П:
О:
Читај ми
Други тромесечни извештај о реализацији Акционог плана до средине јула
Београд,
2. јул 2011.
Потпредседник Владе Србије задужен за европске интеграције Божидар Ђелић изјавио је данас да би добра сарадња Србије с Хашким трибуналом и чињеница да је Београд предложио дијалог са Приштином требало да допринесу консензусу у оквиру ЕУ како би Србија крајем године добила статус кандидата и датум за почетак преговора за пуноправно чланство у ЕУ.
Аутор:
Танјуг
Ђелић је у интервјуу за агенцију Танјуг истакао да би испуњавање многобројних елемената у реформском програму, које садржи и Акциони план за испуњење препорука Европске комисије, и чињеница да је у току дијалог са Приштином, чији се конкретни резултати очекују током лета, требало да допринесу позитивном мишљењу унутар ЕУ.
Потпредседник Владе је навео да би све то, на бази резултата, а не привилегије, требало да доведе до консензуса унутар Уније за додељивање статуса кандидата, али и одређивање датума за почетак преговора за улазак у ЕУ.
За добијање статуса кандидата и почетак преговора за чланство у ЕУ једина ствар која се очекује су први конкретни резултати дијалога са Приштином који смо ми сами предложили и ништа више, нагласио је он.
Говорећи о ратификацији Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП), он је навео да је важно да све или готово све земље чланице ЕУ ратификују овај споразум до краја године јер земља која има ратификован ССП практично постаје придружена чланица ЕУ.
Потпредседник Владе објаснио је да је ратификација ССП значајна и због тога што се у прошлости није десило да једна земља почне преговоре за улазак у ЕУ, а да нема ратификован ССП.
Он је напоменуо да је одлука Комитета за европске послове холандског парламента да покрене процес ратификације ССП између ЕУ и Србије значајна за почетак преговора Србије са ЕУ, као и да показује да је „хашки услов“ у великој мери испуњен.
Ђелић је саопштио да је до сада 17 земаља чланица ЕУ ратификовало ССП, две су га ратификовале, али морају још да пошаљу доказ за то Бриселу, а када су у питању Француска и Финска, само је питање недеља када ће и оне то учинити.
Говорећи о Акционом плану и препорукама наведеним у њему, Ђелић је истакао да је много тога урађено од краја марта, али да је преостало још доста посла.
Он је навео да ће до средине јула други тромесечни извештај о реализацији Акционог плана бити достављен Влади Србије, а у наредном периоду би требало усвојити још неке важне законе, међу којима су и закони о јавној својини и о повраћају имовине.
Када је реч о другим актима који су предвиђени Акционим планом, Ђелић је нагласио да је неопходна реформа у области правосуђа, доношење више закона у домену инфраструктуре, као и да је битно да се тај посао обави током јула и августа како би се све то рачунало у предстојећем мишљењу ЕК.
Он је напоменуо да неке ставке које су предвиђене Акционим планом, попут борбе против корупције, представљају процес и да рад на њима неће престати ни када Србија добије статус кандидата.
Говорећи о средствима која Србија добија у претприступној фази, Ђелић је подсетио на то да је Европска комисија представила предлог за буџет ЕУ у периоду од 2014. до 2020. године и да у том предлогу износ новца за проширење није смањен, супротно неким очекивањима.
Он је, међутим, навео да се на том плану очекује мукотрпан процес преговарања, будући да је Велика Британија истакла да је такав предлог буџета неприхватљив.
Према његовим речима, значајно повећање средстава Србија би могла да добије стицањем статуса кандидата.
Потпредседник Владе је навео да би све то, на бази резултата, а не привилегије, требало да доведе до консензуса унутар Уније за додељивање статуса кандидата, али и одређивање датума за почетак преговора за улазак у ЕУ.
За добијање статуса кандидата и почетак преговора за чланство у ЕУ једина ствар која се очекује су први конкретни резултати дијалога са Приштином који смо ми сами предложили и ништа више, нагласио је он.
Говорећи о ратификацији Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП), он је навео да је важно да све или готово све земље чланице ЕУ ратификују овај споразум до краја године јер земља која има ратификован ССП практично постаје придружена чланица ЕУ.
Потпредседник Владе објаснио је да је ратификација ССП значајна и због тога што се у прошлости није десило да једна земља почне преговоре за улазак у ЕУ, а да нема ратификован ССП.
Он је напоменуо да је одлука Комитета за европске послове холандског парламента да покрене процес ратификације ССП између ЕУ и Србије значајна за почетак преговора Србије са ЕУ, као и да показује да је „хашки услов“ у великој мери испуњен.
Ђелић је саопштио да је до сада 17 земаља чланица ЕУ ратификовало ССП, две су га ратификовале, али морају још да пошаљу доказ за то Бриселу, а када су у питању Француска и Финска, само је питање недеља када ће и оне то учинити.
Говорећи о Акционом плану и препорукама наведеним у њему, Ђелић је истакао да је много тога урађено од краја марта, али да је преостало још доста посла.
Он је навео да ће до средине јула други тромесечни извештај о реализацији Акционог плана бити достављен Влади Србије, а у наредном периоду би требало усвојити још неке важне законе, међу којима су и закони о јавној својини и о повраћају имовине.
Када је реч о другим актима који су предвиђени Акционим планом, Ђелић је нагласио да је неопходна реформа у области правосуђа, доношење више закона у домену инфраструктуре, као и да је битно да се тај посао обави током јула и августа како би се све то рачунало у предстојећем мишљењу ЕК.
Он је напоменуо да неке ставке које су предвиђене Акционим планом, попут борбе против корупције, представљају процес и да рад на њима неће престати ни када Србија добије статус кандидата.
Говорећи о средствима која Србија добија у претприступној фази, Ђелић је подсетио на то да је Европска комисија представила предлог за буџет ЕУ у периоду од 2014. до 2020. године и да у том предлогу износ новца за проширење није смањен, супротно неким очекивањима.
Он је, међутим, навео да се на том плану очекује мукотрпан процес преговарања, будући да је Велика Британија истакла да је такав предлог буџета неприхватљив.
Према његовим речима, значајно повећање средстава Србија би могла да добије стицањем статуса кандидата.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација