П:
О:
Читај ми
Следећа година - година великих изазова
Београд,
31. децембар 2005.
Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница оценио је у интервјуу за празнично издање дневног листа "Блиц" да ће наредна година бити година великих изазова, али и расплета.
Војислав Коштуница
Коштуница је истакао да би у новембру требало да буде потписан Споразум о стабилизацији са ЕУ, да ће се до лета знати судбина државне заједнице, као и да ћемо бити далеко ближе решењу проблема Косова и Метохије. Верујем и да ћемо на јесен добити нови устав, након чега се отвара могућност нових општих избора, додао је он.
Председник Владе је поручио да Србији нису потребни избори у јеку преговора о Косову и Метохији, у току расплета односа у државној заједници, у време замаха преговора са Европском унијом и док ова Влада има већину у парламенту.
Говорећи о досадашњем раду Владе Србије, Коштуница је оценио да је мало која влада донела толико важних закона, преко 200, и да је то рекорд којим ова Влада може да се подичи.
У питању није само број, већ и квалитет тих закона, рекао је Коштуница и подсетио на то да су то системски закони, у свему усклађени са европским стандардима. Осим тога, како је додао, Влада је направила прва два велика корака ка ЕУ - прво се дошло до позитивне студије о изводљивости, а затим и до почетка преговора о стабилизацији и придруживању.
Коштуница је истакао да је, у односу на претходне, ова Влада највише урадила на плану сарадње са Хашким трибуналом, а да је урађено много тога и када је реч о пословној сигурности у земљи.
Председник Владе је, говорећи о Косову и Метохији, нагласио да се Косметско питање мора решавати на добро познатим принципима међународног права и европских вредности.
То значи поштовање суверенитета једне земље, решавање мањинског питања, у овом случају албанске заједнице у оквиру међународно признатих граница, кроз суштинску аутономију за Косово и Метохију и кроз децентрализацију, како би се посебно заштитили Срби на Косову, навео је Коштуница и додао да су то ставови које ће заступати и наш преговарачки тим.
Он је поновио да би независност Косова представљала грубо кршење свих ових принципа и увод у нестабилност на Балкану, као и да би се тиме створио врло опасан преседан и када је реч о другим европским земљама.
Коштуница је истакао да ће степен сарадње с Хашким трибуналом утицати и на процес преговора о стабилизацији и придруживању ЕУ, као и на преговоре о Косову и Метохији, али да по питању те сарадње у овом тренутку нема никаквог директног условљавања.
Он је указао на то да је однос према Трибуналу промењен и схваћен као државна обавеза која се мора испунити, уз напомену да је промењено и гледање јавности на овај проблем.
Председник Владе је рекао да је започео процес помирења, што је веома важно за регион и Европу уопште и додао да је сигурно да ће се све урадити како би се и најтежи део сарадње са Хагом привео крају.
Коштуница је, када је реч о односу са Црном Гором, одбацио могућост прихватања предлога да државна заједница прерасте у савез независних држава Црне Горе и Србије, уз оцену да би тај савез био још нефункционалнији.
Ствари могу да се разреше на два начина, или ће Црна Гора бити независна, па ће морати да се бори за статус за који Србија неће морати да се бори, јер је континуитет на држави која се не издваја, или ће Србија и Црна Гора као једна држава на путу ка Европи морати да положи тај испит функционалности. Заједница ће тада морати да буде чвршћа јер ЕУ једноставно не прихвата нефункционалне државе, закључио је Коштуница и изразио веровање да ће опстати државна заједница у чијој основи је европска идеја.
Председник Владе је поручио да Србији нису потребни избори у јеку преговора о Косову и Метохији, у току расплета односа у државној заједници, у време замаха преговора са Европском унијом и док ова Влада има већину у парламенту.
Говорећи о досадашњем раду Владе Србије, Коштуница је оценио да је мало која влада донела толико важних закона, преко 200, и да је то рекорд којим ова Влада може да се подичи.
У питању није само број, већ и квалитет тих закона, рекао је Коштуница и подсетио на то да су то системски закони, у свему усклађени са европским стандардима. Осим тога, како је додао, Влада је направила прва два велика корака ка ЕУ - прво се дошло до позитивне студије о изводљивости, а затим и до почетка преговора о стабилизацији и придруживању.
Коштуница је истакао да је, у односу на претходне, ова Влада највише урадила на плану сарадње са Хашким трибуналом, а да је урађено много тога и када је реч о пословној сигурности у земљи.
Председник Владе је, говорећи о Косову и Метохији, нагласио да се Косметско питање мора решавати на добро познатим принципима међународног права и европских вредности.
То значи поштовање суверенитета једне земље, решавање мањинског питања, у овом случају албанске заједнице у оквиру међународно признатих граница, кроз суштинску аутономију за Косово и Метохију и кроз децентрализацију, како би се посебно заштитили Срби на Косову, навео је Коштуница и додао да су то ставови које ће заступати и наш преговарачки тим.
Он је поновио да би независност Косова представљала грубо кршење свих ових принципа и увод у нестабилност на Балкану, као и да би се тиме створио врло опасан преседан и када је реч о другим европским земљама.
Коштуница је истакао да ће степен сарадње с Хашким трибуналом утицати и на процес преговора о стабилизацији и придруживању ЕУ, као и на преговоре о Косову и Метохији, али да по питању те сарадње у овом тренутку нема никаквог директног условљавања.
Он је указао на то да је однос према Трибуналу промењен и схваћен као државна обавеза која се мора испунити, уз напомену да је промењено и гледање јавности на овај проблем.
Председник Владе је рекао да је започео процес помирења, што је веома важно за регион и Европу уопште и додао да је сигурно да ће се све урадити како би се и најтежи део сарадње са Хагом привео крају.
Коштуница је, када је реч о односу са Црном Гором, одбацио могућост прихватања предлога да државна заједница прерасте у савез независних држава Црне Горе и Србије, уз оцену да би тај савез био још нефункционалнији.
Ствари могу да се разреше на два начина, или ће Црна Гора бити независна, па ће морати да се бори за статус за који Србија неће морати да се бори, јер је континуитет на држави која се не издваја, или ће Србија и Црна Гора као једна држава на путу ка Европи морати да положи тај испит функционалности. Заједница ће тада морати да буде чвршћа јер ЕУ једноставно не прихвата нефункционалне државе, закључио је Коштуница и изразио веровање да ће опстати државна заједница у чијој основи је европска идеја.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација