П:
О:
Читај ми
У припреми пројекат брендирања Србије
Београд,
14. април 2006.
Министар за економске односе са иностранством у Влади Републике Србије Милан Париводић изјавио је да ће Србија пуном снагом моћи да крене у промоцију својих брендова, као и у остале реформске послове, тек када буде решено питање сарадње са Хашким трибуналом.
Милан Париводић
Аутор:
Танјуг
Париводић је у интервјуу за агенцију Танјуг подсетио на то да је пројекат брендирања Србије покренула Влада, а да на његовој припреми заједнички раде Министарство за економске односе са иностранством и Министарство трговине, туризма и услуга.
Он је објаснио да ће пројекат бити усмерен на промоцију земље као интересантне и привлачне туристичке дестинације, атрактивне за страна улагања, али и као земље произвођача и извозника квалитетне робе.
Према његовим речима, четврти "стуб брендирања" јесте да се поправи општи политички утисак о нашој земљи у оним земљама са којима имамо најинтензивније политичке односе, који утичу на политички живот Србије.
Министар је оценио да ће управо решавање најважнијих политичких питања у овој години утицати на стварање услова за реализацију економских реформи, унапређење стандарда грађана, запошљавање људи и напредак у процесу европских интеграција.
Париводић је рекао да ће ова година бити година суштинских економских реформи у Србији, консолидације права својине, оснажења положаја страних и домаћих инвеститора, што ће, кроз директне стране инвестиције, убрзати привредни развој.
Он је навео да је план за реализацију тих реформи сумиран у Националној стратегији за подстицање страних улагања, коју је припремило Министарство и која садржи конкретна решења о томе како да Србија буде брзо економски реформисана.
Стратегија афирмише отворену либерално-економску политику Србије са суштинским реформама које утврђују дебирократизован институционални оквир, афирмише јаче судове, слободу пословања и заштиту својине, указао је министар.
Окосницу тог документа чине пројекти земљишне реформе, измене Закона о страним улагањима и израда закона о индустријским парковима, навео је Париводић и нагласио да је шанса Србије у отвореној економији, која даје слободу пословним људима из Србије да могу слободно да послују у иностранству.
Колико ми будемо способни да ослободимо привреду непотребних терета у пословању унутар земље и према иностранству, у тој мери ће се привредници осећати слободним да унесу капитал у Србију јер знају да њиме могу слободно да располажу, истакао је Париводић.
Он је изразио очекивање да ће Србија ове године привући најмање 2,5 милијарди долара страних инвестиција и подсетио на то да је прошле године из иностранства било уложено 1,5 милијарди долара, од чега су између 200 и 300 милиона долара биле гринфилд инвестиције. То је веома мали проценат гринфилд инвестиција, због чега инсистирам на томе да прописи буду промењени тако да буду омогућени већа правна сигурност, мање бирократије и бржа процедура да страни и домаћи инвеститори реализују своје амбиције у нашој земљи, оценио је министар. На јесен би требало да буде завршен пакет закона о приватизацији градског грађевинског земљишта, о урбанизму и о грађевинарству, који ће суштински унапредити област грађевине и обезбедити много већу правну сигурност, најавио је он. Илуструјући неопходност потребе за земљишном реформом, Париводић је напоменуо да је право коришћења земљишта у Београду два до три пута скупље од права својине над земљиштем у Бечу, а да је накнада за коришћење градске инфраструктуре у Београду седам до 10 пута скупља него у престоници Аустрије, док су цене некретнина у оба града уједначене. Према његовим речима, то говори о томе колико је наш систем неефикасан, бирократизован и скуп, а постоје и простори за манипулацију, због чега је циљ земљишне реформе да грађанин може да дође до стана самостално, без посредника и много јефтиније и брже него до сада. Он је истакао да ће изменама Закона о страним улагањима инвеститорима бити обезбеђен један конкретан саговорник са којим ће разговарати и који ће им обезбедити сарадњу са свим другим државним органима. Тим законом, како је указао, биће уведен и већи степен одговорности локалне власти према локалном привредном развоју, као и институционални механизам за бригу о инвеститорима који су већ дошли у земљу.
Париводић је навео да ће законом о индустријским парковима, који је у припреми, бити направљен ефикасан механизам предузећа специјализованих за вођење индустријских паркова како би потенцијални инвеститори имали већ припремљено земљиште за индустријску производњу, чиме ће бити знатно скраћено време од одлуке инвеститора да уложи до отпочињања производње.
Он је нагласио да ће економске реформе допринети побољшању услова пословања како страним, тако и домаћим улагачима у Србију, а посебно њиховом наступу на иностраним тржиштима.
Није нам циљ да само привлачимо стране инвеститоре, већ и да правимо националне шампионе у привреди, који неће улагати само у Србију јер им је закон забранио да улажу у друге земље, већ да могу слободно да улажу и убирају профит и са других тржишта, рекао је Париводић. Министар је оценио да наши привредници имају таленат, а неки и капитал да постану регионални "играчи", и нагласио да држава зато и од страних држава захтева однос поштеног реципроцитета.
Он је објаснио да ће пројекат бити усмерен на промоцију земље као интересантне и привлачне туристичке дестинације, атрактивне за страна улагања, али и као земље произвођача и извозника квалитетне робе.
Према његовим речима, четврти "стуб брендирања" јесте да се поправи општи политички утисак о нашој земљи у оним земљама са којима имамо најинтензивније политичке односе, који утичу на политички живот Србије.
Министар је оценио да ће управо решавање најважнијих политичких питања у овој години утицати на стварање услова за реализацију економских реформи, унапређење стандарда грађана, запошљавање људи и напредак у процесу европских интеграција.
Париводић је рекао да ће ова година бити година суштинских економских реформи у Србији, консолидације права својине, оснажења положаја страних и домаћих инвеститора, што ће, кроз директне стране инвестиције, убрзати привредни развој.
Он је навео да је план за реализацију тих реформи сумиран у Националној стратегији за подстицање страних улагања, коју је припремило Министарство и која садржи конкретна решења о томе како да Србија буде брзо економски реформисана.
Стратегија афирмише отворену либерално-економску политику Србије са суштинским реформама које утврђују дебирократизован институционални оквир, афирмише јаче судове, слободу пословања и заштиту својине, указао је министар.
Окосницу тог документа чине пројекти земљишне реформе, измене Закона о страним улагањима и израда закона о индустријским парковима, навео је Париводић и нагласио да је шанса Србије у отвореној економији, која даје слободу пословним људима из Србије да могу слободно да послују у иностранству.
Колико ми будемо способни да ослободимо привреду непотребних терета у пословању унутар земље и према иностранству, у тој мери ће се привредници осећати слободним да унесу капитал у Србију јер знају да њиме могу слободно да располажу, истакао је Париводић.
Он је изразио очекивање да ће Србија ове године привући најмање 2,5 милијарди долара страних инвестиција и подсетио на то да је прошле године из иностранства било уложено 1,5 милијарди долара, од чега су између 200 и 300 милиона долара биле гринфилд инвестиције. То је веома мали проценат гринфилд инвестиција, због чега инсистирам на томе да прописи буду промењени тако да буду омогућени већа правна сигурност, мање бирократије и бржа процедура да страни и домаћи инвеститори реализују своје амбиције у нашој земљи, оценио је министар. На јесен би требало да буде завршен пакет закона о приватизацији градског грађевинског земљишта, о урбанизму и о грађевинарству, који ће суштински унапредити област грађевине и обезбедити много већу правну сигурност, најавио је он. Илуструјући неопходност потребе за земљишном реформом, Париводић је напоменуо да је право коришћења земљишта у Београду два до три пута скупље од права својине над земљиштем у Бечу, а да је накнада за коришћење градске инфраструктуре у Београду седам до 10 пута скупља него у престоници Аустрије, док су цене некретнина у оба града уједначене. Према његовим речима, то говори о томе колико је наш систем неефикасан, бирократизован и скуп, а постоје и простори за манипулацију, због чега је циљ земљишне реформе да грађанин може да дође до стана самостално, без посредника и много јефтиније и брже него до сада. Он је истакао да ће изменама Закона о страним улагањима инвеститорима бити обезбеђен један конкретан саговорник са којим ће разговарати и који ће им обезбедити сарадњу са свим другим државним органима. Тим законом, како је указао, биће уведен и већи степен одговорности локалне власти према локалном привредном развоју, као и институционални механизам за бригу о инвеститорима који су већ дошли у земљу.
Париводић је навео да ће законом о индустријским парковима, који је у припреми, бити направљен ефикасан механизам предузећа специјализованих за вођење индустријских паркова како би потенцијални инвеститори имали већ припремљено земљиште за индустријску производњу, чиме ће бити знатно скраћено време од одлуке инвеститора да уложи до отпочињања производње.
Он је нагласио да ће економске реформе допринети побољшању услова пословања како страним, тако и домаћим улагачима у Србију, а посебно њиховом наступу на иностраним тржиштима.
Није нам циљ да само привлачимо стране инвеститоре, већ и да правимо националне шампионе у привреди, који неће улагати само у Србију јер им је закон забранио да улажу у друге земље, већ да могу слободно да улажу и убирају профит и са других тржишта, рекао је Париводић. Министар је оценио да наши привредници имају таленат, а неки и капитал да постану регионални "играчи", и нагласио да држава зато и од страних држава захтева однос поштеног реципроцитета.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација