Ђедовић је тим поводом у изјави за агенцију Танјуг објаснила да је 90 одсто тог новца уплаћено у буџет Србије, и то је директна подршка нашим финансијама – да помогнемо енергетски угроженим купцима и малим и средњим предузећима, односно да наставимо да субвенционишемо оне наше грађане и делове привреде којима је то неопходно.
Она је као други значајан резултат ресорног министарства навела усвајање новог статута „Електропривреде Србије” и оснивачког акта, чиме су се створиле могућности да се ЕПС региструје као акционарско друштво, односно да промени правну форму.
То је заправо одлука на коју се чека од 2014. године, а ми смо за првих шест месеци рада Министарства то успели да покренемо у сарадњи са целом владом, јер је апсолутно цела држава одлучна у томе да спроведе неопходне реформе у енергетском сектору, полазећи од најважнијег предузећа у нашем енергетском сектору, а то је ЕПС, нагласила је Ђедовић.
Министарка је, говорећи о плановима за наредни период, издвојила завршетак термоелектране Костолац Б3 и гасну интерконекцију Србије са Бугарском.
Она је објаснила да је термоелектрана Костолац Б3 веома важна са аспекта сигурности производње електричне енергије, али и због тога што ће то бити термоелектрана која је у складу са свим еколошким стандардима.
Ђедовић је, када је реч о гасној интерконекцији између Србије и Бугарске, навела да радови напредују и тренутно су на неких 40 одсто завршености, објаснивши да ће се Србија изградњом тог интерконектора повезати са изворима у Каспијском мору, али и са ЛНГ терминалима у Грчкој.
Тај пројекат је значајан за гасну диверзификацију Србије, за додатне изворе гаса и додатну сигурност снабдевања. Ми зависимо од увоза што се тиче овог енергента и морамо да имамо више извора снабдевања, објаснила је Ђедовић.