П:
О:
Читај ми
Попис становништва од 1. до 15. октобра
Београд,
28. септембар 2011.
Начелник Одељења за попис у Републичком заводу за статистику Снежана Лакчевић изјавила је данас да грађани током предстојећег пописа становништва неће морати да одговоре на четири питања – о националној припадности, вероисповести, матерњем језику и инвалидитету.
Лакчевић је у изјави за агенцију Бета истакла да ће попис становништва у Србији бити одржан од 1. до 15. октобра и да ће више од 41.000 пописивача први пут грађанима поставити и нека нова питања, попут питања о коришћењу интернета и начину на који стижу од куће до посла или школе.
Она је навела да пописивач мора да забележи да грађанин није желео да се изјасни о неком од ових питања, и додала да се питање о инвалидитету и таквој врсти здравствених проблема први пут поставља на попису у нашој земљи.
Према њеним речима, уколико грађанин одбије да се попише и да податке, пописивач ће прво обавестити пописног инструктора и пописну комисију, а ако ни то не уроди плодом, изриче се казна од 20.000 до 50.000 динара.
Ако пописивач у стану затекне пунолетно лице, оно ће дати и податке о осталим члановима домаћинства, нагласила је Лакчевић.
Она је саопштила да је потребно да пунолетно лице у том тренутку зна јединствене матичне бројеве чланова породице, при чему се број може прочитати и са папира и није неопходно да се документа дају на увид.
Уколико грађани приликом пописа буду носили и здравствене књижице, пописивачи ће из њих преписати шифре радних делатности, додала је Лакчевић.
Пописивачи ће имати легитимације, а сам попис обављаће се методом интервјуа, истакла је она и напоменула да ће пописивачи питања читати са пописног листића.
Лакчевић је навела да се ове године први пут пописују и бескућници који бораве у прихватилиштима или свратиштима за децу и одрасле.
Она је нагласила да ће се на попису одговарати и на питање о томе како се стиже од куће до посла или школе, којом врстом превоза или пешице, а пописивачи ће грађане питати и о томе да ли знају да у свакодневном животу користе рачунар.
Интересује нас да ли грађани знају да раде обраду текста, да раде са табелама, да ли у свакодневном животу користе интернет и знају ли да примају и шаљу електронску пошту, саопштила је Лакчевић и додала да ће се на тај начин сазнати колико је компјутерски писменог становништва у Србији.
Она је истакла да податке које су добили пописивачи морају да чувају као тајну, а Завод за статистику податке може да користи само у статистичке сврхе.
Лакчевић је напоменула и да ће попис Србију коштати нешто мање од 2,7 милијарди динара, а трошак између 330 и 350 динара по становнику Србију сврстава међу земље са најјефтиније обављеним пописом.
Попис ће, како је навела, показати демографску слику Србије, при чему је, након прошлог пописа 2002. године, наша земља са просечном старошћу грађана од приближно 41 годину сврстана међу десет најстаријих држава у светским размерама.
Она је саопштила да је прошли попис први пут показао и да Србија има више становника старијих од 65 година него становништва млађег од 15 година.
Прелиминарни резултати пописа, подаци о броју становника и домаћинстава биће познати 15. новембра, а од 15. септембра наредне године почеће да се објављују коначни резултати, док цео посао мора да буде завршен до децембра 2013. године.
Наредни попис становништва предвиђен је за 2021. годину.
Она је навела да пописивач мора да забележи да грађанин није желео да се изјасни о неком од ових питања, и додала да се питање о инвалидитету и таквој врсти здравствених проблема први пут поставља на попису у нашој земљи.
Према њеним речима, уколико грађанин одбије да се попише и да податке, пописивач ће прво обавестити пописног инструктора и пописну комисију, а ако ни то не уроди плодом, изриче се казна од 20.000 до 50.000 динара.
Ако пописивач у стану затекне пунолетно лице, оно ће дати и податке о осталим члановима домаћинства, нагласила је Лакчевић.
Она је саопштила да је потребно да пунолетно лице у том тренутку зна јединствене матичне бројеве чланова породице, при чему се број може прочитати и са папира и није неопходно да се документа дају на увид.
Уколико грађани приликом пописа буду носили и здравствене књижице, пописивачи ће из њих преписати шифре радних делатности, додала је Лакчевић.
Пописивачи ће имати легитимације, а сам попис обављаће се методом интервјуа, истакла је она и напоменула да ће пописивачи питања читати са пописног листића.
Лакчевић је навела да се ове године први пут пописују и бескућници који бораве у прихватилиштима или свратиштима за децу и одрасле.
Она је нагласила да ће се на попису одговарати и на питање о томе како се стиже од куће до посла или школе, којом врстом превоза или пешице, а пописивачи ће грађане питати и о томе да ли знају да у свакодневном животу користе рачунар.
Интересује нас да ли грађани знају да раде обраду текста, да раде са табелама, да ли у свакодневном животу користе интернет и знају ли да примају и шаљу електронску пошту, саопштила је Лакчевић и додала да ће се на тај начин сазнати колико је компјутерски писменог становништва у Србији.
Она је истакла да податке које су добили пописивачи морају да чувају као тајну, а Завод за статистику податке може да користи само у статистичке сврхе.
Лакчевић је напоменула и да ће попис Србију коштати нешто мање од 2,7 милијарди динара, а трошак између 330 и 350 динара по становнику Србију сврстава међу земље са најјефтиније обављеним пописом.
Попис ће, како је навела, показати демографску слику Србије, при чему је, након прошлог пописа 2002. године, наша земља са просечном старошћу грађана од приближно 41 годину сврстана међу десет најстаријих држава у светским размерама.
Она је саопштила да је прошли попис први пут показао и да Србија има више становника старијих од 65 година него становништва млађег од 15 година.
Прелиминарни резултати пописа, подаци о броју становника и домаћинстава биће познати 15. новембра, а од 15. септембра наредне године почеће да се објављују коначни резултати, док цео посао мора да буде завршен до децембра 2013. године.
Наредни попис становништва предвиђен је за 2021. годину.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација