П:
О:
Читај ми
Одлаже се затварање колективних центара
Београд,
26. август 2006.
Комесар за избеглице Републике Србије Драгиша Дабетић рекао је да преостали колективни центри у Србији неће бити затворени до краја године, како је раније планирано, јер до тада не може бити збринуто свих девет хиљада људи који живе у њима.
Драгиша Дабетић
Аутор:
ФоНет
Дабетић је у интервјуу агенцији Бета рекао да у Србији тренутно има 107 колективних центара, од тога 17 на Косову и Метохији, а да је план да се до краја године затвори још око 10 тих центара.
Постојало је опредељење да се колективни центри затворе до краја 2005, а потом и до краја 2006. године, али се показало да то није реално. Воља и циљ и даље постоје, али се морају прво створити предуслови да се питање тих људи реши, рекао је комесар за избеглице.
Према његовим речима, у центрима је сада више расељених са Косова и Метохије, њих шест хиљада, док је избеглица укупно три хиљаде.
Он је додао да је у Србији у јеку ратних сукоба у бившој СФРЈ било 700 колективних центара, јануара 2002. године било их је 388, док су од марта 2004. године затворена 92 центра.
Дабетић је нагласио да ни оријентационо не постоји датум када ће центри бити затворени и навео да ће то бити чињено постепено и у складу са приливом средстава, као и кад се заврше све припреме да људи буду збринути на адекватан начин.
Колективни центри су сами по себи нужно зло. Замишљени су као ургентан прихват - шест месеци до годину дана, а поједини од њих су већ 15 година у функцији. Није спорно да их треба затворити, али то је сложен посао, рекао је Дабетић.
Он је навео да се људи интервјуишу, испитују се њихове потребе и социјална ситуација, да се види шта о томе мисле, и припрема некад траје месецима, а због тога и није било значајнијих протеста због затварања центара.
У том процесу, како је указао, један од проблема је што главни донатор за затварање колективних центара, Европска агенција за реконструкцију касни са новцем, што успорава решавање тог проблема.
Он је нагласио да се људима у центрима као помоћ пре изласка из центра нуди грађевински материјал за оне који су почели да граде куће или робно-новчана помоћ, за оне који се одлуче да извесно време плаћају приватни смештај, као и откуп сеоских имања - кућа са окућницама у сеоским срединама.
Старијим становницима нуди се смештај у геронтолошким центрима, напоменуо је он и додао да се ту појављују проблеми јер људи углавном ту не желе да иду.
У колективним центрима остају најугроженији, а проблем је што и за расељене, којих је највише, не постоје програми интеграције, рекао је Дабетић и истакао да се расељенима нуде програми робно-новчане помоћи, а почела је и градња социјалних станова за њихов привремени смештај.
Он је нагласио да се очекује да после усвајања измена закона о избеглицама, које се очекује током јесени, буде побољшан положај тих људи.
Изменама закона ће, како је објаснио, бити омогућено избеглима који живе у становима који су за њих саграђени да их откупе по популарним ценама, а новац ће бити употребљен за збрињавање осталих угрожених.
Постојало је опредељење да се колективни центри затворе до краја 2005, а потом и до краја 2006. године, али се показало да то није реално. Воља и циљ и даље постоје, али се морају прво створити предуслови да се питање тих људи реши, рекао је комесар за избеглице.
Према његовим речима, у центрима је сада више расељених са Косова и Метохије, њих шест хиљада, док је избеглица укупно три хиљаде.
Он је додао да је у Србији у јеку ратних сукоба у бившој СФРЈ било 700 колективних центара, јануара 2002. године било их је 388, док су од марта 2004. године затворена 92 центра.
Дабетић је нагласио да ни оријентационо не постоји датум када ће центри бити затворени и навео да ће то бити чињено постепено и у складу са приливом средстава, као и кад се заврше све припреме да људи буду збринути на адекватан начин.
Колективни центри су сами по себи нужно зло. Замишљени су као ургентан прихват - шест месеци до годину дана, а поједини од њих су већ 15 година у функцији. Није спорно да их треба затворити, али то је сложен посао, рекао је Дабетић.
Он је навео да се људи интервјуишу, испитују се њихове потребе и социјална ситуација, да се види шта о томе мисле, и припрема некад траје месецима, а због тога и није било значајнијих протеста због затварања центара.
У том процесу, како је указао, један од проблема је што главни донатор за затварање колективних центара, Европска агенција за реконструкцију касни са новцем, што успорава решавање тог проблема.
Он је нагласио да се људима у центрима као помоћ пре изласка из центра нуди грађевински материјал за оне који су почели да граде куће или робно-новчана помоћ, за оне који се одлуче да извесно време плаћају приватни смештај, као и откуп сеоских имања - кућа са окућницама у сеоским срединама.
Старијим становницима нуди се смештај у геронтолошким центрима, напоменуо је он и додао да се ту појављују проблеми јер људи углавном ту не желе да иду.
У колективним центрима остају најугроженији, а проблем је што и за расељене, којих је највише, не постоје програми интеграције, рекао је Дабетић и истакао да се расељенима нуде програми робно-новчане помоћи, а почела је и градња социјалних станова за њихов привремени смештај.
Он је нагласио да се очекује да после усвајања измена закона о избеглицама, које се очекује током јесени, буде побољшан положај тих људи.
Изменама закона ће, како је објаснио, бити омогућено избеглима који живе у становима који су за њих саграђени да их откупе по популарним ценама, а новац ће бити употребљен за збрињавање осталих угрожених.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација