П:
О:
Читај ми
Политика Немачке према СЦГ неће се мењати
Београд,
28. новембар 2005.
Потпредседник Владе Републике Србије Мирољуб Лабус изјавио је у интервјуу за дневни лист "Данас", поводом недавно одржане дводневне конференције "Проширивање ЕУ и будућност југоисточне Европе", коју је у Берлину организовао Пакт за стабилност југоисточне Европе, да је Европска комисија пре две недеље објавила свој стратегијски план о прикључивању свих земаља југоисточне Европе ЕУ.
Мирољуб Лабус
Званични сајт Владе Републике Србије преноси овај интервју у целини.
Прикључивање свих земаља југоисточне Европе ЕУ:
- Иако је, као и свуда, било дилеме у вези са тим да ли ће Европска унија да настави са процесом проширивања или ће га на неко време зауставити, та дилема је отклоњена. Преовладало је мишљење да треба наставити процес проширивања. Европска комисија је пре две недеље објавила свој стратегијски план о прикључивању свих земаља југоисточне Европе ЕУ и упозорила на то да се сви држе те стратегије, што значи да ће свака земља ући у ЕУ у складу с временом у коме испуни критеријуме који су неопходни за чланство.
Конференција у Берлину:
- Радило се о размени мишљења на високом нивоу будући да су конференцији присуствовали министри или потпредседници влада који воде преговоре о прикључењу њихових земаља из региона југоисточне Европе ЕУ. Такође, на скупу су били представници појединих земаља ЕУ које су биле заступљене на нивоу политичких директора или директора европских департмана, али и немачки посланици који учествују у креирању политике своје земље.
Дилема да ли је за придруживање неопходно доношење новог устава, или је оно могуће и на основу постојећих конвенција, односно Споразума из Нице:
- Став је био да је потребан нови устав, али и да се по Споразуму из Нице може наставити придруживање. Потврђено је политичко обећање из Солуна да је будућност свих земаља западног Балкана у Европској унији. Што се тиче СЦГ, сви очекују да се на транспарентан и фер начин реши питање референдума у Црној Гори и да се потом на основу воље бирача у Црној Гори предузму одговарајуће мере, односно да након референдума, какав год исход био, владе Србије и Црне Горе седну за преговарачки сто и виде шта треба да се уради - ако опстаје државна заједница, како је уредити и учинити функционалном, а ако се у Црној Гори определе за независност, како уредити односе између две државе, брзо и на најбољи могући начин. Наш пут ка ЕУ је потврђен, а од нас зависи колико брзо ћемо ићи тим путем.
Хашки трибунал и проблем Косова и Метохије:
- Није било посебног говора о условима за прикључење СЦГ Европској унији, односно пуној сарадњи с Хашким трибуналом и изручењу Ратка Младића. Неколико учесника је то напоменуло, а подразумева се да су то претпоставке које постоје за улазак у ЕУ.
Разговарало се и о Косову, али не с превише детаља. Вероватно је најзанимљивија била идеја изречена првог дана, која је подразумевала ограничени суверенитет, али вероватно се ради о "пробном балону" како би се о томе разговарало неком другом приликом.
Билатерални сусрети:
- Имао сам више билатералних сусрета, између осталог с државним министром у Министарству иностраних послова Гернотом Ерлером, политичким директором у овом министарству Михаелом Шефером, државним секретаром у Министарству привреде Барбаром Хендрикс и државним министром у Министарству одбране Фридбертом Пфлигером.
Фактички сам први представник Владе Србије који се сусрео с новим званичницима у Немачкој с обзиром на то да је Влада формирана тек пре неколико дана. То је била и добра и лоша страна јер су сви министри на путу, будући да Немачка жели да покаже да намерава да поклони пажњу својим суседима, односно осталим чланицама ЕУ.
Ипак, добра страна је била што сам из прве руке могао да се уверим у континуитет немачке политике. Мој утисак је да ће нова немачка Влада наставити стару политику Немачке и према региону и према прикључивању наше земље ЕУ. То је добра вест јер је било неких дилема током предизборне кампање да ли ће се ти односи у неком смислу променити.
Дакле, неће бити неких суштинских промена, него ће се наставити она политика која је већ одавно дефинисана и којом смо ми у Београду задовољни.
Прикључивање свих земаља југоисточне Европе ЕУ:
- Иако је, као и свуда, било дилеме у вези са тим да ли ће Европска унија да настави са процесом проширивања или ће га на неко време зауставити, та дилема је отклоњена. Преовладало је мишљење да треба наставити процес проширивања. Европска комисија је пре две недеље објавила свој стратегијски план о прикључивању свих земаља југоисточне Европе ЕУ и упозорила на то да се сви држе те стратегије, што значи да ће свака земља ући у ЕУ у складу с временом у коме испуни критеријуме који су неопходни за чланство.
Конференција у Берлину:
- Радило се о размени мишљења на високом нивоу будући да су конференцији присуствовали министри или потпредседници влада који воде преговоре о прикључењу њихових земаља из региона југоисточне Европе ЕУ. Такође, на скупу су били представници појединих земаља ЕУ које су биле заступљене на нивоу политичких директора или директора европских департмана, али и немачки посланици који учествују у креирању политике своје земље.
Дилема да ли је за придруживање неопходно доношење новог устава, или је оно могуће и на основу постојећих конвенција, односно Споразума из Нице:
- Став је био да је потребан нови устав, али и да се по Споразуму из Нице може наставити придруживање. Потврђено је политичко обећање из Солуна да је будућност свих земаља западног Балкана у Европској унији. Што се тиче СЦГ, сви очекују да се на транспарентан и фер начин реши питање референдума у Црној Гори и да се потом на основу воље бирача у Црној Гори предузму одговарајуће мере, односно да након референдума, какав год исход био, владе Србије и Црне Горе седну за преговарачки сто и виде шта треба да се уради - ако опстаје државна заједница, како је уредити и учинити функционалном, а ако се у Црној Гори определе за независност, како уредити односе између две државе, брзо и на најбољи могући начин. Наш пут ка ЕУ је потврђен, а од нас зависи колико брзо ћемо ићи тим путем.
Хашки трибунал и проблем Косова и Метохије:
- Није било посебног говора о условима за прикључење СЦГ Европској унији, односно пуној сарадњи с Хашким трибуналом и изручењу Ратка Младића. Неколико учесника је то напоменуло, а подразумева се да су то претпоставке које постоје за улазак у ЕУ.
Разговарало се и о Косову, али не с превише детаља. Вероватно је најзанимљивија била идеја изречена првог дана, која је подразумевала ограничени суверенитет, али вероватно се ради о "пробном балону" како би се о томе разговарало неком другом приликом.
Билатерални сусрети:
- Имао сам више билатералних сусрета, између осталог с државним министром у Министарству иностраних послова Гернотом Ерлером, политичким директором у овом министарству Михаелом Шефером, државним секретаром у Министарству привреде Барбаром Хендрикс и државним министром у Министарству одбране Фридбертом Пфлигером.
Фактички сам први представник Владе Србије који се сусрео с новим званичницима у Немачкој с обзиром на то да је Влада формирана тек пре неколико дана. То је била и добра и лоша страна јер су сви министри на путу, будући да Немачка жели да покаже да намерава да поклони пажњу својим суседима, односно осталим чланицама ЕУ.
Ипак, добра страна је била што сам из прве руке могао да се уверим у континуитет немачке политике. Мој утисак је да ће нова немачка Влада наставити стару политику Немачке и према региону и према прикључивању наше земље ЕУ. То је добра вест јер је било неких дилема током предизборне кампање да ли ће се ти односи у неком смислу променити.
Дакле, неће бити неких суштинских промена, него ће се наставити она политика која је већ одавно дефинисана и којом смо ми у Београду задовољни.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација