П:
О:
Читај ми
Ребалансом буџета потврђена социјална одговорност Владе
Београд,
21. септембар 2011.
Председник Владе Републике Србије Мирко Цветковић поручио је да Влада активно прати дешавања у светској економији, а посебно све оно што тренутно погађа регион и земље са којима имамо интензивнију привредну сарадњу.
Аутор:
novosti.rs
Цветковић је у интервјуу за данашње издање дневног листа „Вечерње новости“ истакао да ће у случају да негативни ефекти светских дешавања запрете макроекономској стабилности наше земље, бити предузете све неопходне мере.
Он је оценио да је неминован утицај светских економских дешавања на Србију као земљу отворене економије, и додао да је тешко са сигурношћу рећи колико нас актуелни талас глобалних проблема може погодити.
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Зашто у актуелном ребалансу буџета нема нових мера којима би се спречио утицај економске кризе:
– Након усвојеног ребаланса буџета, подстицаји привредних активности биће за 2,8 милијарди динара већи него до сада.
За програм подршке привреди, путем Фонда за развој, обезбеђено је додатних 650 милиона динара, а за субвенције приватним предузећима за реализацију директних страних инвестиција додатних 800 милиона динара. Наменски кредити за подстицање производње и извоза биће стимулисани са допунских 450 милиона динара.
С обзиром на то да су, у досадашњем периоду ове године, углавном потрошена средства намењена за подстицај станоградње, кроз програм субвенционисаних стамбених кредита за ову намену биће доступно још 300 милиона динара, док ће за Транзициони фонд, основан за збрињавање оних који остају без посла, бити додатно издвојено више од 615 милиона динара.
Најзначајније уштеде:
– Најзначајније уштеде биће остварене на капиталним издацима, али због спорије реализације великог броја мањих пројеката. Поред тога, смањени су трошкови за камате по основу задуживања, али, опет, због ниже реализације у односу на план, као и код нето позајмица из буџета.
Велики инфраструктурни пројекти:
– Ребаланс буџета не значи одлагање или одустајање од великих инфраструктурних пројеката, као што су завршетак Коридора 10, изградња моста Земун–Борча, изградња станова на локацији некадашње касарне „Степа Степановић“, или обилазнице око Београда.
Шта предвиђа ребаланс буџета:
– Ребалансом буџета потврђена је социјална одговорност Владе јер ће бити омогућено и законски регулисано повећање плата и пензија за 14,7 милијарди динара, као и социјалних давања за 3,1 милијарду динара, што је у складу са новим Законом о социјалној заштити.
Обезбеђују ли се, ипак, нека средства која би омогућила нова запошљавања:
– Одлучили смо да ребалансом не смањујемо средства намењена за активне мере запошљавања, као ни субвенције за пољопривредну производњу.
Има ли најава да би инвеститори могли да повећају ниво улагања:
– У прошлој и овој години реализован је или започет већи број инвестиција у приватном сектору. Тако ће, на пример, крајем године, као што је планирано, бити све спремно да започне производња 200.000 аутомобила у новој фабрици ”Фијата” у Крагујевцу. Овако велики пројекат неће само допринети подизању технолошког нивоа, извозним перформансама и конкурентности Србије, већ ће бити и важан сигнал за долазак других великих инвеститора у сектор индустрије, аграра, грађевинарства, телекомуникација и информационог друштва, а таквих најава већ има.
Он је оценио да је неминован утицај светских економских дешавања на Србију као земљу отворене економије, и додао да је тешко са сигурношћу рећи колико нас актуелни талас глобалних проблема може погодити.
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Зашто у актуелном ребалансу буџета нема нових мера којима би се спречио утицај економске кризе:
– Након усвојеног ребаланса буџета, подстицаји привредних активности биће за 2,8 милијарди динара већи него до сада.
За програм подршке привреди, путем Фонда за развој, обезбеђено је додатних 650 милиона динара, а за субвенције приватним предузећима за реализацију директних страних инвестиција додатних 800 милиона динара. Наменски кредити за подстицање производње и извоза биће стимулисани са допунских 450 милиона динара.
С обзиром на то да су, у досадашњем периоду ове године, углавном потрошена средства намењена за подстицај станоградње, кроз програм субвенционисаних стамбених кредита за ову намену биће доступно још 300 милиона динара, док ће за Транзициони фонд, основан за збрињавање оних који остају без посла, бити додатно издвојено више од 615 милиона динара.
Најзначајније уштеде:
– Најзначајније уштеде биће остварене на капиталним издацима, али због спорије реализације великог броја мањих пројеката. Поред тога, смањени су трошкови за камате по основу задуживања, али, опет, због ниже реализације у односу на план, као и код нето позајмица из буџета.
Велики инфраструктурни пројекти:
– Ребаланс буџета не значи одлагање или одустајање од великих инфраструктурних пројеката, као што су завршетак Коридора 10, изградња моста Земун–Борча, изградња станова на локацији некадашње касарне „Степа Степановић“, или обилазнице око Београда.
Шта предвиђа ребаланс буџета:
– Ребалансом буџета потврђена је социјална одговорност Владе јер ће бити омогућено и законски регулисано повећање плата и пензија за 14,7 милијарди динара, као и социјалних давања за 3,1 милијарду динара, што је у складу са новим Законом о социјалној заштити.
Обезбеђују ли се, ипак, нека средства која би омогућила нова запошљавања:
– Одлучили смо да ребалансом не смањујемо средства намењена за активне мере запошљавања, као ни субвенције за пољопривредну производњу.
Има ли најава да би инвеститори могли да повећају ниво улагања:
– У прошлој и овој години реализован је или започет већи број инвестиција у приватном сектору. Тако ће, на пример, крајем године, као што је планирано, бити све спремно да започне производња 200.000 аутомобила у новој фабрици ”Фијата” у Крагујевцу. Овако велики пројекат неће само допринети подизању технолошког нивоа, извозним перформансама и конкурентности Србије, већ ће бити и важан сигнал за долазак других великих инвеститора у сектор индустрије, аграра, грађевинарства, телекомуникација и информационог друштва, а таквих најава већ има.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација