П:
О:
Читај ми
Чланство у ЕУ најбољи начин да се боримо за све интересе Србије
Београд,
30. јануар 2008.
Потпредседник Владе Републике Србије Божидар Ђелић изјавио је да је Европа први пут формално и званично гарантовала нашој земљи улазак у ЕУ уколико то буде одлука Србије, и додао да је сада на Србији да покаже да она жели да уђе у Унију.
Аутор:
Фонет <br> (архивски снимак)
Ђелић је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Политика", поводом понуде Брисела Београду да потпише политички споразум са ЕУ, рекао да зато сматра да ће 3. фебруара бити референдум на којем ће грађани гласати за то да ли желе да уђу у ЕУ или не, уз очекивање да ће његово перо за потпис уговора са Европом бити употребљено већ 7. фебруара.
Убеђен сам да ће Србија 3. фебруара дати мандат европској Србији да 7. фебруара потпишем овај споразум и потом, када се заокружи сарадња са Трибуналом, и Споразум о стабилизацији и придруживању, а након тога у оквиру радне групе треба да разрадимо механизме да укинемо визе и добијемо статус кандидата до краја године, како би Србија већ у марту 2009. почела преговоре за улазак у ЕУ.
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
У чему се овај политички споразум разликује од Споразума о стабилизацији и придруживању:
– Споразум о стабилизацији и придруживању је првенствено трговински споразум, док се понуђени политички споразум бави свеукупном европском будућношћу наше земље. Тај споразум има три веома важна новитета. Први пут су све чланице ЕУ и Европска комисија формално гласали да Србија постане чланица ЕУ, када се за то стекну услови. Самим тим имамо гаранције да ћемо бити чланица ЕУ.
Шта су други и трећи новитет:
– Други новитет јесте да се после Европске комисије и све земље чланице залажу за укидање виза. Трећи новитет је јасна порука младима и студентима којима ће бити пружена већа подршка да студирају у земљама Европске заједнице. Појачаће се финансијска подршка ЕУ усавршавању што већег броја наших студената на европским универзитетима.
ЕУ је више пута своја обећања мењала правдајући то приликама у Србији:
– Напротив, од стране ЕУ постоји доследност која неке код нас понекад и изненади. Морам да кажем да је свима јасно да Споразум о стабилизацији и придруживању није потписан зато што постоји доза доследности код неких земаља, као што је Холандија, које очекују појачану сарадњу са Хашким трибуналом. Али што се тиче овог споразума, по ономе што су нам рекле и дипломате, убрзање ЕУ интеграција по природи ствари зависи од резултата избора 3. фебруара.
Да ли овлашћење Владе за потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању важи и за овај предлог ЕУ:
– За овај споразум ћу добити овлашћење од Владе.
Влада о томе треба поново да се изјасни:
– Наравно. Не очекујем никакав проблем на том путу јер је овај споразум у дубоком интересу наших грађана и сигуран сам да ће Влада препознати интерес у потписивању оваквог споразума.
Хавијер Солана је изјавио да ће одлука о слању мисије ЕУ на Космет бити донета неколико дана после избора у Србији. Да ли у тим околностима треба потписати споразум:
– Решавање питања статуса Косова и Метохије, с једне стране, и наша европска будућност, с друге стране, јесу два одвојена процеса и као такви треба да буду сачувани. То је у интересу наше земље.
Мислите да су ова два питања дефинитивно одвојена:
– ЕУ нам је понуђеним политичким споразумом јасно дала и реч и гаранцију да ћемо бити чланица ЕУ. А то је најбољи могући начин да се боримо за све наше интересе, па и за наше Косово и Метохију.
Ако ЕУ пошаље мисију на Космет и ступи на снагу Ахтисаријев план, то значи узимање дела Србије:
– Србија сматра да је једини могући правни начин да се пошаље нова мисија на Космет изгласавање нове резолуције СБ УН. Та теза да би због евентуалних неповољних одлука одређених земаља требало одбацити европску будућност штетна је по национални интерес јер слаби нашу земљу, искључује нас из форума у којима се одлучује и онемогућава да имамо пуну снагу, у свим доменима, па и у одбрани Косова и Метохије.
Шта ће се догодити ако се не догоди сценарио какав ЕУ жели:
– Она је само искристалисала своју позицију, а на Србији је да одлучи да ли жели у ЕУ.
Убеђен сам да ће Србија 3. фебруара дати мандат европској Србији да 7. фебруара потпишем овај споразум и потом, када се заокружи сарадња са Трибуналом, и Споразум о стабилизацији и придруживању, а након тога у оквиру радне групе треба да разрадимо механизме да укинемо визе и добијемо статус кандидата до краја године, како би Србија већ у марту 2009. почела преговоре за улазак у ЕУ.
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
У чему се овај политички споразум разликује од Споразума о стабилизацији и придруживању:
– Споразум о стабилизацији и придруживању је првенствено трговински споразум, док се понуђени политички споразум бави свеукупном европском будућношћу наше земље. Тај споразум има три веома важна новитета. Први пут су све чланице ЕУ и Европска комисија формално гласали да Србија постане чланица ЕУ, када се за то стекну услови. Самим тим имамо гаранције да ћемо бити чланица ЕУ.
Шта су други и трећи новитет:
– Други новитет јесте да се после Европске комисије и све земље чланице залажу за укидање виза. Трећи новитет је јасна порука младима и студентима којима ће бити пружена већа подршка да студирају у земљама Европске заједнице. Појачаће се финансијска подршка ЕУ усавршавању што већег броја наших студената на европским универзитетима.
ЕУ је више пута своја обећања мењала правдајући то приликама у Србији:
– Напротив, од стране ЕУ постоји доследност која неке код нас понекад и изненади. Морам да кажем да је свима јасно да Споразум о стабилизацији и придруживању није потписан зато што постоји доза доследности код неких земаља, као што је Холандија, које очекују појачану сарадњу са Хашким трибуналом. Али што се тиче овог споразума, по ономе што су нам рекле и дипломате, убрзање ЕУ интеграција по природи ствари зависи од резултата избора 3. фебруара.
Да ли овлашћење Владе за потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању важи и за овај предлог ЕУ:
– За овај споразум ћу добити овлашћење од Владе.
Влада о томе треба поново да се изјасни:
– Наравно. Не очекујем никакав проблем на том путу јер је овај споразум у дубоком интересу наших грађана и сигуран сам да ће Влада препознати интерес у потписивању оваквог споразума.
Хавијер Солана је изјавио да ће одлука о слању мисије ЕУ на Космет бити донета неколико дана после избора у Србији. Да ли у тим околностима треба потписати споразум:
– Решавање питања статуса Косова и Метохије, с једне стране, и наша европска будућност, с друге стране, јесу два одвојена процеса и као такви треба да буду сачувани. То је у интересу наше земље.
Мислите да су ова два питања дефинитивно одвојена:
– ЕУ нам је понуђеним политичким споразумом јасно дала и реч и гаранцију да ћемо бити чланица ЕУ. А то је најбољи могући начин да се боримо за све наше интересе, па и за наше Косово и Метохију.
Ако ЕУ пошаље мисију на Космет и ступи на снагу Ахтисаријев план, то значи узимање дела Србије:
– Србија сматра да је једини могући правни начин да се пошаље нова мисија на Космет изгласавање нове резолуције СБ УН. Та теза да би због евентуалних неповољних одлука одређених земаља требало одбацити европску будућност штетна је по национални интерес јер слаби нашу земљу, искључује нас из форума у којима се одлучује и онемогућава да имамо пуну снагу, у свим доменима, па и у одбрани Косова и Метохије.
Шта ће се догодити ако се не догоди сценарио какав ЕУ жели:
– Она је само искристалисала своју позицију, а на Србији је да одлучи да ли жели у ЕУ.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација