Ђедовић Хандановић је на отварању радионице са експертском мисијом IAEA навела да Србија разматра коришћење нуклеарне енергије у контексту обезбеђивања дугорочне енергетске сигурности, у условима постепеног смањивања коришћења фосилних горива и повећања потреба за енергијом у наредним деценијама.
Наш циљ је да до 2030. године најмање 45 одсто енергијe добијамо из обновљивих извора, што очекујемо да достигнемо кроз реализацију инвестиција јавног и приватног сектора, али су нам потребни и нови базни капацитети, који би обезбедили сигурност снабдевања у условима смањења производње из угља, нагласила је министарка.
Према њеним речима, могућност коришћења нуклеарне енергије сагледана је кроз усвојени Национални интегрисани план за енергетику и климу, који кроз варијације једног од сценарија предвиђају увођење нуклеарне енегије након 2040. године.
Она је указала на то да је у току процес јавних консултација о новој стратегији развоја енергетике, која, такође, разматра опцију нуклеарне енергије.
Министарка је предочила да се изменама Закона о енергетици, које се налазе на јавној расправи, предлаже стављање ван снаге Закона о забрани изградње нуклеарних електрана.
Ђедовић Хандановић је подсетила на то да је са представницима пет министарстaва и 20 факултета, научних института и енергетских предузећа недавно потписан Меморандум о разумевању у области примене развоја нуклеарне енергије у Републици Србији, са циљем окупљања стручњака из ове области и отварања јавне дебате.
Према њеним речима, расписана је и јавна набавка за израду прелиминарне техничке студије, која треба да омогући разумевање доступних технологија, аргумената за и против нуклеарне енергије и анализу тржишта.
Она је истакла да је Србија на самом почетку процеса успостављања институционалног и регулаторног оквира, како би уопште могла да се разматра могућност коришћења нуклеарне енергије у нашој земљи.
Свесни смо да је ово дуг процес, који траје најмање 10 до 15 година и важно је да сваки корак спроведемо ефикасно, квалитетно и одговорно, у чему ће нам бити веома важна подршка Међународне агенције за атомску енергију, рекла је министарка, подсетивши на то да је Србија члан ове организације од 2001. године.
Беговић је оценила да пројекти који се реализују са IAEA представљају прилику да се Србија и њена научна заједница укључе не само у регионалне, већ и у глобалне токове када је реч о нуклеарној енергији.
Пројекти које реализујемо у сарадњи са IAEA омогућавају размену знања и искустава у овоj важној области и индустрији, која постаје све значајнија у борби против климатских промена и у обезбеђивању сигурног и одрживог снабдевања енергијом, нагласила је она.
Министарка је указала на то да је претходних година IAEA остварила блиску сарадњу са партнерским институцијама из Србије кроз програм техничке помоћи.
Шеф експертске мисије IAEA Ђинг Џанг рекао је да та агенција не утиче на доношење одлуке земаља чланица о спровођењу Програма развоја мирнодопске примене нуклеарне енергије, али да је спремна да пружи помоћ и подршку оним државама које се одлуче за примену тог програма.
Састанку су, поред осталих, присуствовали и државни секретари Министарства заштите животне средине, Министарства науке, технолошког развоја и иновација, Министарства рударства и енергетике и представници Института за нуклеарне науке „Винчаˮ, ЈП „Нуклеарни објекти Србијеˮ и Директората за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије (СРБАТОМ).