П:
О:
Читај ми
Србија ће реаговати на могуће једнострано признање независности Космета
Београд,
16. јун 2007.
Државни секретар Министарства за Косово и Метохију Душан Пророковић изјавио је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Вечерње новости" да ће на могуће једнострано признавање независности Космета Србија сигурно реаговати позивајући се на Устав и не угрожавајући своје виталне интересе.
Званични сајт Владе преноси делове овог разговора.
Реакција Владе Србије на могућност једностраног признавања независности Космета:
– Уколико Косово прогласи независност, а то унилатерално признају неке државе, доводи се у питање статус Резолуције 1244, а ако ње нема, ми се формалноправно враћамо на јун 1999. године. Тада би Влада Републике Србије морала да реагује, као што би реаговала према сваком другом сепаратизму на територији Србије. Реакција би била правна и политичка, а други нека размишљају о свим последицама које таква реакција носи.
Да ли овакав став доводи земљу у опасност од изолације: – Не мислим тако. Ако кажете да Србија неће прекидати дипломатске односе и слично, сви ће вас питати: "Зашто онда да неко не призна Косово?!" А ако кажете да ћете реаговати, оптужују вас да гурате земљу у самоизолацију. Наравно, нећемо ићи у самоизолацију.
О могућем прекиду дипломатских односа са земљама које би признале независност Космета:
– То је крајња мера, веома скупа, којој се ретко прибегава. Моје лично залагање иде у смеру да се те државе класификују у неколико категорија. Постоје, наиме, државе јуришници, које седам-осам година лобирају за независност, али и оне које ће невољно, под притиском, ући у тај процес.
Хоће ли ускоро доћи до решења за статус Космета:
– Нисмо пред скорим решењем статуса Косова и Метохије, једини излаз из овакве ситуације је наставак преговора. Очекујемо амерички притисак на албанску страну како би се преговори наставили. После свега што се десило, илузорно је очекивати да би било ко други, осим САД, могао да изврши такав притисак.
Могућност да САД једнострано признају независност покрајине:
– Не бих лицитирао једностраним признањем. Мени се међутим чини да постоје две "струје" у Вашингтону. Колико у петак одатле су стигле две дијаметралне изјаве: Мекормакова да САД не смеју да се играју с руским ветом у СБ и Бернсова да се може разговарати само о датуму независности.
Може ли Србија да утиче на те "струје": – Србија тешко може да утиче на те односе. Она, међутим, своје партнере треба да тражи свуда по свету, не само у Вашингтону.
Шта је циљ Србије кад је реч о томе: – Наш основни циљ је да се дође до компромиса. Овде се активно размишља о томе какав треба да буде будући статус Космета и како уредити српско-албанске односе.
Последњи састанак Контакт групе који је одржан без Русије:
– Разлог за овај састанак је свакако била жеља САД да провере став европских земаља. Европска унија је јасно рекла да је неопходна нова резолуција Савета безбедности. Мислим да то није циљ САД. Када видимо саопштење које је издато после састанка, мислим да се може рећи да је ЕУ остала на истим позицијама.
Још колико дуго ће Србија имати Министарство за Косово и Метохију:
– Мислим, још дуго. Овде није реч само о проналажењу решења за будући статус већ и о његовом спровођењу. Какво год решење било, оно ће бити оригинално, с пуно детаља, и с мноштвом осетљивих ствари. Зато мислим да ће се Влада Србије интензивно бавити Косовом и Метохијом још дуги низ година.
Да ли се Министарство бави и могућношћу крајње неповољног развоја догађаја, да ће све бити готово пре зиме и да ће бити много избеглица?
– Такви сигнали обично долазе из медија, из некаквих "незваничних и добро обавештених извора", или као претња од представника утицајних међународних невладиних организација. Желимо да подстакнемо, да охрабримо Србе да опстану у покрајини, и то тако да све не остане само на пуким речима и патриотизму.
Реакција Владе Србије на могућност једностраног признавања независности Космета:
– Уколико Косово прогласи независност, а то унилатерално признају неке државе, доводи се у питање статус Резолуције 1244, а ако ње нема, ми се формалноправно враћамо на јун 1999. године. Тада би Влада Републике Србије морала да реагује, као што би реаговала према сваком другом сепаратизму на територији Србије. Реакција би била правна и политичка, а други нека размишљају о свим последицама које таква реакција носи.
Да ли овакав став доводи земљу у опасност од изолације: – Не мислим тако. Ако кажете да Србија неће прекидати дипломатске односе и слично, сви ће вас питати: "Зашто онда да неко не призна Косово?!" А ако кажете да ћете реаговати, оптужују вас да гурате земљу у самоизолацију. Наравно, нећемо ићи у самоизолацију.
О могућем прекиду дипломатских односа са земљама које би признале независност Космета:
– То је крајња мера, веома скупа, којој се ретко прибегава. Моје лично залагање иде у смеру да се те државе класификују у неколико категорија. Постоје, наиме, државе јуришници, које седам-осам година лобирају за независност, али и оне које ће невољно, под притиском, ући у тај процес.
Хоће ли ускоро доћи до решења за статус Космета:
– Нисмо пред скорим решењем статуса Косова и Метохије, једини излаз из овакве ситуације је наставак преговора. Очекујемо амерички притисак на албанску страну како би се преговори наставили. После свега што се десило, илузорно је очекивати да би било ко други, осим САД, могао да изврши такав притисак.
Могућност да САД једнострано признају независност покрајине:
– Не бих лицитирао једностраним признањем. Мени се међутим чини да постоје две "струје" у Вашингтону. Колико у петак одатле су стигле две дијаметралне изјаве: Мекормакова да САД не смеју да се играју с руским ветом у СБ и Бернсова да се може разговарати само о датуму независности.
Може ли Србија да утиче на те "струје": – Србија тешко може да утиче на те односе. Она, међутим, своје партнере треба да тражи свуда по свету, не само у Вашингтону.
Шта је циљ Србије кад је реч о томе: – Наш основни циљ је да се дође до компромиса. Овде се активно размишља о томе какав треба да буде будући статус Космета и како уредити српско-албанске односе.
Последњи састанак Контакт групе који је одржан без Русије:
– Разлог за овај састанак је свакако била жеља САД да провере став европских земаља. Европска унија је јасно рекла да је неопходна нова резолуција Савета безбедности. Мислим да то није циљ САД. Када видимо саопштење које је издато после састанка, мислим да се може рећи да је ЕУ остала на истим позицијама.
Још колико дуго ће Србија имати Министарство за Косово и Метохију:
– Мислим, још дуго. Овде није реч само о проналажењу решења за будући статус већ и о његовом спровођењу. Какво год решење било, оно ће бити оригинално, с пуно детаља, и с мноштвом осетљивих ствари. Зато мислим да ће се Влада Србије интензивно бавити Косовом и Метохијом још дуги низ година.
Да ли се Министарство бави и могућношћу крајње неповољног развоја догађаја, да ће све бити готово пре зиме и да ће бити много избеглица?
– Такви сигнали обично долазе из медија, из некаквих "незваничних и добро обавештених извора", или као претња од представника утицајних међународних невладиних организација. Желимо да подстакнемо, да охрабримо Србе да опстану у покрајини, и то тако да све не остане само на пуким речима и патриотизму.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација