П:
О:
Читај ми
Усвајање Устава штити суштинске државне и националне интересе
Београд,
22. октобар 2006.
Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница изјавио је у интервјуу за данашње издање "Вечерњих новости" да је питање устава питање будућности земље које је непосредно повезано и са заштитом наших суштинских државних и националних интереса, пре свега Косова и Метохије, због чега би сви грађани требало да изађу на референдум и гласају за нови највиши правни акт.
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Шта би требало да мотивише грађане Србије да гласају за Устав:
- Пре свега, околност да је држава без устава потпуно незамислива - слаба, лоша, неутемељена... Устав који је до сада имала наша држава прављен је за једну другу прилику и у другим историјским околностима. Друго, у преамбули новог Устава истиче се да је Косово и Метохија у саставу Србије. Та важна формулација додатно налаже свима да изађу на референдум и да гласају за нови Устав. Треће, устав је питање и државног и националног идентитета. Све то, када се сабере, у најкраћем је разлог за то да грађани изађу на референдум 28. и 29. октобра и да гласају "за". Као политичка порука је јако важно да што више људи изађе на референдум и да се чврсто испољи опредељеност да Косово остане оно што је данас - саставни део Србије.
Текст новог Устава као резултат политичких компромиса:
- Ово је без сваке сумње добар текст Устава и сведоци смо да се сваког дана његове добре стране све више уочавају у јавности. Мислим да је ово Устав који потпуно приличи држави која је изашла из полувековног ауторитарног комунистичког наслеђа и која сада пролази кроз транзицију. Основа сваког доброг устава је ефикасна организација власти која не сме да залази у сферу људских права, као и чврста гаранција права сваког појединца у држави. То је одлика нашег новог Устава. Гаранције које он предвиђа најбоље су јемство да нам се прошлост више никада не може поновити.
Постоји ли шанса да нови Устав, уколико буде проглашен, ипак, у наредном периоду буде предмет дневно-политичких полемика и оспоравања: - Први пут у нашој историји грађани одлучују на референдуму о Уставу. Сада је све у рукама народа и његове слободне воље. Уколико грађани изгласају Устав, а знамо да то значи да скоро три и по милиона наших грађана треба да заокружи "да", онда је сигурно реч о широком националном консензусу, који Устав додатно учвршћује и даје могућност да се земља развија у складу са њим. На сваки начин је било важно спречити да он буде везан за једну странку, владу или личност. Парадоксално, али је добра ствар што је важећи Устав тешко променити, јер су двотрећинска већина у Скупштини Србије и глас више од половине уписаних бирача на референдуму - сигуран начин да једном прихваћен устав неће бити предмет сутрашњих оспоравања.
Јесу ли су грађани у најбољој мери схватили разлоге за излазак на референдум:
- Питање устава је питање будућности земље и не треба сумњати да грађани са великом пажњом прате сва дешавања око доношења најважнијег правног акта државе. Устав је непосредно повезан и са заштитом наших суштинских државних и националних интереса, и ту пре свега мислим на Косово и Метохију. Уношењем јужне покрајине у преамбулу Устава, на најбољи начин се, пре било какве коначне одлуке, јасно ставља до знања да је са становишта историјских и правних чињеница, а поврх свега међународног права, Косово саставни део Србије. Уосталом, уставна преамбула само је преписана из Повеље Уједињених нација, према којој нема промене међународно признатих граница.
Да ли ће уставна преамбула уопште имати обавезујући карактер:
- Она ће престати да има обавезујући карактер оног тренутка када тај карактер изгуби Повеља УН. А потпуно је незамисливо да се у Повељи укине темељна одредба о непроменљивости постојећих граница и о територијалном интегритету и суверенитету постојећих држава.
Има ли доношење Устава алтернативу и да ли је његово усвајање заиста судбоносно по будућност наше државе:
- Алтернатива томе је заиста више него суморна. То би нас вратило у много чему уназад, далеко назад. Опет бисмо се нашли пред празном страницом и имали бисмо иза себе шест изгубљених година. Заваравају се они који мисле да постоји текст устава око кога смо се договорили и да сада треба само да га пропустимо кроз неку лакшу форму, на пример уставотворну скупштину, или нешто слично. То су потпуне бесмислице. Неусвојени устав на референдуму, био би непостојећи устав. Кренуло би се потпуно од празног папира. То памтимо и из протеклих година. Не бих чак ни да улазим у то шта би неизгласавање значило за стабилност земље, за економски развој, за инвестиције у Србији, за европске интеграције. А нарочито, каквог би то утицаја могло да има за будући статус Косова и Метохије.
Теоретски, Устав ће потврдити да је Косово саставни део Србије. Да ли ће и пракса у наредном периоду то да покаже:
- Нико више у међународној заједници не може да окрене главу од чињенице да је косметско питање јако сложено и да не може да буде решено на један наопак начин, који ће имати штетне последице широм света. Многи се све више слажу да тај проблем мора да се реши уз сагласност свих који учествују у преговорима у Бечу. Руски став је, на пример, кристално јасан и тврд: не могу се кршити принципи УН и не могу се правити изузеци у међународном поретку. Сви који су мислили да је "свака вода до колена" и да се све може лако прегазити, сада схватају да ствари нису једноставне. Да се решење мора стрпљиво тражити. Мишљења да се до решења може доћи и без компромиса - једноставно су неприхватљива и неспроводљива.
Да ли је то схватио и Ахтисари, самим тим што шаље сигнале о могућности одлагања будућег решења за период после избора у Србији: - Његова прича о изборима у Србији пре свега је непримерено мешање у унутрашње ствари наше државе. Његов мандат је искључиво да приближи ставове српске и албанске стране у преговорима, и то у оквирима правила међународног права. Нажалост, он све чешће заборавља шта је његов мандат, па можемо да чујемо како су ставови једне стране тобож еластичнији, а приближавање позиција види само ван оквира у коме је приближавање једино могуће - ван повеље УН и чињенице да се може о свему разговарати, осим о независности Косова.
Каква ће бити стратегија Србије ако Ахтисари, како је најавио, ипак изнесе своје виђење статуса Косова током новембра или до краја године: - Наша стратегија најпре ће бити да докажемо да би једно такво решење, а из Ахтисаријевих изјава слутимо да би то био неки вид независности - условне, одложене, ограничене - грубо погазило Повељу УН. С друге стране, поставља се питање како би то решење уопште било спроводљиво. Ахтисари, наиме, није сам на свету. Он би морао да предочи решење најпре Контакт-групи и потом Савету безбедности, а без једногласног прихватања оно би било потпуно неспроводљиво. Остало би празно слово на папиру. Не видим да би било какав облик независности био прихваћен једногласно, и што је од највеће важности, да би такво решење могло да прође Савет безбедности.
Има ли Србија јасне гаранције да ће се нека држава чланица тих организација отворено супротставити Ахтисаријевом предлогу:
- Врло је јасан руски став, а није далеко ни став Кине. Председник Русије Владимир Путин и остали званичници те земље, сада већ свакодневно принципијелно, чврсто и разложно инсистирају на изналажењу компромисног решења и на поштовању међународног права. Многима је заиста јасно да би независност било насилничко решење и да треба постићи компромис који ће задовољити и Албанце и Србе и који ће бити одржив у оквирима наше државе.
Може ли Ахтисари покушати да избегне процедуру давања предлога Контакт групи и Савету безбедности тако што ће захтевати да се иде на неку врсту нове резолуције за Космет, како би се отворила врата за билатерална признавања Косова као независне државе: - За било какву резолуцију потребно је да се усагласе све сталне чланице СБ УН. Ја не видим да постоји уопште могућност да би СБ могао да се сложи са кршењем темељних принципа Повеље УН. То не би могло да не изазове озбиљне и тешке последице у свету. Многима у свету сада је јасно да Србија никада, али никада, неће прихвати да је неко черупа и да јој отима део територије, и многи у свету неће моћи да прихвате да се међународно право брутално крши и излаже руглу и подсмеху.
Да ли је могуће уопште доћи до компромиса, ако се не промени главни преговарач Марти Ахтисари, који очигледно није објективан:
- Решење за Косово није, на срећу, само у Ахтисаријевим рукама. И није само у рукама оних земаља који виде решење за Косово слично као и он.
Када би могло да дође до суштинског дијалога о статусу Косова и Метохије који би резултирао правим решењем:
- Погрешно је причати о роковима, али наравно да је боље да се проблеми решавају, а не да се одлажу. Не може се тако сложено питање, као што је косовско, стављати у неке чврсте временске рокове. Наравно, било би боље да се тај проблем реши што пре на најбољи и компромисан начин.
После усвајања Устава следе избори. У јавности се још само спекулише о датуму њиховог одржавања:
- Уочи референдума потпуно је незахвално да се говори о изборима. Оно што је сигурно то је да ће морати најпре да буде донет уставни закон за спровођење Устава. Јер Устав почиње тек да се примењује са његовим доношењем. А за тај закон је поново је потребна двотрећинска већина у скупштини, тако да је неопходан нови широки договор политичких странака. Тај договор ће уследити после референдума и сигуран сам у то да закон о спровођењу избора неће бити кочница. Страначки интереси не могу да превладају државне.
Да ли заступате став да истовремено треба да се одрже и председнички и парламентарни избори:
- На исти начин, дакле консензусом, као што је донет Устав, решићемо и питање уставног закона и тиме одржавања општих избора у Србији.
ЕУ није наставила преговоре са Србијом иако се чинило да су та европска врата опет "одшкринута". Остао је тврд став да нема наставка преговора без Младића у Хагу:
- Није био мали број земаља ЕУ које су имале сасвим другачији став. Видели смо да један број држава већ размишља о томе да није потребно Србију ограничавати одлагањем преговора, већ да је разумније наставити преговоре, а да се постојећи услов поново постави приликом закључења преговора. Неке земље су схватиле да је штета од даљег заустављања Србије на путу ка ЕУ заиста велика.
Има ли напретка у спровођењу Акционог плана за сарадњу са Хашким трибуналом:
- Свакако. План је допринео бољој координацији и синхронизацији рада служби на које је пао већи део терета када је реч о решавању случаја Младић и неколико преосталих хашких оптуженика. То је почело да даје резултате. Велику заслугу имају специјални тужилац Владимир Вукчевић и председник Националног савета за сарадњу са Трибуналом Расим Љајић. Они, као и све службе, даноноћно раде на томе да се оконча започети посао. Иде се напред.
Да ли је Карла дел Понте због свега тога била мање незадовољна током вашег последњег сусрета:
- Оно што је Србија до сада постигла, мислим да се, не улазећи у њихове побуде, није довољно ценило у Хагу. Видели смо како се због једног напора званичне Хрватске да оконча сарадњу није зауставио њен пут у Европу. Та држава је потом испунила и своју хашку обавезу. Мени се чини да би исти приступ требало да се примени према Србији. То би пре дало резултат него стални покушаји да се затеже омча око врата наше државе. Да ли имате информације, да ли се Ратко Младић још налази у Србији:
- Најтачније речено, ми не знамо где се налази Младић. Очекивања и деловање после усвајања Устава:
- Очекујем да се ствари наставе онако како смо их започели променама 2000. године и свим оним што смо у међувремену постигли. Очекујем јачање институција, јачање правне државе и владавине права, још ефикаснију борбу против криминала и корупције, снажнији привредни раст, повратак поверења наших и страних инвеститора, укратко бољи живот наших грађана. Моја жеља је и да дође до даље нормализације политичких прилика у Србији. Да постанемо и стварно стабилна демократска држава, у којој ће односи између опозиције и власти бити изразито такмичарски, али не и непријатељски. Јер и једни и други имамо само једну и заједничку државу у којој живимо и морамо мислити на њену будућност и водити рачуна о добробити свих грађана. Нису нам потребне тензије и искључивости, жеља ми је да постанемо оно што сам и у септембру 2000. године пожелео - нормална демократска држава. Осећа се да то полако и постајемо. Онда ћемо и сви схватити да је у нормалној демократској држави питање избора и питање власти једна сасвим редовна ствар на путу којим земља иде.
Шта би требало да мотивише грађане Србије да гласају за Устав:
- Пре свега, околност да је држава без устава потпуно незамислива - слаба, лоша, неутемељена... Устав који је до сада имала наша држава прављен је за једну другу прилику и у другим историјским околностима. Друго, у преамбули новог Устава истиче се да је Косово и Метохија у саставу Србије. Та важна формулација додатно налаже свима да изађу на референдум и да гласају за нови Устав. Треће, устав је питање и државног и националног идентитета. Све то, када се сабере, у најкраћем је разлог за то да грађани изађу на референдум 28. и 29. октобра и да гласају "за". Као политичка порука је јако важно да што више људи изађе на референдум и да се чврсто испољи опредељеност да Косово остане оно што је данас - саставни део Србије.
Текст новог Устава као резултат политичких компромиса:
- Ово је без сваке сумње добар текст Устава и сведоци смо да се сваког дана његове добре стране све више уочавају у јавности. Мислим да је ово Устав који потпуно приличи држави која је изашла из полувековног ауторитарног комунистичког наслеђа и која сада пролази кроз транзицију. Основа сваког доброг устава је ефикасна организација власти која не сме да залази у сферу људских права, као и чврста гаранција права сваког појединца у држави. То је одлика нашег новог Устава. Гаранције које он предвиђа најбоље су јемство да нам се прошлост више никада не може поновити.
Постоји ли шанса да нови Устав, уколико буде проглашен, ипак, у наредном периоду буде предмет дневно-политичких полемика и оспоравања: - Први пут у нашој историји грађани одлучују на референдуму о Уставу. Сада је све у рукама народа и његове слободне воље. Уколико грађани изгласају Устав, а знамо да то значи да скоро три и по милиона наших грађана треба да заокружи "да", онда је сигурно реч о широком националном консензусу, који Устав додатно учвршћује и даје могућност да се земља развија у складу са њим. На сваки начин је било важно спречити да он буде везан за једну странку, владу или личност. Парадоксално, али је добра ствар што је важећи Устав тешко променити, јер су двотрећинска већина у Скупштини Србије и глас више од половине уписаних бирача на референдуму - сигуран начин да једном прихваћен устав неће бити предмет сутрашњих оспоравања.
Јесу ли су грађани у најбољој мери схватили разлоге за излазак на референдум:
- Питање устава је питање будућности земље и не треба сумњати да грађани са великом пажњом прате сва дешавања око доношења најважнијег правног акта државе. Устав је непосредно повезан и са заштитом наших суштинских државних и националних интереса, и ту пре свега мислим на Косово и Метохију. Уношењем јужне покрајине у преамбулу Устава, на најбољи начин се, пре било какве коначне одлуке, јасно ставља до знања да је са становишта историјских и правних чињеница, а поврх свега међународног права, Косово саставни део Србије. Уосталом, уставна преамбула само је преписана из Повеље Уједињених нација, према којој нема промене међународно признатих граница.
Да ли ће уставна преамбула уопште имати обавезујући карактер:
- Она ће престати да има обавезујући карактер оног тренутка када тај карактер изгуби Повеља УН. А потпуно је незамисливо да се у Повељи укине темељна одредба о непроменљивости постојећих граница и о територијалном интегритету и суверенитету постојећих држава.
Има ли доношење Устава алтернативу и да ли је његово усвајање заиста судбоносно по будућност наше државе:
- Алтернатива томе је заиста више него суморна. То би нас вратило у много чему уназад, далеко назад. Опет бисмо се нашли пред празном страницом и имали бисмо иза себе шест изгубљених година. Заваравају се они који мисле да постоји текст устава око кога смо се договорили и да сада треба само да га пропустимо кроз неку лакшу форму, на пример уставотворну скупштину, или нешто слично. То су потпуне бесмислице. Неусвојени устав на референдуму, био би непостојећи устав. Кренуло би се потпуно од празног папира. То памтимо и из протеклих година. Не бих чак ни да улазим у то шта би неизгласавање значило за стабилност земље, за економски развој, за инвестиције у Србији, за европске интеграције. А нарочито, каквог би то утицаја могло да има за будући статус Косова и Метохије.
Теоретски, Устав ће потврдити да је Косово саставни део Србије. Да ли ће и пракса у наредном периоду то да покаже:
- Нико више у међународној заједници не може да окрене главу од чињенице да је косметско питање јако сложено и да не може да буде решено на један наопак начин, који ће имати штетне последице широм света. Многи се све више слажу да тај проблем мора да се реши уз сагласност свих који учествују у преговорима у Бечу. Руски став је, на пример, кристално јасан и тврд: не могу се кршити принципи УН и не могу се правити изузеци у међународном поретку. Сви који су мислили да је "свака вода до колена" и да се све може лако прегазити, сада схватају да ствари нису једноставне. Да се решење мора стрпљиво тражити. Мишљења да се до решења може доћи и без компромиса - једноставно су неприхватљива и неспроводљива.
Да ли је то схватио и Ахтисари, самим тим што шаље сигнале о могућности одлагања будућег решења за период после избора у Србији: - Његова прича о изборима у Србији пре свега је непримерено мешање у унутрашње ствари наше државе. Његов мандат је искључиво да приближи ставове српске и албанске стране у преговорима, и то у оквирима правила међународног права. Нажалост, он све чешће заборавља шта је његов мандат, па можемо да чујемо како су ставови једне стране тобож еластичнији, а приближавање позиција види само ван оквира у коме је приближавање једино могуће - ван повеље УН и чињенице да се може о свему разговарати, осим о независности Косова.
Каква ће бити стратегија Србије ако Ахтисари, како је најавио, ипак изнесе своје виђење статуса Косова током новембра или до краја године: - Наша стратегија најпре ће бити да докажемо да би једно такво решење, а из Ахтисаријевих изјава слутимо да би то био неки вид независности - условне, одложене, ограничене - грубо погазило Повељу УН. С друге стране, поставља се питање како би то решење уопште било спроводљиво. Ахтисари, наиме, није сам на свету. Он би морао да предочи решење најпре Контакт-групи и потом Савету безбедности, а без једногласног прихватања оно би било потпуно неспроводљиво. Остало би празно слово на папиру. Не видим да би било какав облик независности био прихваћен једногласно, и што је од највеће важности, да би такво решење могло да прође Савет безбедности.
Има ли Србија јасне гаранције да ће се нека држава чланица тих организација отворено супротставити Ахтисаријевом предлогу:
- Врло је јасан руски став, а није далеко ни став Кине. Председник Русије Владимир Путин и остали званичници те земље, сада већ свакодневно принципијелно, чврсто и разложно инсистирају на изналажењу компромисног решења и на поштовању међународног права. Многима је заиста јасно да би независност било насилничко решење и да треба постићи компромис који ће задовољити и Албанце и Србе и који ће бити одржив у оквирима наше државе.
Може ли Ахтисари покушати да избегне процедуру давања предлога Контакт групи и Савету безбедности тако што ће захтевати да се иде на неку врсту нове резолуције за Космет, како би се отворила врата за билатерална признавања Косова као независне државе: - За било какву резолуцију потребно је да се усагласе све сталне чланице СБ УН. Ја не видим да постоји уопште могућност да би СБ могао да се сложи са кршењем темељних принципа Повеље УН. То не би могло да не изазове озбиљне и тешке последице у свету. Многима у свету сада је јасно да Србија никада, али никада, неће прихвати да је неко черупа и да јој отима део територије, и многи у свету неће моћи да прихвате да се међународно право брутално крши и излаже руглу и подсмеху.
Да ли је могуће уопште доћи до компромиса, ако се не промени главни преговарач Марти Ахтисари, који очигледно није објективан:
- Решење за Косово није, на срећу, само у Ахтисаријевим рукама. И није само у рукама оних земаља који виде решење за Косово слично као и он.
Када би могло да дође до суштинског дијалога о статусу Косова и Метохије који би резултирао правим решењем:
- Погрешно је причати о роковима, али наравно да је боље да се проблеми решавају, а не да се одлажу. Не може се тако сложено питање, као што је косовско, стављати у неке чврсте временске рокове. Наравно, било би боље да се тај проблем реши што пре на најбољи и компромисан начин.
После усвајања Устава следе избори. У јавности се још само спекулише о датуму њиховог одржавања:
- Уочи референдума потпуно је незахвално да се говори о изборима. Оно што је сигурно то је да ће морати најпре да буде донет уставни закон за спровођење Устава. Јер Устав почиње тек да се примењује са његовим доношењем. А за тај закон је поново је потребна двотрећинска већина у скупштини, тако да је неопходан нови широки договор политичких странака. Тај договор ће уследити после референдума и сигуран сам у то да закон о спровођењу избора неће бити кочница. Страначки интереси не могу да превладају државне.
Да ли заступате став да истовремено треба да се одрже и председнички и парламентарни избори:
- На исти начин, дакле консензусом, као што је донет Устав, решићемо и питање уставног закона и тиме одржавања општих избора у Србији.
ЕУ није наставила преговоре са Србијом иако се чинило да су та европска врата опет "одшкринута". Остао је тврд став да нема наставка преговора без Младића у Хагу:
- Није био мали број земаља ЕУ које су имале сасвим другачији став. Видели смо да један број држава већ размишља о томе да није потребно Србију ограничавати одлагањем преговора, већ да је разумније наставити преговоре, а да се постојећи услов поново постави приликом закључења преговора. Неке земље су схватиле да је штета од даљег заустављања Србије на путу ка ЕУ заиста велика.
Има ли напретка у спровођењу Акционог плана за сарадњу са Хашким трибуналом:
- Свакако. План је допринео бољој координацији и синхронизацији рада служби на које је пао већи део терета када је реч о решавању случаја Младић и неколико преосталих хашких оптуженика. То је почело да даје резултате. Велику заслугу имају специјални тужилац Владимир Вукчевић и председник Националног савета за сарадњу са Трибуналом Расим Љајић. Они, као и све службе, даноноћно раде на томе да се оконча започети посао. Иде се напред.
Да ли је Карла дел Понте због свега тога била мање незадовољна током вашег последњег сусрета:
- Оно што је Србија до сада постигла, мислим да се, не улазећи у њихове побуде, није довољно ценило у Хагу. Видели смо како се због једног напора званичне Хрватске да оконча сарадњу није зауставио њен пут у Европу. Та држава је потом испунила и своју хашку обавезу. Мени се чини да би исти приступ требало да се примени према Србији. То би пре дало резултат него стални покушаји да се затеже омча око врата наше државе. Да ли имате информације, да ли се Ратко Младић још налази у Србији:
- Најтачније речено, ми не знамо где се налази Младић. Очекивања и деловање после усвајања Устава:
- Очекујем да се ствари наставе онако како смо их започели променама 2000. године и свим оним што смо у међувремену постигли. Очекујем јачање институција, јачање правне државе и владавине права, још ефикаснију борбу против криминала и корупције, снажнији привредни раст, повратак поверења наших и страних инвеститора, укратко бољи живот наших грађана. Моја жеља је и да дође до даље нормализације политичких прилика у Србији. Да постанемо и стварно стабилна демократска држава, у којој ће односи између опозиције и власти бити изразито такмичарски, али не и непријатељски. Јер и једни и други имамо само једну и заједничку државу у којој живимо и морамо мислити на њену будућност и водити рачуна о добробити свих грађана. Нису нам потребне тензије и искључивости, жеља ми је да постанемо оно што сам и у септембру 2000. године пожелео - нормална демократска држава. Осећа се да то полако и постајемо. Онда ћемо и сви схватити да је у нормалној демократској држави питање избора и питање власти једна сасвим редовна ствар на путу којим земља иде.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација