П:
О:
Читај ми
Закон о заштити и спасавању биће усвојен у Скупштини ове јесени
Београд,
28. јул 2007.
Помоћник министра унутрашњих послова у Влади Републике Србије за Сектор заштите и спасавања Предраг Марић изјавио је да би закон који регулише ову област могао да буде усвојен у Скупштини Србије на јесен и да ће Србија тиме "заокружити" систем заштите грађана.
Марић је у интервјуу за агенцију Танјуг рекао да је Нацрт закона о заштити и спасавању, који је већ био у парламенту, повучен из процедуре у мају, са циљем да се прецизније дефинише ко ће бити носилац послова заштите грађана у ванредним стањима.
Да ли ће то бити Сектор МУП-а за спасавање, Цивилна заштита или нека нова заједничка служба која ће функционисати унутар Министарства, остаје да се види. У том смислу, добро је што је закон повучен како би се тај сегмент преиспитао, указао је Марић.
Он је нагласио да су највећи део законског текста решења која су виђена на терену и која објашњавају како се функционише у кризним случајевима.
Марић је истакао да би се усвајањем закона направио систем интегрисане заштите грађана, према коме би се, у складу са европским стандардима, направила једна служба која би се бавила овом облашћу.
Он је навео да и у земљама које имају много више људи увек прође дан или два док се, у оперативном смислу, не дефинишу могућности деловања, и додао да је Србија у случају најновијих пожара брзо реаговала и да се постојећа организација Сектора МУП-а за заштиту и спасавање показала као добро решење.
Такође, Марић је напоменуо да је координација служби у МУП-у била добра и да је остварена добра сарадња са Жандармеријом и хеликоптерском јединицом које су учествовале у успешном и брзом локализовању пожара.
Према његовим речима, Србија мора да ради на даљем опремању ове службе, али и на законском уређењу те области.
Говорећи о одлуци Владе Србије да се формира централни штаб који ће имати задатак да прати активности у гашењу пожара широм Србије, он је оценио да је то добра одлука како би се и формално организовала група људи из разних министарстава који ће то пратити и руководити.
Марић је рекао да би законом требало да се регулише и издвајање средстава из буџета за ову област.
Ова служба у оквиру МУП-а је претходне три године урадила пуно да се обезбеди добар део средстава за набавку нове опреме. Планирана је набавка нових заштитних одела, опремање два хеликоптера за гашење и спасавање, навео је Марић и додао да су такве службе свуда у свету веома скупе.
У протеклих осам дана у Србији је било око 2.800 ванредних догађаја, од чега 2.200 пожара, а само у два дана избило је 800 пожара, што је захтевало ангажовање свих расположивих снага, нагласио је помоћник министра.
Он је прецизирао да је у гашење пожара који су прошле недеље буктали у Србији било активно укључено 2.800 ватрогасаца, 450 припадника Жандармерије, као и радници "Србијашума" и припадници Војске Србије.
У санирању пожара учествовао је и специјални руски авион, при чему су ефекти били добри, а та помоћ веома значајна, указао је Марић.
Истовремено, он је додао да је у земљама ЕУ ова област регулисана, углавном, посебним дирекцијама и управама које су у оквиру министарстава унутрашњих послова, док од земаља у окружењу Македонија и Хрватска имају посебне државне управе за заштиту и спасавање које су одговорне влади, а само три земље имају посебна министарства за ванредна стања – Русија, Белорусија и Украјина.
Да ли ће то бити Сектор МУП-а за спасавање, Цивилна заштита или нека нова заједничка служба која ће функционисати унутар Министарства, остаје да се види. У том смислу, добро је што је закон повучен како би се тај сегмент преиспитао, указао је Марић.
Он је нагласио да су највећи део законског текста решења која су виђена на терену и која објашњавају како се функционише у кризним случајевима.
Марић је истакао да би се усвајањем закона направио систем интегрисане заштите грађана, према коме би се, у складу са европским стандардима, направила једна служба која би се бавила овом облашћу.
Он је навео да и у земљама које имају много више људи увек прође дан или два док се, у оперативном смислу, не дефинишу могућности деловања, и додао да је Србија у случају најновијих пожара брзо реаговала и да се постојећа организација Сектора МУП-а за заштиту и спасавање показала као добро решење.
Такође, Марић је напоменуо да је координација служби у МУП-у била добра и да је остварена добра сарадња са Жандармеријом и хеликоптерском јединицом које су учествовале у успешном и брзом локализовању пожара.
Према његовим речима, Србија мора да ради на даљем опремању ове службе, али и на законском уређењу те области.
Говорећи о одлуци Владе Србије да се формира централни штаб који ће имати задатак да прати активности у гашењу пожара широм Србије, он је оценио да је то добра одлука како би се и формално организовала група људи из разних министарстава који ће то пратити и руководити.
Марић је рекао да би законом требало да се регулише и издвајање средстава из буџета за ову област.
Ова служба у оквиру МУП-а је претходне три године урадила пуно да се обезбеди добар део средстава за набавку нове опреме. Планирана је набавка нових заштитних одела, опремање два хеликоптера за гашење и спасавање, навео је Марић и додао да су такве службе свуда у свету веома скупе.
У протеклих осам дана у Србији је било око 2.800 ванредних догађаја, од чега 2.200 пожара, а само у два дана избило је 800 пожара, што је захтевало ангажовање свих расположивих снага, нагласио је помоћник министра.
Он је прецизирао да је у гашење пожара који су прошле недеље буктали у Србији било активно укључено 2.800 ватрогасаца, 450 припадника Жандармерије, као и радници "Србијашума" и припадници Војске Србије.
У санирању пожара учествовао је и специјални руски авион, при чему су ефекти били добри, а та помоћ веома значајна, указао је Марић.
Истовремено, он је додао да је у земљама ЕУ ова област регулисана, углавном, посебним дирекцијама и управама које су у оквиру министарстава унутрашњих послова, док од земаља у окружењу Македонија и Хрватска имају посебне државне управе за заштиту и спасавање које су одговорне влади, а само три земље имају посебна министарства за ванредна стања – Русија, Белорусија и Украјина.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација