П:
О:
Читај ми
Представљен српски аграр на сајму пољопривреде у Берлину
Београд,
18. јануар 2006.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Републике Србије Ивана Дулић-Марковић говорила је у интервјуу за данашње издање дневног листа „Данас“ о учешћу српског аграра на Међународном пољопривредном сајму „Зелена недеља“ у Берлину, најзначајнијој манифестацији у тој области.
Ивана Дулић-Марковић
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Сајам „Зелена недеља“ који се одржава од 13. до 22. јануара у Берлину:
- Реч је о најзначајнијем политичком догађају у пољопривреди на почетку године. Између осталог, комесар за пољопривреду ЕУ, а ту функцију сада обавља Маријана Фишер-Бол, традиционално на отварању берлинске „Зелене недеље“ говори о пољопривредним приоритетима у тој години. Осим тога, ту су присутни министри пољопривреде готово свих европских земаља, као и руски министар, а ове године био је и кинески министар пољопривреде. Дакле, реч је о својеврсном сусрету на највишем политичком нивоу и због тога је веома важно бити тамо.
Штанд Србије на овом сајму:
- На српском штанду првог дана сајма одржан је и пријем на који су били позвани представници свих земаља произвођача шљивовице. Сви су дошли са флашама шљивовице, а ја сам рекла да је то доказ да увек има више онога што нас спаја него раздваја. Организована је и својеврсна дегустација шљивовица које су се ту нашле и може се рећи да је овај догађај био посећен и веома запажен на сајму. Наш штанд је на одличном месту и, уз илустрације које се односе на нашу пољопривреду, на њему могу да се виде и неки мали фини производи, као рецимо теглица слатка, који на најбољи начин репрезентују могућности наших прехрамбених фирми, учесника сајма, међу којима су: „Ethno Food“, „Апатинска пивара“, „Артивал“, „As group“, „Би вода“, „Foodland“, „Књаз Милош“, „Марбо продукт“, „Минаква“, „Park system - Fast energy“, „Пионир“, „Воћар - Копаоник“ и „Вујић вода“. На штанду Србије могле су да се добију и брошуре СИЕПЕ, као и брошуре које смо заједно направили, у којима је дата нека основна фактографија о нашој пољопривреди.
Теме које су биле у центру пажње учесника:
- Европски комесар за пољопривреду Фишер Бол, али и други учесници, као приоритете најчешће су помињали даље спровођење реформи из 2003. године, које се тичу повећања конкурентности и руралног развоја. Они су најавили да ће у 2006. години бити предложене реформе у сектору вина, воћа и поврћа, као и иницијативе за биогорива и ГМО. На Ист вест форуму, на којем су учествовали и министри пољопривреде Русије и Кине, тема је била слободна трговина пољопривредним производима.
Значај берлинског сајма за Србију:
- „Зелена недеља“ није манифестација на којој се директно срећу предузећа са другим предузећима. На овом сајму, са више од милион посетилаца, стиче се општи утисак о некој земљи и представља њен пољопривредно-прехрамбени комплекс у целини. Међутим, већ почетком фебруара, такође у Берлину, биће одржан сајам воћа „Fruit Logistica“, а затим следе и други, више специјализовани сајмови, као што су сајам вина „Pro Wein“ у Диселдорфу, сајам органске производње „Bio Fach“ у Нирнбергу, сајам хране „Fancy Food“ у Њујорку и други. За програм промоције српске пољопривреде на међународним сајмовима у 2006. години издвојена су буџетска средства у износу од 20 милиона динара.
- Реч је о најзначајнијем политичком догађају у пољопривреди на почетку године. Између осталог, комесар за пољопривреду ЕУ, а ту функцију сада обавља Маријана Фишер-Бол, традиционално на отварању берлинске „Зелене недеље“ говори о пољопривредним приоритетима у тој години. Осим тога, ту су присутни министри пољопривреде готово свих европских земаља, као и руски министар, а ове године био је и кинески министар пољопривреде. Дакле, реч је о својеврсном сусрету на највишем политичком нивоу и због тога је веома важно бити тамо.
Штанд Србије на овом сајму:
- На српском штанду првог дана сајма одржан је и пријем на који су били позвани представници свих земаља произвођача шљивовице. Сви су дошли са флашама шљивовице, а ја сам рекла да је то доказ да увек има више онога што нас спаја него раздваја. Организована је и својеврсна дегустација шљивовица које су се ту нашле и може се рећи да је овај догађај био посећен и веома запажен на сајму. Наш штанд је на одличном месту и, уз илустрације које се односе на нашу пољопривреду, на њему могу да се виде и неки мали фини производи, као рецимо теглица слатка, који на најбољи начин репрезентују могућности наших прехрамбених фирми, учесника сајма, међу којима су: „Ethno Food“, „Апатинска пивара“, „Артивал“, „As group“, „Би вода“, „Foodland“, „Књаз Милош“, „Марбо продукт“, „Минаква“, „Park system - Fast energy“, „Пионир“, „Воћар - Копаоник“ и „Вујић вода“. На штанду Србије могле су да се добију и брошуре СИЕПЕ, као и брошуре које смо заједно направили, у којима је дата нека основна фактографија о нашој пољопривреди.
Теме које су биле у центру пажње учесника:
- Европски комесар за пољопривреду Фишер Бол, али и други учесници, као приоритете најчешће су помињали даље спровођење реформи из 2003. године, које се тичу повећања конкурентности и руралног развоја. Они су најавили да ће у 2006. години бити предложене реформе у сектору вина, воћа и поврћа, као и иницијативе за биогорива и ГМО. На Ист вест форуму, на којем су учествовали и министри пољопривреде Русије и Кине, тема је била слободна трговина пољопривредним производима.
Значај берлинског сајма за Србију:
- „Зелена недеља“ није манифестација на којој се директно срећу предузећа са другим предузећима. На овом сајму, са више од милион посетилаца, стиче се општи утисак о некој земљи и представља њен пољопривредно-прехрамбени комплекс у целини. Међутим, већ почетком фебруара, такође у Берлину, биће одржан сајам воћа „Fruit Logistica“, а затим следе и други, више специјализовани сајмови, као што су сајам вина „Pro Wein“ у Диселдорфу, сајам органске производње „Bio Fach“ у Нирнбергу, сајам хране „Fancy Food“ у Њујорку и други. За програм промоције српске пољопривреде на међународним сајмовима у 2006. години издвојена су буџетска средства у износу од 20 милиона динара.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација