П:
О:
Читај ми
Србија има шансу за највећи привредни раст у историји
Београд,
18. јун 2007.
Потпредседник Владе Републике Србије Божидар Ђелић оценио је да би, уколико буду испуњене све претпоставке, деценија која предстоји могла бити деценија најбржег привредног развоја у историји Србије.
Аутор:
Танјуг
Ђелић је у интервјуу за агенцију Танјуг указао на то да Србија може бити међу првима у региону југоисточне Европе, који већ неколико година бележи најбржи привредни раст у Европи, што самим тим значи да може имати једну од највећих стопа привредног раста у Европи.
Према његовим речима, Србија може бити "Дубаи Балкана" јер, попут тог логистичког центра Персијског залива, она може бити економски центар региона ако буде изградила потребну инфраструктуру. Потпредседник Владе навео је да Србија мора да уважи реалност глобализоване економије и да интересе мултинационалних компанија усклади са сопственим интересима, пре него што крене у највећи привредни раст у својој историји. Он је објаснио да су, поред ефикасне економије, Србији потребни и правично друштво, које неће дозволити превелика социјална раслојавања, равномеран регионални развој и разумни степен солидарности међу регионима.
Такође, неопходно је и привлачење што више средстава из фондова ЕУ, спречавање монополизма, ефикасан образовни систем који ће таленте задржати у земљи и инфраструктура за нормално пословање, додао је Ђелић. У економији 21. века огромне су шансе за земљу средње величине и са географским положајем какав има наша земља, оценио је потпредседник Владе и нагласио да је неопходно да прихватимо свет онаквим какав он стварно јесте. Према његовим речима, Србија ни издалека не користи своје потенцијале и у овом тренутку је само симболично присутна на неким од највећих светских тржишта, као што су тржиште Јапана, Кине, Индије и Русије. Ђелић је подсетио на то да у Србији у последњих 30 година није било значајнијих инвестиција и напоменуо да искуства других земаља показују да је у циљу поновног покретања економског развоја потребна извесна доза државног интервенционизма која ће одредити које то гране треба развијати у 21. веку у огромној конкуренцији. Он је истакао да Србија, слично Словачкој, треба да одабере неколико привредних грана које ће се најинтензивније развијати и да потом кроз буџет и привлачење страних инвеститора обезбеди иницијалну капислу за њихов развој. Држава треба да подстиче велике домаће привреднике, али и да истовремено спречава монополизам и подстиче развој малих и средњих предузећа, навео је Ђелић и додао да су државни фондови добар вид директног државног подстицаја развоју привреде и да они морају бити пропраћени стварањем старт-ап фондова за финансирање успешних домаћих привредника. Потпредседник Владе је нагласио да је Србији потребан програмски буџет, односно вишегодишњи планови, како би велики, вишегодишњи инфраструктурни пројекти које финансира држава били завршени без проблема. Истовремено, он је указао на то да је нашој земљи потребан и бољи гарантни фонд који ће моћи да гарантује за велике извозне послове, нарочито за послове грађевинских фирми у иностранству, а било би пожељно да се сачува и једно осигуравајуће друштво у државном власништву како би се предузећима олакшало пословање.
Ђелић је оценио да ће нова Влада Србије морати да створи и ефикасније механизме и програме за привлачење великих гринфилд инвестиција како би успоставила бољу и сигурнију климу за страна улагања.
Према његовим речима, Србија може бити "Дубаи Балкана" јер, попут тог логистичког центра Персијског залива, она може бити економски центар региона ако буде изградила потребну инфраструктуру. Потпредседник Владе навео је да Србија мора да уважи реалност глобализоване економије и да интересе мултинационалних компанија усклади са сопственим интересима, пре него што крене у највећи привредни раст у својој историји. Он је објаснио да су, поред ефикасне економије, Србији потребни и правично друштво, које неће дозволити превелика социјална раслојавања, равномеран регионални развој и разумни степен солидарности међу регионима.
Такође, неопходно је и привлачење што више средстава из фондова ЕУ, спречавање монополизма, ефикасан образовни систем који ће таленте задржати у земљи и инфраструктура за нормално пословање, додао је Ђелић. У економији 21. века огромне су шансе за земљу средње величине и са географским положајем какав има наша земља, оценио је потпредседник Владе и нагласио да је неопходно да прихватимо свет онаквим какав он стварно јесте. Према његовим речима, Србија ни издалека не користи своје потенцијале и у овом тренутку је само симболично присутна на неким од највећих светских тржишта, као што су тржиште Јапана, Кине, Индије и Русије. Ђелић је подсетио на то да у Србији у последњих 30 година није било значајнијих инвестиција и напоменуо да искуства других земаља показују да је у циљу поновног покретања економског развоја потребна извесна доза државног интервенционизма која ће одредити које то гране треба развијати у 21. веку у огромној конкуренцији. Он је истакао да Србија, слично Словачкој, треба да одабере неколико привредних грана које ће се најинтензивније развијати и да потом кроз буџет и привлачење страних инвеститора обезбеди иницијалну капислу за њихов развој. Држава треба да подстиче велике домаће привреднике, али и да истовремено спречава монополизам и подстиче развој малих и средњих предузећа, навео је Ђелић и додао да су државни фондови добар вид директног државног подстицаја развоју привреде и да они морају бити пропраћени стварањем старт-ап фондова за финансирање успешних домаћих привредника. Потпредседник Владе је нагласио да је Србији потребан програмски буџет, односно вишегодишњи планови, како би велики, вишегодишњи инфраструктурни пројекти које финансира држава били завршени без проблема. Истовремено, он је указао на то да је нашој земљи потребан и бољи гарантни фонд који ће моћи да гарантује за велике извозне послове, нарочито за послове грађевинских фирми у иностранству, а било би пожељно да се сачува и једно осигуравајуће друштво у државном власништву како би се предузећима олакшало пословање.
Ђелић је оценио да ће нова Влада Србије морати да створи и ефикасније механизме и програме за привлачење великих гринфилд инвестиција како би успоставила бољу и сигурнију климу за страна улагања.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација