П:
О:
Читај ми
Децентрализација Косова и Метохије најважније питање
Београд,
7. јул 2005.
Министар за државну управу и локалну самоуправу у Влади Републике Србије Зоран Лончар изјавио је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Политика" да без испуњавања стандарда нема разговора о статусу Косова и Метохије јер је то редослед потеза који су промовисале УН, као и да је у овом тренутку важније отпочињање разговора о децентрализацији власти у покрајини.
Зоран Лончар
Званични сајт Владе Србије преноси овај разговор.
Разговори о децентрализацији и уласку Срба у косметске институције:
– Разговоре о децентрализацији треба одвојити од разговора о уласку у институције. У овом моменту постоји простор да се разговара о моделу и степену децентрализације власти. О уласку у институције одлучиће највише политичко руководство Србије у разговору са политичким представницима Срба са Косова и Метохије. При том се мора водити рачуна да, иако се улази у институције, остаје спорно веома важно питање репрезентативности политичких представника Срба, с обзиром на чињеницу да се на прошлогодишњим изборима за Скупштину Косова и Метохије српско бирачко тело одазвало са више него скромних 0,3 одсто.
Шта би децентрализација донела Србима:
– Политички проблем који имају Србија и Космет, а који је везан за стандарде и статус покрајине, треба решавати кроз директан разговор званичног Београда и званичне Приштине. Ти разговори као резултат би требало да имају неко компромисно решење које би се кретало у политичком оквиру "мање од независности, више од аутономије". Међупростор између независности и аутономије попуњава се децентрализацијом, и то различитим степенима и модалитетима децентрализације која постоји не само у теорији, већ и у неким упоредним искуствима. Ту треба тражити тај компромис. Децентрализација је најбоље решење за српску заједницу на Космету и за Србију уопште. Она представља најбољи начин да се заштите сви грађани који живе на Косову и Метохији, па самим тим и српски народ који је остао да живи у покрајини, и да се тако створе услови за повратак свих оних који су у протеклим годинама морали да напусте овај простор.
Недавно одржани скуп у Луцерну:
– Скуп у Луцерну је само један у низу састанака који су се одржавали у организацији ПЕРА-Пројекта за етничке односе, невладине организације из САД и Министарства иностраних послова Швајцарске. У питању је искључиво неформални састанак, а то је била прилика да се о важним питањима по будућност региона, а пре свега положаја Космета у оквиру региона, разговара неформално, да будемо политичари ослобођени оног терета одговорности коју носи јавно изговорена реч носиоца јавне функције.
Ово је други пут у последњих годину дана да на истом месту и у сличном саставу разговарамо и бар по мишљењу организатора напредак је то што је албанска страна уопште спремна да седне и разговара са српским представницима. До пре годину дана одбијао се било какав покушај разговора. Овог пута се разговарало, али су стране остале на својим првобитним позицијама, пре свега представници албанских политичких странака који су остали на основној позицији – независност Космета.
Да ли је тачно да би разговори о коначном статусу требало да почну у септембру, као што то најављује премијер Космета Бајрам Косуми и да ли уопште има икаквих рокова:
– Да би се разговарало о статусу неопходно је претходно да се одговори на питање да ли су испуњени стандарди. Без стандарда нема разговора о статусу јер је то редослед потеза који су промовисале УН. Зато ми у Влади Србије с пажњом очекујемо оцену званичног представника УН Каја Еидеа који би требало да у року од три месеца, колики му је мандат, поднесе извештај о достигнутости стандарда. Ових неколико експлозија које су потресале Косово и Метохију протеклих дана представљају веома јасне и забрињавајуће политичке поруке послате, пре свега, међународној јавности. Оне говоре у великој мери о томе каква је испуњеност стандарда. И јучерашња порука међународне јавности упућена Космету, да ће и ти догађаји бити узети у обзир приликом оцене стандарда, говори нам да можда неће тако брзо као што премијер Космета очекује започети разговори о статусу ове покрајине у оквиру Србије и државне заједнице.
Било би много боље када би политичко руководство Косова и Метохије тај период, до почетка разговора о коначном статусу, на најбољи могући начин искористило да стандарде, поготово оне у области људских слобода и права, максимално испуни, а не да чека да прође неко имагинарно време да се сопствени зацртани рокови остваре.
Који су наредни потези Србије, шта нас очекује у неколико наредних месеци:
– Очекујем да ће наредни месеци бити посвећени процесу оцене испуњености стандарда и ми са великом пажњом чекамо тај извештај. Космет је далеко од онога што су стандарди нормалних, људских права и слобода у било којој другој земљи.
Док траје утврђивање стања стандарда постоји спремност Београда да отпочне дијалог са званичним албанским представницима. Упућене су понуде председника и премијера Србије председнику, односно премијеру Космета да се безусловно почне са разговорима. Да је било спремности албанске стране, ти разговори су могли да почну још пре два месеца. Иако они сада тврде да желе те разговоре, време ће показати да ли осим вербалне постоји и реална политичка воља за разговоре. До сада су изналазили формалне изговоре за одлагање састанака.
Разговори о децентрализацији и уласку Срба у косметске институције:
– Разговоре о децентрализацији треба одвојити од разговора о уласку у институције. У овом моменту постоји простор да се разговара о моделу и степену децентрализације власти. О уласку у институције одлучиће највише политичко руководство Србије у разговору са политичким представницима Срба са Косова и Метохије. При том се мора водити рачуна да, иако се улази у институције, остаје спорно веома важно питање репрезентативности политичких представника Срба, с обзиром на чињеницу да се на прошлогодишњим изборима за Скупштину Косова и Метохије српско бирачко тело одазвало са више него скромних 0,3 одсто.
Шта би децентрализација донела Србима:
– Политички проблем који имају Србија и Космет, а који је везан за стандарде и статус покрајине, треба решавати кроз директан разговор званичног Београда и званичне Приштине. Ти разговори као резултат би требало да имају неко компромисно решење које би се кретало у политичком оквиру "мање од независности, више од аутономије". Међупростор између независности и аутономије попуњава се децентрализацијом, и то различитим степенима и модалитетима децентрализације која постоји не само у теорији, већ и у неким упоредним искуствима. Ту треба тражити тај компромис. Децентрализација је најбоље решење за српску заједницу на Космету и за Србију уопште. Она представља најбољи начин да се заштите сви грађани који живе на Косову и Метохији, па самим тим и српски народ који је остао да живи у покрајини, и да се тако створе услови за повратак свих оних који су у протеклим годинама морали да напусте овај простор.
Недавно одржани скуп у Луцерну:
– Скуп у Луцерну је само један у низу састанака који су се одржавали у организацији ПЕРА-Пројекта за етничке односе, невладине организације из САД и Министарства иностраних послова Швајцарске. У питању је искључиво неформални састанак, а то је била прилика да се о важним питањима по будућност региона, а пре свега положаја Космета у оквиру региона, разговара неформално, да будемо политичари ослобођени оног терета одговорности коју носи јавно изговорена реч носиоца јавне функције.
Ово је други пут у последњих годину дана да на истом месту и у сличном саставу разговарамо и бар по мишљењу организатора напредак је то што је албанска страна уопште спремна да седне и разговара са српским представницима. До пре годину дана одбијао се било какав покушај разговора. Овог пута се разговарало, али су стране остале на својим првобитним позицијама, пре свега представници албанских политичких странака који су остали на основној позицији – независност Космета.
Да ли је тачно да би разговори о коначном статусу требало да почну у септембру, као што то најављује премијер Космета Бајрам Косуми и да ли уопште има икаквих рокова:
– Да би се разговарало о статусу неопходно је претходно да се одговори на питање да ли су испуњени стандарди. Без стандарда нема разговора о статусу јер је то редослед потеза који су промовисале УН. Зато ми у Влади Србије с пажњом очекујемо оцену званичног представника УН Каја Еидеа који би требало да у року од три месеца, колики му је мандат, поднесе извештај о достигнутости стандарда. Ових неколико експлозија које су потресале Косово и Метохију протеклих дана представљају веома јасне и забрињавајуће политичке поруке послате, пре свега, међународној јавности. Оне говоре у великој мери о томе каква је испуњеност стандарда. И јучерашња порука међународне јавности упућена Космету, да ће и ти догађаји бити узети у обзир приликом оцене стандарда, говори нам да можда неће тако брзо као што премијер Космета очекује започети разговори о статусу ове покрајине у оквиру Србије и државне заједнице.
Било би много боље када би политичко руководство Косова и Метохије тај период, до почетка разговора о коначном статусу, на најбољи могући начин искористило да стандарде, поготово оне у области људских слобода и права, максимално испуни, а не да чека да прође неко имагинарно време да се сопствени зацртани рокови остваре.
Који су наредни потези Србије, шта нас очекује у неколико наредних месеци:
– Очекујем да ће наредни месеци бити посвећени процесу оцене испуњености стандарда и ми са великом пажњом чекамо тај извештај. Космет је далеко од онога што су стандарди нормалних, људских права и слобода у било којој другој земљи.
Док траје утврђивање стања стандарда постоји спремност Београда да отпочне дијалог са званичним албанским представницима. Упућене су понуде председника и премијера Србије председнику, односно премијеру Космета да се безусловно почне са разговорима. Да је било спремности албанске стране, ти разговори су могли да почну још пре два месеца. Иако они сада тврде да желе те разговоре, време ће показати да ли осим вербалне постоји и реална политичка воља за разговоре. До сада су изналазили формалне изговоре за одлагање састанака.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација