П:
О:
Читај ми
Долазак мисије СБ представља почетак нових преговора о будућем статусу Космета
Београд,
30. април 2007.
Председник Координационог центра за Косово и Метохију Санда Рашковић-Ивић оценила је у интервјуу за данашње издање дневног листа “Вечерње новости” да долазак мисије Савета безбедности УН у Србију представља почетак нових преговора о будућем статусу Космета.
Санда Рашковић-Ивић
Аутор:
Танјуг
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Посета мисије СБ УН:
- Србија је оберучке прихватила посету мисије УН из једноставног разлога што већ неколико година слушамо хвалоспеве о спровођењу стандарда на Космету и што се наши извештаји разликују од нереалних извештаја које у СБ доносе и презентују шефови УНМИК-а. Те разлике биле су толико велике да је било најбоље да амбасадори дођу директно на терен и увере се у праву ситуацију.
План посете:
- Имала сам дозирану скепсу зато што је боравак мисије од три дана био врло кратак. Ни одабир места није био довољно репрезентативан. Често су путовали хеликоптером, а на тај начин не може се видети права слика - не могу се видети остаци бетонских структура српских кућа које су спаљене, ни бодљикава жица, ни изрази лица људи које срећете.
О томе да ли је долазак мисије резултат компромиса на захтев Русије:
- Не верујем у то да је реч само о задовољењу Русије. Наравно, било је и таквих амбасадора, пре свих Велике Британије, али има дипломата који су дошли да виде праву ситуацију на терену. Издвојила бих амбасадора Јужноафричке Републике који је свима одржао лекцију и из дипломатије и о суштинском суочавању са проблемом.
Да ли Србија рачуна на сигуран глас Јужноафричке Републике у СБ УН:
- Очито је да је Јужноафричка Република против брзоплетих решења. Реч је о одговорној земљи, одговорним државницима и дипломатама који мисле и о последицама које би настале уколико би се на брзину донела пресуда која није у складу са Повељом УН и међународним правом. Међутим, ова земља није усамљена у томе.
Извештај мисије:
- Очекујем да извештај буде реалан јер верујем у њихову озбиљност и непристрасност. Знам да не могу дати позитивну оцену о стандардима који би требало да буду примењени на Космету, а не примењују се. Зато сматрамо да би требало наставити преговоре уз начело стандарди пре статуса, јер је пракса показала да статусна питања само погоршавају решавање питања стандарда.
Шта подразумева последњи предлог Србије - надгледана аутономија:
- То је наш предлог суштинске аутономије. Не бежимо од тога да ЕУ одређено време буде присутна и надгледа ту аутономију. Залажемо се за демилитаризацију покрајине и присуство међународних војних снага докле год је то потребно.
Када очекујете прави наставак преговора:
- СБ ће о извештају мисије УН расправљати током маја, тако се најављује. Реално је да ће нови преговори почети од јесени. Пре тога требало би да се именује нови међународни представник уместо Мартија Ахтисарија. Наравно, Србија није та која диктира динамику, већ је то СБ УН.
О најавама да би СБ УН могао да усвоји нову резолуцију о Космету:
- Поред обнове преговора, наш циљ је да темељ било какве нове резолуције у СБ буде Резолуција 1244. Свака резолуција која би дефинисала статус Космета је прерана. За нас је прихватљива нова резолуција која би дефинисала нове преговоре, обавезала на рад на стандардима и која би недвосмислено штитила територијални интегритет Србије. Односно, било би много продуктивније да се испоштују сви аспекти Резолуције 1244, па када она буде у потпуности спроведена, можемо видети шта још у погледу стандарда треба урадити.
Хоће ли пропасти план великих сила, пре свих САД и Велике Британије, да утврде статус Космета пре лета:
- Надам се да ће тај план пропасти. Међутим, хтела бих да напоменем да је реч о плану који покушавају да спроведу неки људи из власти тих држава, а не цео естаблишмент. Али индикативно је и то што су најгласнији управо они који су пре десет година Албанцима обећали независност а били су у врху власти тих двеју земаља.
Да ли ће Русија уложити вето уколико се буде гласало о независности:
- Може се чак десити да руски вето и не буде потребан. То би било најбоље. Јер то би значило да је већина за поштовање Повеље УН, међународног права, против признавања сецесије Космета и ја се надам да ће заиста тако и бити.
Поруке из Брисела да је једно од решења косметског питања и статус кво:
- Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница је приликом сусрета са мисијом УН јасно поручио да је Србија апсолутно против статуса кво, јер то значи да нема повратка Срба на Космет, значи да нису нађени починиоци убистава, да за нестале нису нађени кривци, да се запаљене куће и цркве не обнављају. Ако је ико против статуса кво, онда је то Србија.
Веза између питања Космета и формирања нове владе:
- Питање Космета све нас највише заокупља јер је то државни приоритет. Главни актери од којих се очекује да сутра направе владу значајно су укључени у решавање питања Космета, а ни формирање владе није лак посао. Ахтисари је предлагао да се статус Косова реши док није формирана влада, јер тако нико не би био одговоран. Самом том реченицом Ахтисари, по ко зна који пут, прејудицира какав ће бити будући статус Космета, што значи да се веза између формирања владе и покрајине више апострофира споља него што је она доминирајућа реално. Мислим да једина апсолутна веза између ова два питања, кад је о Коштуници реч, јер је он један од актера и у једном и у другом, јесте то што постоји жеља и намера да се оба питања реше ваљано и исправно.
Могућност унилатералног признавања независности Космета:
- Не можете очекивати од било које земље да мирно гледа ако јој неко одузима територију, а после тога јој се представља као пријатељ. Те земље које би признале независност мимо СБ УН биле би саме у проблему. Учиниле би два нелегална потеза - први је игнорисање Повеље УН, а други - признали би нешто иако у СБ постоји Резолуција 1244 која говори супротно. То би, дакле, било признавање усмерено против СБ и УН. И напокон, ако би се отворио тај процес унилатералног признавања могло би да се догоди да неке друге земље признају неке друге државе у настајању. На пример, можда нека велика и јака држава призна Републику Српску као нову државу.
Како ће изгледати извештај мисије:
- Врло брзо ћемо видети какав је став држава чланица СБ. Сваки амбасадор који је био у мисији УН известиће СБ о својим запажањима из посете Србији. Потом ће се све сабрати у један извештај. Верујем у то да Американци неће имати довољно гласова да обезбеде већину за изгласавање независности Космета.
Посета мисије СБ УН:
- Србија је оберучке прихватила посету мисије УН из једноставног разлога што већ неколико година слушамо хвалоспеве о спровођењу стандарда на Космету и што се наши извештаји разликују од нереалних извештаја које у СБ доносе и презентују шефови УНМИК-а. Те разлике биле су толико велике да је било најбоље да амбасадори дођу директно на терен и увере се у праву ситуацију.
План посете:
- Имала сам дозирану скепсу зато што је боравак мисије од три дана био врло кратак. Ни одабир места није био довољно репрезентативан. Често су путовали хеликоптером, а на тај начин не може се видети права слика - не могу се видети остаци бетонских структура српских кућа које су спаљене, ни бодљикава жица, ни изрази лица људи које срећете.
О томе да ли је долазак мисије резултат компромиса на захтев Русије:
- Не верујем у то да је реч само о задовољењу Русије. Наравно, било је и таквих амбасадора, пре свих Велике Британије, али има дипломата који су дошли да виде праву ситуацију на терену. Издвојила бих амбасадора Јужноафричке Републике који је свима одржао лекцију и из дипломатије и о суштинском суочавању са проблемом.
Да ли Србија рачуна на сигуран глас Јужноафричке Републике у СБ УН:
- Очито је да је Јужноафричка Република против брзоплетих решења. Реч је о одговорној земљи, одговорним државницима и дипломатама који мисле и о последицама које би настале уколико би се на брзину донела пресуда која није у складу са Повељом УН и међународним правом. Међутим, ова земља није усамљена у томе.
Извештај мисије:
- Очекујем да извештај буде реалан јер верујем у њихову озбиљност и непристрасност. Знам да не могу дати позитивну оцену о стандардима који би требало да буду примењени на Космету, а не примењују се. Зато сматрамо да би требало наставити преговоре уз начело стандарди пре статуса, јер је пракса показала да статусна питања само погоршавају решавање питања стандарда.
Шта подразумева последњи предлог Србије - надгледана аутономија:
- То је наш предлог суштинске аутономије. Не бежимо од тога да ЕУ одређено време буде присутна и надгледа ту аутономију. Залажемо се за демилитаризацију покрајине и присуство међународних војних снага докле год је то потребно.
Када очекујете прави наставак преговора:
- СБ ће о извештају мисије УН расправљати током маја, тако се најављује. Реално је да ће нови преговори почети од јесени. Пре тога требало би да се именује нови међународни представник уместо Мартија Ахтисарија. Наравно, Србија није та која диктира динамику, већ је то СБ УН.
О најавама да би СБ УН могао да усвоји нову резолуцију о Космету:
- Поред обнове преговора, наш циљ је да темељ било какве нове резолуције у СБ буде Резолуција 1244. Свака резолуција која би дефинисала статус Космета је прерана. За нас је прихватљива нова резолуција која би дефинисала нове преговоре, обавезала на рад на стандардима и која би недвосмислено штитила територијални интегритет Србије. Односно, било би много продуктивније да се испоштују сви аспекти Резолуције 1244, па када она буде у потпуности спроведена, можемо видети шта још у погледу стандарда треба урадити.
Хоће ли пропасти план великих сила, пре свих САД и Велике Британије, да утврде статус Космета пре лета:
- Надам се да ће тај план пропасти. Међутим, хтела бих да напоменем да је реч о плану који покушавају да спроведу неки људи из власти тих држава, а не цео естаблишмент. Али индикативно је и то што су најгласнији управо они који су пре десет година Албанцима обећали независност а били су у врху власти тих двеју земаља.
Да ли ће Русија уложити вето уколико се буде гласало о независности:
- Може се чак десити да руски вето и не буде потребан. То би било најбоље. Јер то би значило да је већина за поштовање Повеље УН, међународног права, против признавања сецесије Космета и ја се надам да ће заиста тако и бити.
Поруке из Брисела да је једно од решења косметског питања и статус кво:
- Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница је приликом сусрета са мисијом УН јасно поручио да је Србија апсолутно против статуса кво, јер то значи да нема повратка Срба на Космет, значи да нису нађени починиоци убистава, да за нестале нису нађени кривци, да се запаљене куће и цркве не обнављају. Ако је ико против статуса кво, онда је то Србија.
Веза између питања Космета и формирања нове владе:
- Питање Космета све нас највише заокупља јер је то државни приоритет. Главни актери од којих се очекује да сутра направе владу значајно су укључени у решавање питања Космета, а ни формирање владе није лак посао. Ахтисари је предлагао да се статус Косова реши док није формирана влада, јер тако нико не би био одговоран. Самом том реченицом Ахтисари, по ко зна који пут, прејудицира какав ће бити будући статус Космета, што значи да се веза између формирања владе и покрајине више апострофира споља него што је она доминирајућа реално. Мислим да једина апсолутна веза између ова два питања, кад је о Коштуници реч, јер је он један од актера и у једном и у другом, јесте то што постоји жеља и намера да се оба питања реше ваљано и исправно.
Могућност унилатералног признавања независности Космета:
- Не можете очекивати од било које земље да мирно гледа ако јој неко одузима територију, а после тога јој се представља као пријатељ. Те земље које би признале независност мимо СБ УН биле би саме у проблему. Учиниле би два нелегална потеза - први је игнорисање Повеље УН, а други - признали би нешто иако у СБ постоји Резолуција 1244 која говори супротно. То би, дакле, било признавање усмерено против СБ и УН. И напокон, ако би се отворио тај процес унилатералног признавања могло би да се догоди да неке друге земље признају неке друге државе у настајању. На пример, можда нека велика и јака држава призна Републику Српску као нову државу.
Како ће изгледати извештај мисије:
- Врло брзо ћемо видети какав је став држава чланица СБ. Сваки амбасадор који је био у мисији УН известиће СБ о својим запажањима из посете Србији. Потом ће се све сабрати у један извештај. Верујем у то да Американци неће имати довољно гласова да обезбеде већину за изгласавање независности Космета.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација