П:
О:
Читај ми
Ахтисари својим предлогом де факто даје суверенитет Космету
Београд,
3. фебруар 2007.
Стални саветник државног тима Србије за преговоре о будућем статусу Косова и Метохије и директор швајцарског Института за федерализам Томас Флајнер оценио је да специјални изасланик УН Марти Ахтисари својим предлогом де факто даје суверенитет Космету, укидајући гаранције које је подразумевала резолуција 1244 Савета безбедности УН.
Аутор:
federalism.ch
Флајнер је у интервјуу за агенцију Танјуг рекао да то значи да ће свака земља имати право да призна Космет као независну и суверену земљу и указао на то да ће Србија, која се мора противити таквом решењу, бити доведена у незавидан положај у међународној заједници.
Он је изнео више примедби на нацрт решења који је јуче Београду и Приштини представио Ахтисари држећи се, како је навео, искључиво принципа међународног права.
У том контексту Флајнер је нагласио да Ахтисари, за разлику од процедура које су примењене у другим случајевима за коначно усвајање оваквих докумената, у свом предлогу није предвидео референдум.
Уједињене нације би требало да поштују Устав Србије, као једне од својих чланица, и да омогуће да за одлуку о будућем статусу Космета буде примењена процедура каква се поштује у доношењу уставних амандмана, навео је Флајнер, подсећајући на случај Кипра када је било обезбеђено да обе стране усвоје документ УН.
Према његовим речима, Ахтисаријев предлог уопште не узима у обзир и не поштује Устав Србије и чак не помиње да би га у случају усвајања тог предлога требало променити.
У Швајцарској би, како је објаснио, оваква ситуација нужно подразумевала одржавање двоструког референдума у заинтересованим подручјима и уставни референдум на читавој територији земље.
Ахтисаријев документ се често позива на владавину права, али владавину права би требало поштовати и када је реч о процедури примене права, што овде конкретно не би био случај, јер документ ни у једном делу не каже да би могао да буде примењен искључиво после доношења амандмана на Устав Србије, додао је он.
Поред осталих примедби на Ахтисаријев предлог, Флајнер је скренуо пажњу на чињеницу да тај документ садржи важна решења везана за децентрализацију, која су од интереса за српско становништво у покрајини, а од којих је многе предложио преговарачки тим Београда.
Међутим, како је упозорио, примена тако комплексних и веома тешких решења тражи сложену законску регулативу и административни процес, уз напомену да у овом случају нема никаквих гаранција да ће та решења бити и примењена.
Флајнер је указао на то и да је Ахтисаријев документ контрадикторан јер предвиђа специфичну парламентарну процедуру за питања од посебног интереса за мањину, такозвану "дуплу већину", док би, да је тај предлог поштен, требало да већ у садашњој процедури обезбеди тај принцип.
Сви знају да је српска заједница на Космету против предлога. Зашто се њихов интерес сада не узима у обзир ако ће се поштовати када Косово буде независна држава? То је контрадикторно, оценио је Флајнер.
Нигде се не каже какав ће правни статус имати сам документ о будућем решењу за Космет - да ли ће то бити устав, споразум или одлука Савета безбедности, мада је ово последње највероватније, истакао је Флајнер
Али, како је рекао, ако би то била одлука СБ, то би био проблем јер у Повељи УН нема правних основа да се овом савету да важно овлашћење да утиче на уставну структуру једне земље.
Другим речима, папир конкретно пружа уставне одредбе. Али на сваки устав се могу донети и уставни амандмани, а будући да се на овај документ због вета поједних чланица не би могли доносити амандмани, он би заувек имао правну снагу, закључио је Флајнер.
Он је изнео више примедби на нацрт решења који је јуче Београду и Приштини представио Ахтисари држећи се, како је навео, искључиво принципа међународног права.
У том контексту Флајнер је нагласио да Ахтисари, за разлику од процедура које су примењене у другим случајевима за коначно усвајање оваквих докумената, у свом предлогу није предвидео референдум.
Уједињене нације би требало да поштују Устав Србије, као једне од својих чланица, и да омогуће да за одлуку о будућем статусу Космета буде примењена процедура каква се поштује у доношењу уставних амандмана, навео је Флајнер, подсећајући на случај Кипра када је било обезбеђено да обе стране усвоје документ УН.
Према његовим речима, Ахтисаријев предлог уопште не узима у обзир и не поштује Устав Србије и чак не помиње да би га у случају усвајања тог предлога требало променити.
У Швајцарској би, како је објаснио, оваква ситуација нужно подразумевала одржавање двоструког референдума у заинтересованим подручјима и уставни референдум на читавој територији земље.
Ахтисаријев документ се често позива на владавину права, али владавину права би требало поштовати и када је реч о процедури примене права, што овде конкретно не би био случај, јер документ ни у једном делу не каже да би могао да буде примењен искључиво после доношења амандмана на Устав Србије, додао је он.
Поред осталих примедби на Ахтисаријев предлог, Флајнер је скренуо пажњу на чињеницу да тај документ садржи важна решења везана за децентрализацију, која су од интереса за српско становништво у покрајини, а од којих је многе предложио преговарачки тим Београда.
Међутим, како је упозорио, примена тако комплексних и веома тешких решења тражи сложену законску регулативу и административни процес, уз напомену да у овом случају нема никаквих гаранција да ће та решења бити и примењена.
Флајнер је указао на то и да је Ахтисаријев документ контрадикторан јер предвиђа специфичну парламентарну процедуру за питања од посебног интереса за мањину, такозвану "дуплу већину", док би, да је тај предлог поштен, требало да већ у садашњој процедури обезбеди тај принцип.
Сви знају да је српска заједница на Космету против предлога. Зашто се њихов интерес сада не узима у обзир ако ће се поштовати када Косово буде независна држава? То је контрадикторно, оценио је Флајнер.
Нигде се не каже какав ће правни статус имати сам документ о будућем решењу за Космет - да ли ће то бити устав, споразум или одлука Савета безбедности, мада је ово последње највероватније, истакао је Флајнер
Али, како је рекао, ако би то била одлука СБ, то би био проблем јер у Повељи УН нема правних основа да се овом савету да важно овлашћење да утиче на уставну структуру једне земље.
Другим речима, папир конкретно пружа уставне одредбе. Али на сваки устав се могу донети и уставни амандмани, а будући да се на овај документ због вета поједних чланица не би могли доносити амандмани, он би заувек имао правну снагу, закључио је Флајнер.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација