П:
О:
Читај ми
Стратешки циљ Србије да направи једну од најконкурентнијих економија Европе
Београд,
6. август 2007.
Потпредседник Владе Републике Србије Божидар Ђелић истакао је да је стратешки циљ Србије да искористи процес европских интеграција и да од српске економије направи једну од најконкурентнијих економија Европе.
Божидар Ђелић
Аутор:
Фонет
Ђелић је у интервјуу агенцији Фонет нагласио да је српска економија доживела раст од шест одсто у протеклих шест година, при чему је циљ да тај раст у годинама које долазе буде седам одсто.
Наша земља је у просеку имала милијарду долара страних инвестиција, а циљ је да то подигнемо на две до три милијарде сваке године, као и да привучемо једну до две велике гринфилд инвестиције сваке године, рекао је Ђелић и најавио да ће ове јесени предложити промену макроекономске, фискалне и монетарне политике.
Према његовим речима, мораће да се смањи јавна потрошња, а неопходна је и промена монетарне политике јер је довела до великих губитака за Народну банку Србије, од приближно 450 милиона евра, које она више не може да покрива.
Он је додао да ће се на јесен размотрити средњорочни план и објаснио да је наслеђена ситуација таква да је спољнотрговински дефицит порастао за 40 одсто у првих пет месеци ове године.
Ђелић је оценио да за курс динара проблем представља велика јавна потрошња, као и спољнотрговински дефицит, који, уколико се не покрије, може довести до пада девизних резерви и угрожавања курса динара.
Истовремено, он је нагласио да нема разлога да се курс динара мења, али ће морати да се нађе начин да и монетарна и фискална политика буду усклађене, да инфлација буде ниска, а да планирани привредни раст износи седам одсто.
Планирано је да инфлација за ову годину буде 6,5 одсто, а привредни раст 7 одсто. Треба направити такав систем јавних финансија који ће мало трошити, а имати довољно простора за оно што је улагање у будућност, указао је потпредседник Владе.
Ђелић, који је и шеф преговарачког тима Србије за преговоре са ЕУ, рекао је да ће Србија постати пуноправна чланица Европске уније 2014. године.
Он је истакао да ће у политичком и економском смислу ова година представљати почетак новог изборног и буџетског циклуса саме Уније, у којем би, како је навео, могла да учествује и Србија.
Ђелић је изразио уверење да ће Србија у октобру ове године парафирати Споразум о стабилизацији и придруживању ЕУ, док би, ако се успостави пуна сарадња са Хашким трибуналом, тај споразум и званично могао да буде потписан до краја године.
Сарадња са Хагом подразумева са наше стране апсолутни доказ да радимо све што је у нашој моћи да пронађемо и пошаљемо у Хаг преостала четири хашка оптуженика, објаснио је потпредседник Владе и додао да Србија чини све што је у њеној моћи да заврши сарадњу са овим судом.
Он је, говорећи о европском плану Србије, прецизирао да је циљ да се у првој половини наредне године, током председавања Словеније ЕУ, поднесе кандидатура за чланство, док би статус кандидата могао да се добије у другој половини 2008. године, када ће Француска председавати.
Када је реч о процесу европских интеграција и Косову и Метохији, Ђелић је оценио да су државе чланице и Европска комисија јасно назначиле да приступ Србије ЕУ није повезан са решењем статуса покрајине.
Јасно је и да такво повезивање Србија никад не би прихватила, а било какав покушај да се то повеже, довешће до слабљења демократије у Србији јер ће се ствари онда додатно пооштрити, екстремизам ће поново порасти и то је алтернатива за коју сви добро информисани у Европи знају да је није добро предложити Србији, нагласио је Ђелић.
Према његовим речима, Србија ће то одбити, и ако се на томе инсистира, то ће имати негативне последице по све, Србију, регион и Европу.
Он је додао да би, на бази Резолуције 1244 СБ УН, требало доћи до компромисног решења за Космет, и то кроз нову резолуцију Савета безбедности.
Ђелић је пренео да су сви лидери у региону са којима је разговарао истакли да би за њих оптимално решење био компромис Београда и Приштине и да се они надају таквом компромису, што се подудара са позицијом Србије. Говорећи о улози Скупштине Србије у процесу европских интеграција, Ђелић је подсетио на то да је парламент у првих неколико месеци донео приближно 50 закона и одлука, при чему тај темпо у наредном периоду мора да се убрза.
Влада је усвојила и акциони план којим се предвиђа усвајање 44 закона из 13 области, подсетио је Ђелић и изразио уверење да наши грађани јасно виде да је чланство у ЕУ могућност да се боље живи.
Иако још није истекло првих 100 дана рада Владе, Ђелић је оценио да постоји апсолутно јединство државне политике око решавања будућег статуса Косова и Метохије, сарадње са Хашким трибуналом и борбе против организованог криминала и корупције.
Наша земља је у просеку имала милијарду долара страних инвестиција, а циљ је да то подигнемо на две до три милијарде сваке године, као и да привучемо једну до две велике гринфилд инвестиције сваке године, рекао је Ђелић и најавио да ће ове јесени предложити промену макроекономске, фискалне и монетарне политике.
Према његовим речима, мораће да се смањи јавна потрошња, а неопходна је и промена монетарне политике јер је довела до великих губитака за Народну банку Србије, од приближно 450 милиона евра, које она више не може да покрива.
Он је додао да ће се на јесен размотрити средњорочни план и објаснио да је наслеђена ситуација таква да је спољнотрговински дефицит порастао за 40 одсто у првих пет месеци ове године.
Ђелић је оценио да за курс динара проблем представља велика јавна потрошња, као и спољнотрговински дефицит, који, уколико се не покрије, може довести до пада девизних резерви и угрожавања курса динара.
Истовремено, он је нагласио да нема разлога да се курс динара мења, али ће морати да се нађе начин да и монетарна и фискална политика буду усклађене, да инфлација буде ниска, а да планирани привредни раст износи седам одсто.
Планирано је да инфлација за ову годину буде 6,5 одсто, а привредни раст 7 одсто. Треба направити такав систем јавних финансија који ће мало трошити, а имати довољно простора за оно што је улагање у будућност, указао је потпредседник Владе.
Ђелић, који је и шеф преговарачког тима Србије за преговоре са ЕУ, рекао је да ће Србија постати пуноправна чланица Европске уније 2014. године.
Он је истакао да ће у политичком и економском смислу ова година представљати почетак новог изборног и буџетског циклуса саме Уније, у којем би, како је навео, могла да учествује и Србија.
Ђелић је изразио уверење да ће Србија у октобру ове године парафирати Споразум о стабилизацији и придруживању ЕУ, док би, ако се успостави пуна сарадња са Хашким трибуналом, тај споразум и званично могао да буде потписан до краја године.
Сарадња са Хагом подразумева са наше стране апсолутни доказ да радимо све што је у нашој моћи да пронађемо и пошаљемо у Хаг преостала четири хашка оптуженика, објаснио је потпредседник Владе и додао да Србија чини све што је у њеној моћи да заврши сарадњу са овим судом.
Он је, говорећи о европском плану Србије, прецизирао да је циљ да се у првој половини наредне године, током председавања Словеније ЕУ, поднесе кандидатура за чланство, док би статус кандидата могао да се добије у другој половини 2008. године, када ће Француска председавати.
Када је реч о процесу европских интеграција и Косову и Метохији, Ђелић је оценио да су државе чланице и Европска комисија јасно назначиле да приступ Србије ЕУ није повезан са решењем статуса покрајине.
Јасно је и да такво повезивање Србија никад не би прихватила, а било какав покушај да се то повеже, довешће до слабљења демократије у Србији јер ће се ствари онда додатно пооштрити, екстремизам ће поново порасти и то је алтернатива за коју сви добро информисани у Европи знају да је није добро предложити Србији, нагласио је Ђелић.
Према његовим речима, Србија ће то одбити, и ако се на томе инсистира, то ће имати негативне последице по све, Србију, регион и Европу.
Он је додао да би, на бази Резолуције 1244 СБ УН, требало доћи до компромисног решења за Космет, и то кроз нову резолуцију Савета безбедности.
Ђелић је пренео да су сви лидери у региону са којима је разговарао истакли да би за њих оптимално решење био компромис Београда и Приштине и да се они надају таквом компромису, што се подудара са позицијом Србије. Говорећи о улози Скупштине Србије у процесу европских интеграција, Ђелић је подсетио на то да је парламент у првих неколико месеци донео приближно 50 закона и одлука, при чему тај темпо у наредном периоду мора да се убрза.
Влада је усвојила и акциони план којим се предвиђа усвајање 44 закона из 13 области, подсетио је Ђелић и изразио уверење да наши грађани јасно виде да је чланство у ЕУ могућност да се боље живи.
Иако још није истекло првих 100 дана рада Владе, Ђелић је оценио да постоји апсолутно јединство државне политике око решавања будућег статуса Косова и Метохије, сарадње са Хашким трибуналом и борбе против организованог криминала и корупције.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација