П:
О:
Читај ми
Мисија ЕУ на Космету могућа само уз нову резолуцију УН
Београд,
8. децембар 2007.
Потпредседник Владе Републике Србије Божидар Ђелић изјавио је данас да ће даљи кораци Србије на путу ка ЕУ бити могући и у случају да о статусу Косова и Метохије буде донета одлука коју не одобри Савет безбедности Уједињених нација, а која би за званични Београд била нелегитимна и нелегална.
Ђелић, који је и шеф преговарачког тима Србије за приступање ЕУ, објаснио је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Политика" да ЕУ није држава, нити је чланица УН и неће одлучивати о статусу јужне српске покрајине сама по себи.
Он је нагласио да у случају да дође до најцрњег сценарија постоје акциони планови који су државна тајна и указао на то да је сада време за тражење компромиса, а не време да се размишља о хипотетичким ситуацијама.
Када је реч о даљим корацима у европској интеграцији, у том случају, као што је и сам европски комесар за проширење Оли Рен рекао на дан пре парафирања Споразума о стабилизацији и придруживању са Србијом, приступ Европи и решење статуса Космета су два одвојена питања, тако да у техничком смислу то неће представљати проблем, навео је Ђелић.
На питање како може да утиче на наше односе са Бриселом чињеница да ЕУ планира да пошаље мисију на Космет и без нове резолуције СБ УН, он је истакао да било каква нова мисија, уколико се жели пун легитимитет, мора бити препозната новом резолуцијом СБ УН.
Говорећи о придруживању ЕУ, Ђелић је поновио да је интерес наше земље да настави даље са европским интеграцијама јер сама Унија није земља, већ је међународна творевина и нема било какве контрадикције између даљих корака према ЕУ и дијалога са земљама чланицама.
Наш циљ је да 28. јануара потпишемо Споразум о стабилизацији и придруживању, што не значи да ће "услов Младић" нестати. Напротив, то је обавеза коју смо преузели и морамо је испунити. Што пре заокружимо ту сарадњу, утолико ћемо брже напредовати свеукупно као нација, предочио је потпредседник Владе.
Он је објаснио да уверење да ћемо 28. јануара потписати споразум са ЕУ заснива на томе што Србија ради све што је у њеној моћи да заокружи сарадњу са Хашким трибуналом и зато што верује да ће потписивање овог документа бити у интересу ЕУ.
Ниједан датум који ми изложимо у правцу даљих корака ка ЕУ ни на који начин не обавезује земље ЕУ, већ само обавезује Србију, рекао је Ђелић и подсетио на то да су Словенија, Француска, Италија, Грчка, Кипар, Словачка, Аустрија и Португал јавно изразили своју подршку за један такав циљ.
Истовремено, он је нагласио да су грађани са најмањим примањима највећа брига Владе Србије и додао да ће се у потпуности испоштовати законска обавеза, тако да ће у јануару износ свих пензија бити усклађен једнократно и пензије повећане за приближно 12 одсто.
Према његовим речима, на последњој седници Владе усвојен је закључак према којем ће се 4,7 милијарди динара усмерити као последње враћање такозваног великог дуга, а то представља приближно 3.700 динара по пензионеру, при чему ће то бити уплаћено Пензијском фонду почев од 18. децембра, па надаље.
Ђелић је такође најавио да ће у јануару бити исплаћен преостали дуг корисницима пољопривредних пензија у износу од 23.000 динара и напоменуо да ће уз ове кључне мере Влада размотрити даље кораке у реформи пензионог система.
Он је потврдио да ће од 1. јануара земље ЕУ поједноставити процес издавања виза за неке наше грађане, при чему ће визе бити издаване на усаглашени, много дужи рок, а не на недељу дана, три месеца или годину дана, као што је то сада случај.
Он је нагласио да у случају да дође до најцрњег сценарија постоје акциони планови који су државна тајна и указао на то да је сада време за тражење компромиса, а не време да се размишља о хипотетичким ситуацијама.
Када је реч о даљим корацима у европској интеграцији, у том случају, као што је и сам европски комесар за проширење Оли Рен рекао на дан пре парафирања Споразума о стабилизацији и придруживању са Србијом, приступ Европи и решење статуса Космета су два одвојена питања, тако да у техничком смислу то неће представљати проблем, навео је Ђелић.
На питање како може да утиче на наше односе са Бриселом чињеница да ЕУ планира да пошаље мисију на Космет и без нове резолуције СБ УН, он је истакао да било каква нова мисија, уколико се жели пун легитимитет, мора бити препозната новом резолуцијом СБ УН.
Говорећи о придруживању ЕУ, Ђелић је поновио да је интерес наше земље да настави даље са европским интеграцијама јер сама Унија није земља, већ је међународна творевина и нема било какве контрадикције између даљих корака према ЕУ и дијалога са земљама чланицама.
Наш циљ је да 28. јануара потпишемо Споразум о стабилизацији и придруживању, што не значи да ће "услов Младић" нестати. Напротив, то је обавеза коју смо преузели и морамо је испунити. Што пре заокружимо ту сарадњу, утолико ћемо брже напредовати свеукупно као нација, предочио је потпредседник Владе.
Он је објаснио да уверење да ћемо 28. јануара потписати споразум са ЕУ заснива на томе што Србија ради све што је у њеној моћи да заокружи сарадњу са Хашким трибуналом и зато што верује да ће потписивање овог документа бити у интересу ЕУ.
Ниједан датум који ми изложимо у правцу даљих корака ка ЕУ ни на који начин не обавезује земље ЕУ, већ само обавезује Србију, рекао је Ђелић и подсетио на то да су Словенија, Француска, Италија, Грчка, Кипар, Словачка, Аустрија и Португал јавно изразили своју подршку за један такав циљ.
Истовремено, он је нагласио да су грађани са најмањим примањима највећа брига Владе Србије и додао да ће се у потпуности испоштовати законска обавеза, тако да ће у јануару износ свих пензија бити усклађен једнократно и пензије повећане за приближно 12 одсто.
Према његовим речима, на последњој седници Владе усвојен је закључак према којем ће се 4,7 милијарди динара усмерити као последње враћање такозваног великог дуга, а то представља приближно 3.700 динара по пензионеру, при чему ће то бити уплаћено Пензијском фонду почев од 18. децембра, па надаље.
Ђелић је такође најавио да ће у јануару бити исплаћен преостали дуг корисницима пољопривредних пензија у износу од 23.000 динара и напоменуо да ће уз ове кључне мере Влада размотрити даље кораке у реформи пензионог система.
Он је потврдио да ће од 1. јануара земље ЕУ поједноставити процес издавања виза за неке наше грађане, при чему ће визе бити издаване на усаглашени, много дужи рок, а не на недељу дана, три месеца или годину дана, као што је то сада случај.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација