П:
О:
Читај ми
Немачки званичници нису тражили признање Косова
Београд,
25. јун 2011.
Потпредседник Владе Републике Србије за европске интеграције Божидар Ђелић изјавио је да чланови бројних немачких делегација ниједног момента на званичним састанцима нису изразили став да ће Србија морати да призна једнострано проглашену независност Косова да би ушла у Европску унију.
Аутор:
Танјуг
Ђелић је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Политика" оценио да се у контактима са немачким званичницима заправо видело да је у тој кључној европској земљи, након хапшења Ратка Младића, нагло повећано интересовање за разматрање онога што је циљ Србије, а то је добијање статуса кандидата и почетак преговора о чланству.
Овај процес није математички алгоритам. Али, постоје три велике компоненте за позитивну одлуку. Прва је сарадња са Хашким трибуналом у којој је направљен огроман напредак, али која мора да се доврши. Друга је испуњење Акционог плана, а трећа први конкретни резултати у дијалогу између Београда и Приштине, указао је потпредседник Владе.
Према његовој оцени, наша земља добро напредује на сва три фронта, али је пред нама још пуно посла.
Наш приступ, истакао је Ђелић, није да размишљамо о процентима већ да избијемо аргументе из руку оних који би хтели да онемогуће напредак грађанима Србије на њиховом европском путу.
Зато сам у Европском парламенту недавно рекао да очекујемо од ЕУ да буде строга, али не и неправедна постављајући нове услове, објаснио је потпредседник Владе.
На питање има ли неких индиција из Брисела да би управо то могло да се догоди, он је одговорио да "нема најава, али да постоји ризик".
Корен тог ризика јесте економска криза која је у неким битним земљама ојачала антиевропске странке, указао је Ђелић и поновио да у ставу немачких посланика не назире поменуте индиције.
Према његовим речима, став Немачке јесте да је Србији место унутар ЕУ. Немачка је највећи појединачни донатор у нашој земљи са милијарду евра у последњој деценији и веома је добро што смо имали у посети тако велики број немачких званичника, који припремају очекивану посету канцеларке Ангеле Меркел у августу.
Назире се да Немачка жели да има елементе не да би онемогућила почетак преговора Србије за улазак у ЕУ, већ да би видела има ли довољно аргумената да то подржи, закључио ј Ђелић.
Овај процес није математички алгоритам. Али, постоје три велике компоненте за позитивну одлуку. Прва је сарадња са Хашким трибуналом у којој је направљен огроман напредак, али која мора да се доврши. Друга је испуњење Акционог плана, а трећа први конкретни резултати у дијалогу између Београда и Приштине, указао је потпредседник Владе.
Према његовој оцени, наша земља добро напредује на сва три фронта, али је пред нама још пуно посла.
Наш приступ, истакао је Ђелић, није да размишљамо о процентима већ да избијемо аргументе из руку оних који би хтели да онемогуће напредак грађанима Србије на њиховом европском путу.
Зато сам у Европском парламенту недавно рекао да очекујемо од ЕУ да буде строга, али не и неправедна постављајући нове услове, објаснио је потпредседник Владе.
На питање има ли неких индиција из Брисела да би управо то могло да се догоди, он је одговорио да "нема најава, али да постоји ризик".
Корен тог ризика јесте економска криза која је у неким битним земљама ојачала антиевропске странке, указао је Ђелић и поновио да у ставу немачких посланика не назире поменуте индиције.
Према његовим речима, став Немачке јесте да је Србији место унутар ЕУ. Немачка је највећи појединачни донатор у нашој земљи са милијарду евра у последњој деценији и веома је добро што смо имали у посети тако велики број немачких званичника, који припремају очекивану посету канцеларке Ангеле Меркел у августу.
Назире се да Немачка жели да има елементе не да би онемогућила почетак преговора Србије за улазак у ЕУ, већ да би видела има ли довољно аргумената да то подржи, закључио ј Ђелић.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација