П:
О:
Читај ми
Србија неће одустати од очувања територијалног интегритета
Београд,
27. јун 2007.
Потпредседник Владе Републике Србије Божидар Ђелић изјавио је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Вечерње новости" да је Србија спремна на велики број компромиса и уступака у вези са Косовом и Метохијом, али да неће одустати од очувања територијалног интегритета и обезбеђивања реалних услова за живот Срба на Космету.
Божидар Ђелић
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Какав епилог очекујете за Космет:
– Могућа су само два сценарија. Први је неповољан, реч је о сценарију конфронтације са силама које по сваку цену желе да се прогласи независност, макар за то не била обезбеђена подршка у СБ УН. Други је сценарио компромиса, чије су шансе и даље слабе, али расту. Према том плану ишло би се на нову рунду преговора, али истинских, а не са познатим исходом како стоји у тренутном предлогу резолуције САД и ЕУ.
Реакција Србије на евентуално унилатерално признање независности Космета:
– Сигурно је једино то да Србија не сме да дозволи себи изолацију јер је она штетна за државне интересе.
Да ли ће Космет остати део Србије:
– Наша државна политика очито почиње да даје резултате, видимо то по одлагању решења за статус, а тиме се баве и два најмоћнија човека на свету – Буш и Путин.
О повезаности решавања питања статуса Космета и европских интеграција Србије:
– Решавање косовског питања и европске интеграције су два апсолутно одвојена процеса. Нема те трговине Космет за Европу, нити ћемо то икада прихватити. Нови буџет:
– Аутор сам макроекономских циљева у оквиру буџета, укупних прихода и расхода, као и његових главних праваца. Буџет увек може да буде бољи, али јавне финансије се не возе као рели кола, већ као танкер. Битно је да овим буџетом нико није оштећен.
Повећање средстава за плате у јавном сектору:
– Повећање плата је одредила претходна влада и морали смо да испунимо то обећање, а да не угрозимо динар и циљну инфлацију. Али најављујем измене Закона о буџетском систему, које ће убрзати рационализацију, као и нови закон о јавним набавкама, који ће омогућити транспарентност у трошењу државног новца. Формирали смо Комисију за реформу пензионог система. До краја лета Влада ће предложити измене Закона о пензионом систему, које ће омогућити да раст пензија делимично зависи од раста плата, као и друге мере за пензионере.
Прети ли опасност од скакања евра:
– Не. Девизне резерве су на рекордном нивоу и тренутно нема опасности. Али ако у средњем року значајно не увећамо директне инвестиције у нашу економију, биће проблема са резервама и курсом. То је и ММФ приметио.
Зашто услов 40 квадрата плус 15 квадрата по члану домаћинстава за укидање пореза на куповину првог стана:
– Да није било тог ограничења, дошло би до проблема јер би неко могао да купи скупоцену вилу на Дедињу, као прву некретнину на своје име, а да буде ослобођен пореза. Спречавање таквих нелогичности био је једини разлог за ту меру, коју неће осетити 99,9 одсто обичних људи.
Циљ радне групе за сарадњу са Русијом:
– Имајући у виду да су се у протеклих шест година руски инвеститори жалили да имају тешкоће у нашем систему, као сигнал решености да те односе унапредимо формирали смо групу која даје платформу за преговоре мешовитог пословног комитета двеју земаља. Али само мала деца могу да помисле да Србија тргује са Русијом због подршке за Космет. Русима никакве привилегије не требају, они само желе да имају исте услове као сви други инвеститори.
Концесија Хоргош–Пожега:
– Очекујем да ускоро крену радови, осим ако се не докаже нека неправилност.
Планирате ли још нешто да би се Србија што брже повезала са Европом:
– Да, формирање једног или више карго центара у Београду да би Србија постала логистичка база Балкана. Прошли тендер је пропао, али је време за нови пројекат да бисмо што пре изградили те капацитете.
Када ће Србија доћи на "белу шенгенску листу":
– Наш циљ је крај 2008. године.
Очекивана динамика кретања Србије на путу ка ЕУ:
– Најкасније 2009. године кандидат за Унију, а најкасније 2014. приступање ЕУ. До 2012. године морамо да завршимо све обавезе на том путу. Приступање Унији 2014. године представља успех, јер многе земље неће никада прићи ЕУ, а до тада ћемо имати трговинске, буџетске и визне бенефиције.
Колико ће у Србију ући страних инвестиција до краја године:
– Процене су приближно 1,5 милијарди евра.
Какав епилог очекујете за Космет:
– Могућа су само два сценарија. Први је неповољан, реч је о сценарију конфронтације са силама које по сваку цену желе да се прогласи независност, макар за то не била обезбеђена подршка у СБ УН. Други је сценарио компромиса, чије су шансе и даље слабе, али расту. Према том плану ишло би се на нову рунду преговора, али истинских, а не са познатим исходом како стоји у тренутном предлогу резолуције САД и ЕУ.
Реакција Србије на евентуално унилатерално признање независности Космета:
– Сигурно је једино то да Србија не сме да дозволи себи изолацију јер је она штетна за државне интересе.
Да ли ће Космет остати део Србије:
– Наша државна политика очито почиње да даје резултате, видимо то по одлагању решења за статус, а тиме се баве и два најмоћнија човека на свету – Буш и Путин.
О повезаности решавања питања статуса Космета и европских интеграција Србије:
– Решавање косовског питања и европске интеграције су два апсолутно одвојена процеса. Нема те трговине Космет за Европу, нити ћемо то икада прихватити. Нови буџет:
– Аутор сам макроекономских циљева у оквиру буџета, укупних прихода и расхода, као и његових главних праваца. Буџет увек може да буде бољи, али јавне финансије се не возе као рели кола, већ као танкер. Битно је да овим буџетом нико није оштећен.
Повећање средстава за плате у јавном сектору:
– Повећање плата је одредила претходна влада и морали смо да испунимо то обећање, а да не угрозимо динар и циљну инфлацију. Али најављујем измене Закона о буџетском систему, које ће убрзати рационализацију, као и нови закон о јавним набавкама, који ће омогућити транспарентност у трошењу државног новца. Формирали смо Комисију за реформу пензионог система. До краја лета Влада ће предложити измене Закона о пензионом систему, које ће омогућити да раст пензија делимично зависи од раста плата, као и друге мере за пензионере.
Прети ли опасност од скакања евра:
– Не. Девизне резерве су на рекордном нивоу и тренутно нема опасности. Али ако у средњем року значајно не увећамо директне инвестиције у нашу економију, биће проблема са резервама и курсом. То је и ММФ приметио.
Зашто услов 40 квадрата плус 15 квадрата по члану домаћинстава за укидање пореза на куповину првог стана:
– Да није било тог ограничења, дошло би до проблема јер би неко могао да купи скупоцену вилу на Дедињу, као прву некретнину на своје име, а да буде ослобођен пореза. Спречавање таквих нелогичности био је једини разлог за ту меру, коју неће осетити 99,9 одсто обичних људи.
Циљ радне групе за сарадњу са Русијом:
– Имајући у виду да су се у протеклих шест година руски инвеститори жалили да имају тешкоће у нашем систему, као сигнал решености да те односе унапредимо формирали смо групу која даје платформу за преговоре мешовитог пословног комитета двеју земаља. Али само мала деца могу да помисле да Србија тргује са Русијом због подршке за Космет. Русима никакве привилегије не требају, они само желе да имају исте услове као сви други инвеститори.
Концесија Хоргош–Пожега:
– Очекујем да ускоро крену радови, осим ако се не докаже нека неправилност.
Планирате ли још нешто да би се Србија што брже повезала са Европом:
– Да, формирање једног или више карго центара у Београду да би Србија постала логистичка база Балкана. Прошли тендер је пропао, али је време за нови пројекат да бисмо што пре изградили те капацитете.
Када ће Србија доћи на "белу шенгенску листу":
– Наш циљ је крај 2008. године.
Очекивана динамика кретања Србије на путу ка ЕУ:
– Најкасније 2009. године кандидат за Унију, а најкасније 2014. приступање ЕУ. До 2012. године морамо да завршимо све обавезе на том путу. Приступање Унији 2014. године представља успех, јер многе земље неће никада прићи ЕУ, а до тада ћемо имати трговинске, буџетске и визне бенефиције.
Колико ће у Србију ући страних инвестиција до краја године:
– Процене су приближно 1,5 милијарди евра.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација