први пут за две године. Не причам о статистици Националне службе за запошљавање, јер је то показатељ који може да завара, јер се дешава да људи изгубе посао, а не пријаве се на биро. Ово говорим на основу укупног броја запослених у сектору предузећа на крају сваког месеца. Тачно је да раст није спектакуларан, приближно хиљаду људи месечно, али је тренд повећања незапослености заустављен.
Несташице и повећање цена намирница:
- Нема и неће више бити несташица. Цене хлеба и шећера су стабилизоване. Ништа се није десило од честих и драматичних упозорења да ће основне намирнице драстично да поскупе.
О инфлацији:
- Тачно је да смо у априлу имали највећу инфлацију у региону, али на њу је утицало повећање цене струје. Сада се тржиште стабилизује, а Народна банка Србије (НБС) је почела да ублажава монетарну политику. Очекујемо да ће инфлација наставити да пада. Оптимиста сам да ћемо крај године завршити са једноцифреном стопом.
Курс динара до краја године:
- Курс је део монетарне политике коју води НБС. За наш модел развоја изабран је, у договору са Централном банком, тзв. флексибилни курс, који одражава тренутни ниво понуде и тражње, а НБС има задатак да интервенише само у случају драстичних промена на дневној бази. Очекујем да ће те промене у наредном периоду бити релативно мале, а курс релативно стабилан.
О повећању обавезног учешћа за стамбене кредите:
- Влада је подржала грађане обезбеђујући средства за субвенционисане кредите. Покривамо учешће од 15 одсто, а грађани треба да издвоје само 10 одсто. Круг грађана који могу да добију субвенцију није узак. Ако интересовање за субвенционисане кредите буду веће, спремни смо да кроз ребаланс обезбедимо додатни новац.
Нове економске мере до краја године:
- Радићемо на смањењу неликвидности привреде. Увешћемо ограничене рокове плаћања обавеза, како би се прекинуо ланац у коме свако дугује свакоме. Разматрамо и разне мере у пољопривреди. Све то чинимо у правцу раста индустрије, односно извоза. Основаћемо и Развојну банку Србије до краја године.
Када ће грађани статистички осетити бољитак?
- Када стопа раста буде 4,5 одсто. У првом кварталу ове године забележили смо раст од три одсто, а добро је што је на то у највећој мери утицало повећање извоза, који је скочио за 31 одсто.
Да ли очекујете да ће ЕК дати препоруку о добијању статуса кандидата до краја године и датума за почетак преговора?
- Све што радимо иде у правцу добијања статуса кандидата. Србија неће направити грешку или пропустити да нешто одради. Сада ствари више зависе од ситуације у Европи и расположења за даље проширење. Добро је што нам из Брисела стижу охрабрујући сигнали.
Који је најтежи задатак на европском путу у наредним месецима?
- Закон о реституцији. Тај пропис мора да задовољи интересе оних којима је одузета имовина, али и да не угрози будућност наредних генерација. Ми ту немамо политички проблем, сви смо сложни да реституција мора да се обави, само морамо да пронађемо најбољи начин.
Да ли Влада има резервну стратегију ако не Србија не добије статус кандидата?
- Не могу ни да замислим да не добијемо статус кандидата до краја године. Верујем да ће у истом пакету ићи и датум преговора. Уосталом, реформе које спроводимо, важније су од самог циља, уласка у ЕУ, јер мењамо и побољшавамо сопствену државу.
Да ли је признање независности Косова услов за улазак Србије у ЕУ?
- И у самој ЕУ постоје различити ставови о Косову. Докле год макар и једна чланица, а сада их је пет, има различит став, нема јединствене политике ЕУ. Према томе, и признање не може да буде услов за интеграције.
Хоће ли резултати дијалога са Приштином бити следећи услов?
- За грађане је добро да ти преговори дају резултате. Не посматрам то кроз процес приступања Европи, већ кроз интересе људи који живе на Косову. Наша страна је у том дијалогу конструктивна, са низом алтернативних предлога. Наравно, нећемо пристајати на било каква решења која експлицитно или имплицитно доводе до признања државности Косова.
Да ли је Влада разматрала питање поделе Косова?
- Влада о томе није расправљала, то никада није била тема ни у припремама платформе за преговоре. Наш Устав јасно каже да је Косово јужна покрајина у Србији и тешко је замислити да ће било који званичник радити било шта што би кршило Устав.
Хоће ли Београд пристати да Еулекс води истрагу о трговини органима?
- Влада жели да се спроведе кредибилна и потпуна истрага и да се осумњичени изведу пред лице правде. Да и ови злочини, као и сви други почињени на овим просторима, буду у потпуности расветљени, јер је то обавеза према породицама жртава, али и према будућности. Наши аргументи за инсистирање да се истрага води под капом Уједињених нација (УН) прилично су јаки. Један од најважнијих је што су тако истраживани сви претходни злочини на простору бивше Југославије.
О евентуалним штрајковима радника:
- Споразумом са синдикатима и послодавцима договорили смо се практично да не буде протеста до краја године. Има грађана који су и у објективним тешкоћама и ми не можемо да останемо глуви на њихове захтеве. Верујем да масовних штрајкова неће бити.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација