П:
О:
Читај ми
Влада ће спречити ланчано повећање цена производа и услуга
Београд,
20. јануар 2006.
Министар трговине, туризма и услуга у Влади Републике Србије Бојан Димитријевић изјавио је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Вечерње новости" да се у првом кварталу ове године не планира повећање цена које контролише Влада, осим деривата нафте и лекова, и објашњава да је то начин да се спречи ланчано повећање цена производа и услуга које се образују слободно.
Бојан Димитријевић
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог интервјуа.
Раст цена:
- Ако бисмо дозволили да цене под контролом Владе сада расту, то би условило раст цена од 3,2 одсто у овој години. Анализе показују да је један од разлога који је у прошлој години довео до инфлације изнад планиране био и увођење ПДВ-а. На општи раст цена утицале су и цене комуналних услуга, скок цена нафте и природног гаса на светском тржишту, као и цене неких прехрамбених производа.
Реална пројекција инфлације за ову годину:
- Инфлација ће бити у границама пројектованог раста цена и свакако нижа од оне у претходној години. Јер, неки битни узрочници за раст инфлације ове године, осим цене нафте, не постоје. Чврста монетарна политика, контрола плата, фискална контрола, смањивање јавне потрошње у свим сегментима - главни су фактори који треба да утичу на ценовну стабилност. Више не постоји узрочник за повећање цена везан за ПДВ, ставиће се под контролу цене локалне самоуправе, строго ће се водити рачуна о цени производа који су под контролом Владе. Активираће се и антимонополска комисија која би у неким елементима контролисала и цене пољопривредних производа.
Утицај монопола појединих произвођача на укупан раст цена:
- Када је реч о уљу, шећеру, млеку, постоји неколико произвођача који су направили својеврсне картеле, па могу да злоупотребе свој монополски положај да се договоре око цена. Могу, али не морају. Али, ако кажемо да је неколико произвођача поделило тржиште, то не значи аутоматски да су они злоупотребили положај. Наше антимонополско одељење спровело је истраживање и закључило да у производњи млека ипак нема монополског понашања. Заправо, произвођачка цена нижа је у односу на окружење, али је прилично висока трговачка маржа. Сличан закључак важи и за уље, мада у мањој мери. Почетне анализе показују да је код шећера било најизраженије монополско понашање.
Како ће се поскупљење лекова и струје одразити на општи ниво цена:
- Домаћи лекови треба да достигну цене увозних у неколико наредних година. Али, та повећања неће битно утицати на раст инфлације. Цена струје нешто је нижа од оне у окружењу и у наредном периоду неминовно ће доћи до усаглашавања са ценама у ЕУ. Цена киловат-часа код нас је од два до три пута нижа у односу на цену у земљама у транзицији, а четири-пет пута нижа него у ЕУ.
Проблем везан за цене комуналних услуга које су и највише утицале на инфлацију:
- Њих је било најтеже контролисати. Иако је скок цена комуналија крајем 2004. године био оправдан, сада нам се чини да је тај раст изнад просека, тако да мора да се узме под озбиљнији режим заједничке координације и контроле. Цене комуналних услуга и градског превоза, које одређују локалне самоуправе, током 2005. године имале су скоро за половину бржи раст - 23,1 одсто - него цене индустријских производа које се образују слободно.
О најавама повећања цена прехрамбених производа:
- Према нашим анализама, нема разлога за повећање цене хлеба, а ни других прехрамбених намирница. Прошле године, после увођења ПДВ-а, хлеб је ушао у круг производа којима је осетно смањен порез, а с обзиром на врло ниску цену пшенице, могли су лане и да снизе цену. Пекари су нас, међутим, убеђивали да цена брашна чини свега једну трећину цене хлеба. Ако је то тачно - шта онда стављају у тај хлеб.
Стандард грађана у протеклој години:
- Према "кретањима" потрошачке корпе, до извесног успоравања дошло је крајем године, али у целини узев, онако како то мери статистика, плате су расле нешто мало брже него цене, што значи да је опет, донекле, стандард грађана побољшан.
Антимонополска комисија:
- То питање још виси. Још није конституисана, те прво треба да заседа Одбор за трговину и туризам Скупштине Србије. То се још није догодило јер је Одбор састављен од представника СРС и ДС, који могу, када год зажеле, да не дају кворум за Одбор.
Кредити:
- Један од разлога за повећање цена лане јесте и еуфорија око потрошачких и готовинских кредита. То је показало да постоји вишак готовине и вишак куповне моћи, колико год то изгледало противречно у односу на кретање потрошачке корпе, то по основу тражње подстиче инфлацију.
Да ли пре изједначавања цена са ЕУ треба ускладити и зараде:
- Та логика у економији не важи. У тржишној економији важи правило једне цене. А плате према продуктивности.
Раст цена:
- Ако бисмо дозволили да цене под контролом Владе сада расту, то би условило раст цена од 3,2 одсто у овој години. Анализе показују да је један од разлога који је у прошлој години довео до инфлације изнад планиране био и увођење ПДВ-а. На општи раст цена утицале су и цене комуналних услуга, скок цена нафте и природног гаса на светском тржишту, као и цене неких прехрамбених производа.
Реална пројекција инфлације за ову годину:
- Инфлација ће бити у границама пројектованог раста цена и свакако нижа од оне у претходној години. Јер, неки битни узрочници за раст инфлације ове године, осим цене нафте, не постоје. Чврста монетарна политика, контрола плата, фискална контрола, смањивање јавне потрошње у свим сегментима - главни су фактори који треба да утичу на ценовну стабилност. Више не постоји узрочник за повећање цена везан за ПДВ, ставиће се под контролу цене локалне самоуправе, строго ће се водити рачуна о цени производа који су под контролом Владе. Активираће се и антимонополска комисија која би у неким елементима контролисала и цене пољопривредних производа.
Утицај монопола појединих произвођача на укупан раст цена:
- Када је реч о уљу, шећеру, млеку, постоји неколико произвођача који су направили својеврсне картеле, па могу да злоупотребе свој монополски положај да се договоре око цена. Могу, али не морају. Али, ако кажемо да је неколико произвођача поделило тржиште, то не значи аутоматски да су они злоупотребили положај. Наше антимонополско одељење спровело је истраживање и закључило да у производњи млека ипак нема монополског понашања. Заправо, произвођачка цена нижа је у односу на окружење, али је прилично висока трговачка маржа. Сличан закључак важи и за уље, мада у мањој мери. Почетне анализе показују да је код шећера било најизраженије монополско понашање.
Како ће се поскупљење лекова и струје одразити на општи ниво цена:
- Домаћи лекови треба да достигну цене увозних у неколико наредних година. Али, та повећања неће битно утицати на раст инфлације. Цена струје нешто је нижа од оне у окружењу и у наредном периоду неминовно ће доћи до усаглашавања са ценама у ЕУ. Цена киловат-часа код нас је од два до три пута нижа у односу на цену у земљама у транзицији, а четири-пет пута нижа него у ЕУ.
Проблем везан за цене комуналних услуга које су и највише утицале на инфлацију:
- Њих је било најтеже контролисати. Иако је скок цена комуналија крајем 2004. године био оправдан, сада нам се чини да је тај раст изнад просека, тако да мора да се узме под озбиљнији режим заједничке координације и контроле. Цене комуналних услуга и градског превоза, које одређују локалне самоуправе, током 2005. године имале су скоро за половину бржи раст - 23,1 одсто - него цене индустријских производа које се образују слободно.
О најавама повећања цена прехрамбених производа:
- Према нашим анализама, нема разлога за повећање цене хлеба, а ни других прехрамбених намирница. Прошле године, после увођења ПДВ-а, хлеб је ушао у круг производа којима је осетно смањен порез, а с обзиром на врло ниску цену пшенице, могли су лане и да снизе цену. Пекари су нас, међутим, убеђивали да цена брашна чини свега једну трећину цене хлеба. Ако је то тачно - шта онда стављају у тај хлеб.
Стандард грађана у протеклој години:
- Према "кретањима" потрошачке корпе, до извесног успоравања дошло је крајем године, али у целини узев, онако како то мери статистика, плате су расле нешто мало брже него цене, што значи да је опет, донекле, стандард грађана побољшан.
Антимонополска комисија:
- То питање још виси. Још није конституисана, те прво треба да заседа Одбор за трговину и туризам Скупштине Србије. То се још није догодило јер је Одбор састављен од представника СРС и ДС, који могу, када год зажеле, да не дају кворум за Одбор.
Кредити:
- Један од разлога за повећање цена лане јесте и еуфорија око потрошачких и готовинских кредита. То је показало да постоји вишак готовине и вишак куповне моћи, колико год то изгледало противречно у односу на кретање потрошачке корпе, то по основу тражње подстиче инфлацију.
Да ли пре изједначавања цена са ЕУ треба ускладити и зараде:
- Та логика у економији не важи. У тржишној економији важи правило једне цене. А плате према продуктивности.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација