П:
О:
Читај ми
Србија спремна да прихвати наставак суштинских и фер преговора о Космету
Београд,
5. јул 2007.
Министар спољних послова у Влади Републике Србије Вук Јеремић изјавио је данас да би Србија била спремна да прихвати наставак чак и орочених преговора о будућем статусу Космета, али само уколико ти преговори буду суштински и фер, без прејудицирања решења.
Вук Јеремић
Аутор:
Tанјуг
Јеремић је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Блиц" истакао да је, иако није добро временски орочавати наставак преговора, далеко важније да то буду фер и отворени преговори, и додао да је српска страна спремна на компромис по питању трајања преговора само уколико би они били суштински.
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Да ли Србија рачуна на то да ЕУ прогура идеју о наставку преговора:
Рачунамо на то да ће код свих актера овог процеса преовладати разум како не би дошло до унилатералних корака. Кључно је да у ЕУ што већи број земаља подржи идеју о наставку преговора. Не очекујем да Унија испреговара будући статус, преговори се могу водити само под окриљем УН, али Унија треба да има важну улогу јер је будућност читавог западног Балкана у ЕУ.
Утицај супротних ставова Русије и САД на даљи процес:
Чињеница да сагласност не постоји значи да у овом тренутку не можемо очекивати било какво доношење резолуције у СБ, а онда се ситуација може развијати само у два правца – ка наставку трагања за решењем које ће моћи да добије подршку у СБ или прибегавању унилатералним корацима, што би било изузетно опасно, како за наш регион, тако и за друге регионе у свету.
Какви ће бити односи Србије са појединим државама уколико оне једнострано признају независност Космета:
Уколико неко буде одлучио да унилатералним актом наруши територијални интегритет и суверенитет Србије, са таквом земљом бисмо морали да преиспитамо квалитет и садржај билатералних односа. Посебно пажљиво ћемо гледати како ће се, ако до такве ситуације дође, понашати наши суседи јер они имају посебну одговорност када је у питању очување мира и стабилности у региону.
Шта то конкретно значи:
Не бих желео да конкретизујем. Откривање таквих потеза не би било тактички паметно за нашу земљу. Србија би у сваком случају преиспитала односе и реаговала, али мора да буде јасно да наша земља себе не сме поново да доведе до изолације.
Да ли ће евентуално признање независног Космета утицати на даљи пут наше земље ка ЕУ:
Одлука о статусу Косова и Метохије није повезана са даљим европским интеграцијама Србије.
Најаве Владе да Србија може да постане кандидат за чланство у ЕУ 15. децембра 2008. године:
Веома је реално да до септембра завршимо преговоре о стабилизацији и придруживању и да споразум потпишемо до краја године. Наредна година ће бити година озбиљних изазова у реформском смислу, односно по питању наше спремности да испунимо све обавезе из тог споразума. Уверен сам у то да до краја 2008. можемо да учинимо адекватан реформски напор који би нам омогућио да крајем те године ЕУ донесе одлуку да Србија добије статус кандидата. То је изузетно амбициозан план и верујем да ћемо успети.
Завршетак сарадње са Хашким трибуналом као први показатељ реалности таквих очекивања:
Од највеће важности је да постоји апсолутна политичка спремност српских власти из које ће следити адекватна и транспарентна безбедносна активност која ће показати да Србија заиста чини све да доврши сарадњу са Трибуналом. То ће бити главни критеријум за одлуку ЕУ да ли ће доћи до потписивања споразума. Сарадња са Трибуналом мора бити потпуна и мора бити окончана.
Хоће ли Србија ускоро попунити упражњена амбасадорска места:
То питање ће у најскорије време бити решено. У међувремену интензитет и квалитет наших односа са свим земљама у којима стицајем околности немамо попуњена амбасадорска места је на веома високом нивоу. Амбасадорско место у Подгорици је међу најважнијим у будућој дипломатској мрежи Србије и тамо треба да оде неко ко ће заиста моћи најбоље да представља интересе Србије.
Нови кадрови у дипломатији:
Приоритет је да изградимо нове квалитетне кадрове у дипломатији који су у стању да одговоре дипломатским изазовима 21. века јер су данас успешне дипломате више лобисти него дипломате у класичном смислу. Већ сам постигао договор са шефовима дипломатија Шведске, Русије, Грчке, Италије и Немачке да се на дипломатским академијама у овим земљама школују и наше младе дипломате.
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Да ли Србија рачуна на то да ЕУ прогура идеју о наставку преговора:
Рачунамо на то да ће код свих актера овог процеса преовладати разум како не би дошло до унилатералних корака. Кључно је да у ЕУ што већи број земаља подржи идеју о наставку преговора. Не очекујем да Унија испреговара будући статус, преговори се могу водити само под окриљем УН, али Унија треба да има важну улогу јер је будућност читавог западног Балкана у ЕУ.
Утицај супротних ставова Русије и САД на даљи процес:
Чињеница да сагласност не постоји значи да у овом тренутку не можемо очекивати било какво доношење резолуције у СБ, а онда се ситуација може развијати само у два правца – ка наставку трагања за решењем које ће моћи да добије подршку у СБ или прибегавању унилатералним корацима, што би било изузетно опасно, како за наш регион, тако и за друге регионе у свету.
Какви ће бити односи Србије са појединим државама уколико оне једнострано признају независност Космета:
Уколико неко буде одлучио да унилатералним актом наруши територијални интегритет и суверенитет Србије, са таквом земљом бисмо морали да преиспитамо квалитет и садржај билатералних односа. Посебно пажљиво ћемо гледати како ће се, ако до такве ситуације дође, понашати наши суседи јер они имају посебну одговорност када је у питању очување мира и стабилности у региону.
Шта то конкретно значи:
Не бих желео да конкретизујем. Откривање таквих потеза не би било тактички паметно за нашу земљу. Србија би у сваком случају преиспитала односе и реаговала, али мора да буде јасно да наша земља себе не сме поново да доведе до изолације.
Да ли ће евентуално признање независног Космета утицати на даљи пут наше земље ка ЕУ:
Одлука о статусу Косова и Метохије није повезана са даљим европским интеграцијама Србије.
Најаве Владе да Србија може да постане кандидат за чланство у ЕУ 15. децембра 2008. године:
Веома је реално да до септембра завршимо преговоре о стабилизацији и придруживању и да споразум потпишемо до краја године. Наредна година ће бити година озбиљних изазова у реформском смислу, односно по питању наше спремности да испунимо све обавезе из тог споразума. Уверен сам у то да до краја 2008. можемо да учинимо адекватан реформски напор који би нам омогућио да крајем те године ЕУ донесе одлуку да Србија добије статус кандидата. То је изузетно амбициозан план и верујем да ћемо успети.
Завршетак сарадње са Хашким трибуналом као први показатељ реалности таквих очекивања:
Од највеће важности је да постоји апсолутна политичка спремност српских власти из које ће следити адекватна и транспарентна безбедносна активност која ће показати да Србија заиста чини све да доврши сарадњу са Трибуналом. То ће бити главни критеријум за одлуку ЕУ да ли ће доћи до потписивања споразума. Сарадња са Трибуналом мора бити потпуна и мора бити окончана.
Хоће ли Србија ускоро попунити упражњена амбасадорска места:
То питање ће у најскорије време бити решено. У међувремену интензитет и квалитет наших односа са свим земљама у којима стицајем околности немамо попуњена амбасадорска места је на веома високом нивоу. Амбасадорско место у Подгорици је међу најважнијим у будућој дипломатској мрежи Србије и тамо треба да оде неко ко ће заиста моћи најбоље да представља интересе Србије.
Нови кадрови у дипломатији:
Приоритет је да изградимо нове квалитетне кадрове у дипломатији који су у стању да одговоре дипломатским изазовима 21. века јер су данас успешне дипломате више лобисти него дипломате у класичном смислу. Већ сам постигао договор са шефовима дипломатија Шведске, Русије, Грчке, Италије и Немачке да се на дипломатским академијама у овим земљама школују и наше младе дипломате.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација