П:
О:
Читај ми
Политички, историјски и правно Космет јесте и остаће део Србије
Београд,
6. јануар 2007.
Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница у интервјуу за божићно издање дневног листа "Блиц" говори о решавању проблема будућег статуса Косова и Метохије, најављеном концепту Ахтисаријеве "надгледане независности", као и о најважнијим задацима који ће се наћи пред новом владом.
Званични сајт Владе Републике Србије преноси делове овог интервјуа.
Најављен концепт Ахтисаријеве "надгледане независности":
- Сваки Ахтисаријев предлог који није сагласан с Повељом УН био би нелегалан, нелегитиман и ништаван. Да би се дошло до одрживог решења за Косово и Метохију потребно је да поштујемо оквире међународног права. Ту мислим на Повељу УН која гарантује постојеће границе свих држава, као и њихов суверенитет и територијални интегритет. Србија не може бити изузетак, и не може бити једина држава на свету чије се границе самовољно прекрајају и чија се територија отима. Ни Косово не може бити изузетак од међународног права и правде, изузетак од Повеље УН. Јер све што је изузетак од права и правде, није ништа друго до голо безакоње и насиље. Покушај да албанска национална мањина на територији Србије прави, поред постојеће, још једну албанску државу, представља данас најопаснију и најдеструктивнију замисао у Европи.
Рокови за доношење решења о статусу Космета:
- Рокови су се обијали о главу онима који су их и постављали. Као рокове имали смо септембар, па је новембар био рок за престанак Ахтисаријевог мандата, међутим, и он је продужен. Треба се манути помињања одређених рокова, па и година. Хајде да у оквиру међународног права нађемо одрживо решење. Прича да ће Ахтисари два дана после избора у Србији објавити решење статуса потпуно је бесмислена. Нарочито ако видимо како су текли преговори и како их је Ахтисари водио. Преговора није ни било - био је један састанак на врху. Мислим да је време да се преговорима приступи озбиљно, да се тражи одрживо решење. До компромиса је могуће доћи ако имамо оквир - Повељу УН. Онда ћемо тражити један или други облик аутономије, и то онакве моделе аутономија који постоје у европским демократским државама.
О могућности да се заобиђе Савет безбедности и да се билатералним признавањем дође до независности Косова и Метохије:
- То би било најгрубље могуће кршење међународног права. Били смо сведоци разних кршења међународног права, као што је бомбардовање Србије 1999. године. Међутим, да се данас отима Србији територија, не верујем да се то може догодити. Русија, као чланица Контакт групе, и све више земаља залажу се да се Повеља УН и међународно право морају поштовати. Ако постоје општа правила, она не трпе изузетке. Нешто што важи за цео свет, а то је територијални интегритет, не може да важи за цео свет, а да не важи за Србију.
Шта на то кажу међународни званичници:
- Нисам чуо ни један једини озбиљан аргумент.
Став Русије о решењу будућег статуса Космета:
- Оно што Русија чини је да се већ годину дана залаже за поштовање Повеље УН, као и да не смеју да постоје јединствени случајеви када је реч о територијалном интегритету. Ради се о принципијелном ставу да се мора поштовати право и правда. То смо чули од председника Русије. У руском ставу видим и да се он не мења од почетка преговора о Косову и да је само још појачан после доношења Устава у Србији.
Сарадња са Хашким трибуналом и наставак преговора о Споразуму о стабилизацији:
- Много је урађено у сарадњи с Трибуналом и могло би да се упореди шта смо ми урадили, а шта претходне владе о том питању. Истакао бих да је било боље да су преговори настављени, јер се проблеми једноставно лакше решавају када постоји позитивна атмосфера. У сваком случају, најважније је да коначно решимо хашки проблем и урадићемо све што је у нашој моћи да то буде што пре. Јер ради се пре свега о нашем интересу. Низ земаља у Европи се слаже с нашим ставом да није требало кажњавати Србију, већ да су преговори могли да се наставе, а да Споразум није морао бити потписан. Толике силе нису успеле да разне оптужене приведу правди. Чак и најмоћније земље у свету имају проблеме са људима који измичу правди, и то траје годинама. Не можемо увек на Србију примењивати други принцип. Да је питање потпуног завршетка сарадње с Хагом било лако, онда би пре нас већ било завршено.
Да ли држава има "план Б" за Србе у покрајини ако статус Космета не буде суштинска аутономија:
- Ако се под "планом Б" подразумева независност, онда за нас "план Б" не постоји. За Србију је Косово неотуђив и саставни део наше државе, и то ће увек тако бити. Устав Србије не познаје и не признаје да се може отети било који део наше земље, а понајмање онај најдрагоценији. Политички, историјски и правно Косово и Метохија јесте и остаће део Србије. И за Србију сав наш народ на Косову и Метохији живи искључиво у држави Србији, и то ће тако бити. То сам и рекао мојим домаћинима, породици Лазаревић, у новогодишњој ноћи.
Најважнији задаци који ће се наћи пред новом владом:
- Сматрам да постоје четири циља - први је очување државне целовитости Србије и Косова и Метохије у статусу суштинске аутономије. Други је да наредна година буде година запошљавања, значајног смањења незапослености и да сви грађани живе боље. Следи наставак преговора о стабилизацији и придруживању ЕУ, као и јачање регионалне сарадње, сарадње са Русијом, свим државама сталним чланицама СБ-а и другим утицајним земљама. Четврти циљ је наставити борбу против криминала и корупције. У тој борби се далеко одмакло. То су четири основна циља која видимо као свој посао у новој влади.
Најављен концепт Ахтисаријеве "надгледане независности":
- Сваки Ахтисаријев предлог који није сагласан с Повељом УН био би нелегалан, нелегитиман и ништаван. Да би се дошло до одрживог решења за Косово и Метохију потребно је да поштујемо оквире међународног права. Ту мислим на Повељу УН која гарантује постојеће границе свих држава, као и њихов суверенитет и територијални интегритет. Србија не може бити изузетак, и не може бити једина држава на свету чије се границе самовољно прекрајају и чија се територија отима. Ни Косово не може бити изузетак од међународног права и правде, изузетак од Повеље УН. Јер све што је изузетак од права и правде, није ништа друго до голо безакоње и насиље. Покушај да албанска национална мањина на територији Србије прави, поред постојеће, још једну албанску државу, представља данас најопаснију и најдеструктивнију замисао у Европи.
Рокови за доношење решења о статусу Космета:
- Рокови су се обијали о главу онима који су их и постављали. Као рокове имали смо септембар, па је новембар био рок за престанак Ахтисаријевог мандата, међутим, и он је продужен. Треба се манути помињања одређених рокова, па и година. Хајде да у оквиру међународног права нађемо одрживо решење. Прича да ће Ахтисари два дана после избора у Србији објавити решење статуса потпуно је бесмислена. Нарочито ако видимо како су текли преговори и како их је Ахтисари водио. Преговора није ни било - био је један састанак на врху. Мислим да је време да се преговорима приступи озбиљно, да се тражи одрживо решење. До компромиса је могуће доћи ако имамо оквир - Повељу УН. Онда ћемо тражити један или други облик аутономије, и то онакве моделе аутономија који постоје у европским демократским државама.
О могућности да се заобиђе Савет безбедности и да се билатералним признавањем дође до независности Косова и Метохије:
- То би било најгрубље могуће кршење међународног права. Били смо сведоци разних кршења међународног права, као што је бомбардовање Србије 1999. године. Међутим, да се данас отима Србији територија, не верујем да се то може догодити. Русија, као чланица Контакт групе, и све више земаља залажу се да се Повеља УН и међународно право морају поштовати. Ако постоје општа правила, она не трпе изузетке. Нешто што важи за цео свет, а то је територијални интегритет, не може да важи за цео свет, а да не важи за Србију.
Шта на то кажу међународни званичници:
- Нисам чуо ни један једини озбиљан аргумент.
Став Русије о решењу будућег статуса Космета:
- Оно што Русија чини је да се већ годину дана залаже за поштовање Повеље УН, као и да не смеју да постоје јединствени случајеви када је реч о територијалном интегритету. Ради се о принципијелном ставу да се мора поштовати право и правда. То смо чули од председника Русије. У руском ставу видим и да се он не мења од почетка преговора о Косову и да је само још појачан после доношења Устава у Србији.
Сарадња са Хашким трибуналом и наставак преговора о Споразуму о стабилизацији:
- Много је урађено у сарадњи с Трибуналом и могло би да се упореди шта смо ми урадили, а шта претходне владе о том питању. Истакао бих да је било боље да су преговори настављени, јер се проблеми једноставно лакше решавају када постоји позитивна атмосфера. У сваком случају, најважније је да коначно решимо хашки проблем и урадићемо све што је у нашој моћи да то буде што пре. Јер ради се пре свега о нашем интересу. Низ земаља у Европи се слаже с нашим ставом да није требало кажњавати Србију, већ да су преговори могли да се наставе, а да Споразум није морао бити потписан. Толике силе нису успеле да разне оптужене приведу правди. Чак и најмоћније земље у свету имају проблеме са људима који измичу правди, и то траје годинама. Не можемо увек на Србију примењивати други принцип. Да је питање потпуног завршетка сарадње с Хагом било лако, онда би пре нас већ било завршено.
Да ли држава има "план Б" за Србе у покрајини ако статус Космета не буде суштинска аутономија:
- Ако се под "планом Б" подразумева независност, онда за нас "план Б" не постоји. За Србију је Косово неотуђив и саставни део наше државе, и то ће увек тако бити. Устав Србије не познаје и не признаје да се може отети било који део наше земље, а понајмање онај најдрагоценији. Политички, историјски и правно Косово и Метохија јесте и остаће део Србије. И за Србију сав наш народ на Косову и Метохији живи искључиво у држави Србији, и то ће тако бити. То сам и рекао мојим домаћинима, породици Лазаревић, у новогодишњој ноћи.
Најважнији задаци који ће се наћи пред новом владом:
- Сматрам да постоје четири циља - први је очување државне целовитости Србије и Косова и Метохије у статусу суштинске аутономије. Други је да наредна година буде година запошљавања, значајног смањења незапослености и да сви грађани живе боље. Следи наставак преговора о стабилизацији и придруживању ЕУ, као и јачање регионалне сарадње, сарадње са Русијом, свим државама сталним чланицама СБ-а и другим утицајним земљама. Четврти циљ је наставити борбу против криминала и корупције. У тој борби се далеко одмакло. То су четири основна циља која видимо као свој посао у новој влади.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација